Kada je 1997. godine u klubu “Koling” na Dedinju nastupila grupa “Koktel bend” sa svojom novom pevačicom, domaća muzička scena je dobila još jedan sastav koji je negovao pop muziku, ali im nisu bili strani ni urbani narodnjaci, starogradske pesme, džez... Usledili su nastupi u elitnijim kafićima, a vrlo brzo postali su poznati i širom Srbije. Ipak, zaštitni znak je bila plavokosa, dvadesetčetvorogodišnja Jelena Ristić – Štefanac, diplomac DIF – a. Tri godine kasnije, kada su uveliko stekli popularnost, pevačica je odlučila da se oproba kao solistkinja. Promenila je ime u Jellena, izmenila stajling i snimila CD.

Kaješ li se što si napustila “Koktel bend”?

Jellena: Nimalo, iako je prošlo samo dve godine od mog odlaska, čini mi se kao duplo više. Možda sam više sentimentalna, jer sam u grupu, osim glasa, ulagala i emocije. Krenuli smo kao sasvim nepoznati, a u jeku popularnosti sam osetila da se ne radi kako treba. Čim je počela marketinška stagnacija, znala sam da dalje moram sama i na vreme sam kolege obavestila. Ne žalim što sam pošla drugim putem, jer sam i kao solista uspela, a to je najvažnije.

Polako spremaš novi CD i pripremaš se za odlazak na muzički festival u Tursku...

Jellena: Tačno, uskoro treba da putujem u tu daleku zemlju, gde ću se predstaviti sa pesmom “Čarobnjak”. Zajedno sa svojom ekipom pripremam i efektan scenski nastup. Sve mora da bude u duhu naslova, znači čarobno i očekujem da ću našu zemlju predstaviti u pravom svetlu i dokazati da se kod nas i te kako neguje kvalitetna muzika. Izlaskom na tursko tržište, pruža mi se velika mogućnost za rad i potrudiću se da to maksimalno iskoristim.

Kod nas si popularna, ali si dosta nastupala i u bivšim republikama Jugoslavije. Da li si ih osvojila?

Jellena: Nadam se da jesam, jer sa mojih nastupa u Bosni i Makedoniji nosim predivne utiske. Jedino sam zaobilazila Hrvatsku iz poznatih razloga. Tamo je teško da se probiju pevači sa ovih prostora, tj. Srbije. U Bosni mi je veliku potporu pružio Kemal Monteno i veoma sam srećna što sam upoznala tog pravog gospodina. I u Sloveniji su zainteresovani da tamo nastupim, pa se nadam da ću uskoro i tamo pevati.

Nastupala i sa Oliverom Dragojevićem u Makedoniji. Da li je bilo govora i o nekom njegovom gostovanju u Beogradu?

Jellena: Mislim da Oliver nikada neće doći u Srbiju, jer su zategnuti muzički odnosi na relaciji između njegove i naše zemlje. Dok se kod nas slušaju njihovi izvođači i rado su viđeni gosti, u Hrvatskoj je sasvim drugačije. Nadam se da će se u tome nešto promeniti i da će bar muzika biti neograničena. Što se tiče Kemala Montena, nadam se da će biti moj dragi gost na solističkom koncertu u Beogradu.

Kako reaguješ kada se neke neistine o tebi pojave u štampi?

Jellena: Ne uzbuđujem se puno i ne dajem demante. Sve što podigne prašinu, vremenom izbledi, a moj rad dokazuje koliko vredim. Primetila sam da moje one koji me ne vole najviše boli moj uspeh. Pre izvesnog vremena, moj bivši dečko je davao neke izjave u štampi, a to me nije predstavilo u sjajnom svetlu. Smejala sam se dok sam to čitala, a već sada se toga niko ne seća!

Da li te je promenila popularnost?

Jellena: Apsolutno ne. I dalje sa svojim komšijama pijem kafu, u “Tržnom centru” pričam sa prodavcima, a srdačna sam i sa ljudima koji me zaustave na ulici. Jednostavno takva sam po prirodi i mislim da se nikada neću promeniti.

Priča se da si jedna od pevačica koja zna veliki broj pesama...

Jellena: Trenutno se ta brojka kreće oko 400, a mogla bih da pevam još stotinak ako bih malo pogledala tekstove. Na toj brojci se sigurno neću zadržati.

Završila si DIF, a trenutno pripremaš magistarski. Šta dalje?

Jellena: Sigurna sam da ću, ukoliko pronađem vreme, spremiti i doktorat. Važno je neprekidno se i usavršavati i nikada se ne zadovoljiti malim, već, bar što se tiče nauke, sve većim i većim znanjem.

Koji ti je cilj u životu?

Jellena: Sigurna sam da ću se još dugo godina baviti pevanjem, ali je jasno da dolaze i mlađe snage. Možda kroz 20-ak godina postanem i menadžer, bar mojoj sestričini Sari, koja iako ima četiri meseca, poseduje izuzetan muzički potencijal.

Da li te privlači gluma?

Jellena: Da, ali tek nakon pesme. Uvek bih prihvatila da zaigram u nekoj komediji, jer taj žanr obožavam. Čak sam prve korake na sceni napravila kao studentkinja DIF – a, kada sam zaigrala u skeču “Jutro na selu”.

Priča se da si zaljubljena i jedna od najboljih udavača na estradi. Da li je tačno?

Jellena: Nije valjda!?(smeh). Da li su mi pronašli i potencijalnog muža? Trenutno nisam zaljubljena, ali sam sigurna da će se naći osoba koja će mi u potpunosti odgovarati i sa kojom ću osnovati porodicu. Do tada, uživam u “slobodi” i druženju sa prijateljima.