Jelena Nikolić je diplomirani scenski kostimograf. Proteklih godina radila je kostime za preko 30 pozorišnih predstava u Beogradu, Kruševcu, Subotici, Čačku. Stalni je kostimograf pozorišne grupe “Torpedo”, pa samim tim i sastava “Wroom” za koji je, osim kostima za scenske nastupe, radila i stajling spotova. Oblačila je i “Neverne bebe”, Aleksandru Kovač, Irenu Mišović, voditeljke “Metropolisa”, Studija B, Trećeg kanala... Paralelno sa kostimom Jelena se intenzivno bavi i modom. Do nedavno je imala svoj modni studio, a učestvovala je na većini Nedelja mode u organizaciji Modnog studija “Click”, kao i na proletos održanom prvom “Fashion selection”. U njenom radu objedinjena su saznanja i iskustva stečena u Beogradu i Londonu, gde je bila na postdiplomskim studijama na čuvenom “Sent Martinsu”. Jelena Nikolić je jedna je od retkih kreatora koja javno iznosi kritički stav o modi, uticajima, stremljenjima, izopačenostima i životu modnog sveta, kako u Beogradu, tako i u svetu. Sa njom razgovaramo najpre o fenomenu mode.

Moda izolovana na modne piste

Odevanje je način izražavanja, a hteli mi to ili ne garderobom pokazujemo svoj moralni, intelektualni i staleški život. Moda je takođe zanimljiva zato što mnogo govori o društvu u kome živimo. S druge strane, ona je primenjena umetnost, i ako je posmatramo kao takvu ona je elitistička, namenjena malom broju onih koji je mogu priuštiti i čiji životni stil dozvoljava njenu upotrebu. Na žalost, današnja moda je autistična i izolovana na modne piste. Njen blagi odjek vidim svuda oko sebe u vidu beskrajne jednoličnosti, monotonije i uniformnosti globalnog tržišta. Što se tiče stila on je pre svega lični izraz, zapravo celovitost i jedinstvenost ličnog izraza. Kad kažem celovitost mislim na životnu opštost, na prisutnost stila u svakom pojedinačnom aspektu života, od načina razmišljanja, govora, kretanja, preko načina na koji se provodi vreme, do izbora okruženja, pa tako i oblačenja, kao samo jednog od stilskih izraza. Stil u oblačenju ne može postojati bez ličnog životnog stila sa kojim čini celinu. Ukoliko je izolovan dobija je jeftina kopija koja vređa svakog kritički sposobnog posmatrača. Stajling na našoj estradi je odličan primer za to.

Opsednutost telom kao robom

U vreme kada se na čoveka i sve ono što on moše da pruži, gleda sa tržišnog aspekta, kao na robu, telo je postalo osnovno u tom ličnom marketingu. Tako su dijete, plastična hirurgija, fitnes programi i ostalo čemu se ljudi podvrgavaju, samo sredstva postizanja tržišne vrednosti. Poznato je da danas reklama i pakovanje prodaju proizvod, a ne neminovno njegov kvalitet. U mnoštvu robe biramo onu koja nam najbolje izgleda. Zato ne čudi trend opsednutosti telom i izgledom. Žalosno je jedino što zaboravljajući duhovne i intelektualne kvalitete olako pristajemo da ih se odreknemo u korist lažnog sjaja. Potraga za telesnom lepotom neke je unesrećila, nekima, pak, olakšala život, ali nikome nije donela duševni mir i istinsku sreču. Pritom ne mislim da duhovno i intelektualno vredan čovek treba da zapostavi svoje fizičko postojanje. Naprotiv, idealan čovek predstavlja jedinstvo i razvijenost svih mentalnih i fizičkih potencijala.

Ljubav na margini, moda je prati

U duhu toga o čemu smo do sada pričali, savremene žene, a i muškarci, samo su žrtve društvenih zahteva koji se pred njih postavljaju. S druge strane trend ekstremno jakih i poslovnih žena koji uzima sve više maha, meni je najzanimljiviji od svih fenomena. Polovi se sve više udaljavaju, njihovi odnosi se svode na poslovne i seksualne, uz minimum emotivne i duhovne umešanosti. Oštre polne razlike se gube u masi muškobanjastih žena i ženstvenih muškaraca, a dubina muško-ženske ljubavi zamenjena je površnim i praktičnim relacijama. Jedan od razloga za ovo je i nametnuti životni stil koji ostavlja minimum vremena i energije za lične odnose, zahtevajući maksimum zalaganja na profesionalnom planu. Ekonomski je, naime, neisplativo iscrpljivati se i gubiti vreme u suzama i neraspoloženju u koje emotivni život neminovno ponekad vodi. Zbog toga se intimni odnosi, naročito u razvijenom svetu, tretiraju kao razbibriga, bez mnogo davanja i očekivanja. Sve ovo preslikava se, naravno, na način oblačenja koje sve jasnije stavlja do znanja ko je ko i za šta je raspoložen. Sem toga garderoba je pretežno udobna i jednostavna da bi se izbeglo gubljenje vremena kako u kretanju, tako i u komunikaciji.