Iako vrlo mlada, glumica Jelena Stupljanin je već ozbiljno zakoračila u glumački svet. Iza nje je već dosta predstava, a posebnu medijsku pažnju dobila je rolom u hit predstavi “Lutka sa naslovne strane”, gde je igrala glavnu ulogu. Bila je član pozorišta na Terazijama, a prošle godine je prešla u Atelje 212. Trenutno snima seriju “Lisice” u režiji Gorčina Stojanovića, gde igra jednu od glavnih uloga. O seriji i ostalim planovima, Jelena kaže:

Jelena Stupljanin: Serija “Lisice” bi trebalo da krene sa emitovanjem u decembru na RTS-u. Trenutno snimamo gotovo 24 časa na dan. Sve vreme mi odlazi na taj posao, ali sam svakako zadovoljna što igram u jednoj takvoj seriji. Imaću i svoj šou program na RTS-u, koji će trajati pola sata i gde ću imati prilike da se predstavim najširoj publici. Na maloj sceni Ateljea 212 očekuje me premijera predstave “Prva ljubav” u kojoj igramo Bane Zeremski i ja.

Gluma zna da bude lep, a nekada i težak posao. Kada je tebi u glumi bilo najteže?

Jelena Stupljanin: Zanimljivo je da u glumi ono najteže istovremeno može da bude i najlepše. To je proces stvaranja jednog lika i uloge, pri čemu izgubiš i dosta nerava i dosta energije i često pomisliš da je sve to mnogo teško. Međutim kada dođe trenutak rađanja lika, kada predstava zaživi sve muke padaju u vodu. To je najlepši trenutak u životu glumca.

Kada dođe kraj jedne predstave i jednog lika, a on je još uvek u tebi, kako ga se otarasiš?

Jelena Stupljanin: To se ne desi odjednom, preko noći i na rez. Ako se desi da neka predstava bude skinuta sa repertoara, to znači da je došao kraj života i te predstave i same tvoje uloge. Taj lik nekako sam od sebe isčili i iz mene i sa scene. Dolaze neki novi likovi koji zauzimaju mesta starih likova.

Da li misliš da će te lik “Lutke” dugo pratiti?

Jelena Stupljanin: Lično mislim da se sve to već sad dešava. Zaista verujem u to! Ona je jedna od uloga koja mi se desila. Ja u svaku ulogu unosim istu energiju i trudim se da dam sve od sebe. Ta predstava je bila strašno posećena, meni lično je donela određenu popularnost, ali život ide dalje. Ne plašim se da ću uvek ostati “Lutka sa naslovne strane”.

Nadaš li se konačno ulogama na filmu?

Jelena Stupljanin: Što konačno? Mislim da moj glumački sat još ne otkucava. Imam 24 godine i sve što sam radila u ovom poslu, radila sam postepeno. Ne mislim da išta gubim i verujem da će uloge na filmu doći same po sebi. Verovatno u trenutku kada se budem najmanje nadala i najmanje očekivala.

Uspeš li da sakriješ od drugih kada se zaljubiš, ili se to na tebi uvek primeti?

Jelena Stupljanin: Gluma mi u tom slučaju ne pomaže! Iako se trudim da to sakrijem, zaljubljenost naprosto isijava iz mene. Otkada znam za sebe to nisam mogla da sakrijem, i uvek su me ljudi iz moje okoline provalili. Trudim se da pozitivno gledam na stvari i na svet uopšte, a tek kad sam zaljubljena to poprima ogromne razmere.

Veruješ li u ljubav na prvi pogled i možeš li da se zaljubiš u nekog samo na osnovu fizičkog izgleda?

Jelena Stupljanin: Verujem u ljubav na prvi pogled! Fizički izgled je stvar ukusa i meni se dešavalo da se neki muškarac uopšte ne dopada mojoj drugarici, a meni se veoma dopada. Verujem u prvi kontakt i prvi pogled je za mene neka energija koja se razmeni između dvoje ljudi, a samo njih dvoje su to prepoznali. Ta intuicija nekada može da bude totalni promašaj, a nekada iz toga može da se izrodi velika ljubav.

Da li si možda svesna koliko si ti ljudi u ljubavi ranila nekim svojim postupcima?

Jelena Stupljanin: Ha, ha, ha... Zanimljivo pitanje! Sve što se dešava u životu shvatiš posle i obično se trudiš da nađeš neko opravdanje za svoje postupke iako su možda bili pogrešni. Ako sam nekog ranila, to nije bila stvar mog ličnog izbora. Sigurna sam jedino da to nisam uradila sa namerom, ili radi neke osvete. Ako se nešto desilo, prosto je moralo da se desi. Takvo pitanje postavim sebi u trenutku kada sam sama ranjena, pa pomislim “Kako li sam se ja tad i tad ponašala”. Ipak, kada se neka veza završi na ružan način, ne treba tražiti krivca. Prosto je bilo suđeno da tako bude.