Dvadesettrogodišnja Katarina Radivojević počela je da glumi pre 12 godina. Tada je debitovala u popularnoj televizijskoj seriji “Policajac sa Petlovog brda”, a nedavno je ostvarila zapažene role u filmovima “Lavirint” i “Zona Zamfirova”. Na ovogodišnjem Niškom festivalu pripala joj je nagrada kao najboljoj debitantkinji za naslovnu ulogu u “Zoni Zamfirovoj”.

Misliš li da si se iznenada obrela u svetu popularnih?

Katarina Radivojević: Smatram da je došlo mojih pet minuta i da sam pokazala koliko znam i umem!

Kao devojčurak zaigrala si pored Ljubiše Samardžića u TV seriji “Policajac sa Petlovog brda”. Da li si već tada znala da će gluma biti tvoj životni poziv?

Katarina Radivojević: Tada sam imala samo jedanaest godina i već sam pohađala dramsku grupu Mike Aleksića. Dva puta nedeljno putovala sam na relaciji Batajnica - Beograd - Batajnica, ali mi nimalo nije bilo teško. Volela sam da igram i već tada sam čvrsto odlučila da ću se time baviti celog života. Roditelji baš nisu bili oduševljeni mojim izborom, ali na sreću dokazala sam im da sam bila u pravu.

Izgleda da si pomalo kapriciozna?

Katarina Radivojević: Svojeglava sam, ali kada nešto neizmerno želim, to mi se uvek i ostvari. Čini mi se da imam sopstvenog “duha iz lampe” koji mi ispunjava sve želje.

Da li ti je to pomoglo da dobiješ ulogu Zone?

Katarina Radivojević: Izgleda da jeste. Sa dramom “Zona Zamfirova” prvi put sam se susrela tek kada sam načula da će biti ekranizovana. Tada sam pročitala knjigu i žarko poželela da baš meni pripadne uloga.

Glavni partner ti je Vojin Ćetković. Kakva je bila saradnja sa njim?

Katarina Radivojević: S obzirom na to da je Vojin idol tinejdžerki, očekivala sam nekog prepotentnog i nadmenog tipa, ali sam se uverila da je sasvim normalan čovek, super glumac i idealan kolega.

Da li će filmska jesen 2002. biti u tvom znaku?

Scena iz filma “Lavirint”

Katarina Radivojević: Možda izgleda neskromno, ali sigurna sam da hoće.Ovih dana se očekuje beogradska premijera filma Miroslava Lekića “Lavirint”, a nešto kasnije i Šotrine “Zone Zamfirove”. U oba sam tumačila glavne ženske uloge i sarađivala sa mlađim i starijim kolegama. Sa prvim sam se super razumela, a od iskusnijih sam mnogo štošta naučila, posebno od Dragana Nikolića, koji mi je bio partner u oba filma.

Ljubitelji pozorišta su imali priliku da te gledaju u predstavama”Komendijaši” i “Dva viteza iz Verone”. Ovu poslednju je režirao glumac Goran Šušljik. Kakav je bio kao reditelj?

Katarina Radivojević: Sjajan, mada poprilično strog. Dosta mi je pomagao, a priznajem da mi je nekada i progledao kroz prste kao mlađoj koleginici.

Šta ti je do sada bilo najteže na snimanju filmova?

Katarina Radivojević: Sigurno je to moj rad na projektu “Lavirint”, koji je bio izuzetno naporan. Posebno scena ronjenja, koja je snimana u decembru, kada je temperatura bila -10 stepeni. Iako sam bila u ronilačkom odelu, mnogo puta smo ulazili u bazen i samo čudo me je spaslo bolesti.

Kako provodiš slobodno vreme?

Scena iz filma “Lavirint”

Katarina Radivojević: Družim se sa ljudima, ponajviše kolegama sa klase. Obožavam filmsku muziku i često je slušam, a volim i poeziju, posebno Žaka Prevera i Branka Miljkovića. Kada sam sama obavezno kuvam i to najčešće kinesku hranu. Puno pažnje poklanjam i negovanju cveća, a u posebnim trenucima uzimam kičicu i slikam za svoju dušu.

Da li si zaljubljena?

Katarina Radivojević: Priznajem da do sada nisam bila srećna u ljubavi. I dalje čekam “princa na belom konju”, koji mora da ispunjava neke uslove, a to su: lep izgled, inteligencija, uspeh i moć. Možda sam mnogo zahtevna, ali to mi je u prirodi.

Koja je tvoja najveća želja?

Katarina Radivojević: Da se poput mojih starijih koleginica Anice Dobre, Branke Katići Ane Sofrenović, otisnem u inostranstvo i tamo steknem svetsku slavu. S obzirom da sam rođena u horoskopskom znaku Ovna sa podznakom u Strelcu, sigurna sam da će se moja nadanja ostvariti.