Za Marka Bulata već nekoliko godina važi da je posle Ace Lukasa i Saše Matića najpopularniji urbani pevač koga je domaća publika odmah prihvatila, što je veliko čudo za predstavnike folk muzike. Svoj prvi album “Ritam oko” objavio je 1996. godine, a drugi “Dete sreće” 1997. godine. Posle toga usledela je velika pauza o kojoj Marko kaže:

Marko Bulat: Nije mi se baš isplatilo da izdajem nove pesme. Ako se uzme u obzir da za jedan album treba 10 pesama, da jedna pesma renomiranog autora košta hiljadu evra, aranžmani malo manje, pa onda troškovi studija, izdavanja i spotova jasno je koliko to sve košta. Gosina 1999. predstavljala je neko kritično vreme, usledilo je bombardovanje, u međuvremenu sam se i oženio... To su sve razlozi ovako duge pauze.

Ovdašnja publika te je odmah prihvatila. Kako ti je to pošlo za rukom?

Marko Bulat: Za godinu dana, tačnije 2003. biće tačno jedna decenija kako nastupam u Beogradu. To je dovoljan period da me svi upoznaju. Posle toliko otpevanih večeri po klubovima i splavovima sebe slobodno mogu da nazovem beogradskim pevačem. Trenutno mi je cilj da svoj rad prezentujem publici u unutrašnjosti i po inostranstvu, jer činjenica je da je kod nas tržište suženo. Jedan Baja nije prihvaćen u Beogradu, ali zato pravi pravi haos u Banjaluci. Mislim da su stariji pevači prevaziđeni i da je konačno došlo vreme mlađih koji su sve više popularniji.

Zašto više ne nastupaš na splavu “ Lukas”?

Marko Bulat: Gazda “Lukasa” nije znao da ceni moj rad. Ne bih voleo da ovo neko pogrešno protumači, da pomisli da sam se uobrazio. Ja nikada neću biti zvezda. Mogu biti samo popularan pevač. Slava je prolazna i neophodno je znati ostati normalan.

Kako je bilo raditi na splavu čiji su gosti devedesetih godina bili žestoki momci sa vrelog beogradskog asfalta?

Marko Bulat: Oni koji su zaista bili pravi momci sa asfalta bili su pravi i veliki šmekeri koji su imali svoje manire i znali su da se ponašaju. Sećam se da su bili galantni, da su cenili moj rad i da nikada ni sa kim nisam imao problema. Da sam možda napravio neki pogrešan gest verovatno bih doživeo neku neprijatnost.

Koje pesme su voleli žestoki momci?

Marko Bulat: Od mojih pesama to su “Dete sreće” i pesma “Iamo sam konja vrana” zbog stiha: “Imao sam konja vrana, ukrali ga dušmani. Imao sam jednu ljubav, odveli je bogati. Tražio sam puškom pravdu, vezali me žandari, sad sa čežnjom iz tamnice gledam ptice lutalice”. Što se pesama drugih pevača tiče, njihovi hitovi bili su pesma “Ptičica”, Bobana Zdravkovića, zatim zbog nekog socijalnog i teškog teksta, pesma “Dete ulice”.

Da li je istina da nisi u dobrim odnosima sa Acom Lukasom?

Marko Bulat: Aca i ja se poznajemo punih 10 godina i sjajni smo prijatelji. Dve godine sam posećivao njegove nastupe na “Lukasu”. Mnogi su i ranije pokušavali da nas posvađaju, ali to im nije pošlo za rukom. Meni je kompliment što me sve više porede sa njim, jer je napravio odličan posao i sjajan je. U skorijoj budućnosti bi možda trebalo da bude ostvarena i jedna zanimljiva saradnja između nas dvojice.

Malo ko zna da si pesmu “Prijatelji, braćo, kumovi” snimio još pre četiri godine.

Marko Bulat: Da, to je tačno. Kada sam je snimio 1998. godine, ona je tek posle godinu dana postala hit i počeli su da je izvode svi muzičari u gradu. Dobio sam informaciju da je pesma glavni hit među našim košarkašima i da su skoro na splavu “Akapulko” viđeni Rebrača i Varda koji su se veselili uz nju.