On je svetski šampion! Marko Jarić je jedan od dvanaestorice košarkaša Jugoslavije, koji se na minulom svetskom prvenstvu okitio zlatom. Tako je u svoju riznicu trofeja uvrstio još jedno zlato. Od ove sezone Marko će igrati u najjačoj košarkaškoj ligi sveta, NBA ligi u timu “Clipersa” iz Los Angelesa. Nakon osvajanja zlata u zemlji je nastala euforija, a posebno interesovanje za Marka Jarića pokazale su pripadnice lepšeg pola. Izgleda da je uz zlato osvojio i mnoga ženska srca, pa smo ga na početku pitali kako izlazi na kraj sa tolikim obožavateljkama:

Marko Jarić: Moram da kažem da izbegavam da pričam o suprotnom polu i svojim devojkama. Malo sam i stidljiv po tom pitanju. Popularnost je posledica osvajanja zlata, a ja se uvek trudim da tim devojčicama izađem u susret ili autogramom ili fotografisanjem. Sve to razumem jer sam i ja u tim godinama imao svoje idole. Ono što moram da kažem je da je euforija dugo trajala i da nisam mogao da se mrdnem u gradu, a da se ljudi ne skupe. Prosto sam poželeo malo mira i samoće, jer su me svi živi zvali. I oni što me pre nisu zvali, sad su se setili da zovu.

Pošto od ove sezone igraš u NBA ligi, šta misliš kako ćete prihvatiti saigrači, naročito Andre Miler koji je bio u poraženom američkom timu?

Marko Jarić: Nadam se da sa i njim i ostalim igračima neće biti problema, jer smo svi mi pre svega profesionalci i uvek se trudimo da naš dobije. Znam da je na te igrače osuto drvlje i kamenje u američkim medijima, zbog “blamiranja nacije” kako su oni naveli. Nije im lako, ali zaista ne očekujem da budem miniran u novoj sredini.

Koliko si spreman za ubitačan ritam koji donosi igranje u NBA?

Marko Jarić: To je novo poglavlje u mom životu i moj davno sanjani san. Srećan sam što sam ostavario svoj san i što sam pošao u jednu novu avanturu. Koliko sam spreman? Mislim da sam dovoljno spreman, pre svega psihički, a i fizički i znam da mi predstoji mukotrpan rad, ali i mogućnost da se usavršavam i još više napredujem.

U meču protiv Amerike imao si loš start, ali zato odličan finiš?

Marko Jarić: Jako sam loše ušao u meč, napravio nekoliko grešaka i počeo da gubim glavu. Sve vreme sam se trudio da se nekako vratim u meč. Znao sam da nisam dobro odigrao i zato su mi ona četiri bacanja na kraju došla kao melem na ranu. Kada se sve završilo, kao da sam se ponovo rodio. U tom momentu se sve okrenulo. Bili smo izloženi pritiscima, prozivkama novinara i tom pobedom smo svima zatvorili usta, a kruna svega je bilo zlato. Sve je mnogo slađe baš zbog činjenice da su mnogi od nas već ranije digli ruke, nakon poraza u grupi od Španije i Portorika. Nikada neću zaboraviti lica naših ljudi koji su plakali od sreće. To je jedna neopisiva slika.

Doček u Beogradu je bio fenomenalan. Ti si i prošle godine nakon evropskog prvenstva bio na “magičnom balkonu”?

Marko Jarić: Jesam, ali je ovo bilo neko novo iskustvo. Prelep je osećaj kada izađeš, a 200.000 ljudi skandira tvoje ime. Čovek se prosto naježi! Imaš utisak kao da si u nekom lepom filmu i prosto ne veruješ da se to tebi dešava.

I u Americi su navijači napravili fantastičnu atmosferu na tribinama?

Marko Jariæ sa našim reporterom Sašom Ž. Milovanoviæem

Marko Jarić: Bili su nam od ogromne pomoći. Osećali smo se kao da igramo u Beogradu. Navijači su stalno bili uz nas i ovom prilikom bih želeo da pomenem Manojla koji je bio jedan od najvatrenijih i najvernijih navijača. Obezbeđenje oko nas je bilo toliko veliko, da je u nekim situacijama bilo smešno. Čim bi nam prišlo dvoje, troje ljudi oni su ih odmah odvajali i udaljavali od nas.

Kada se sve završilo, jesi li imao malo mira i vremena za sebe?

Marko Jarić: Na žalost nisam, a to mi je preko potrebno. U Beogradu sam proveo tek nekoliko dana, a mobilni telefon mi se prosto usijao. Došao sam u fazu da mi je potreban mir, da budem sam, da se opustim i relaksiram. To u Beogradu nije bilo moguće, pa ću se odmarati negde vani.

Domaći mediji te nisu štedeli zbog veze sa manekenkom Sandrom Nikolić, posebno tabloidi?

Marko Jarić: Ne bih želeo više o tome da pričam. Trudiću se maksimalno da svoj privatni život sklonim od očiju javnosti. Ti mediji koji su pisali sve i svašta, koji su izmišljali moje intervjue su sa mnom završili za sva vremena.

U mnogim anketama si među najpoželjnijim neženjama. Ako propadneš kao košarkaš, možeš da pređeš u manekene?

Marko Jarić: Ne daj Bože! (smeh) Nadam se da za time neće biti potrebe. Tako nešto me uopšte ne privlači i na manekenskoj pisti bih se pojavio samo ako bih time učinio uslugu nekoj dragoj osobi ili prijatelju. Nemam pretenzija prema modi u tom smislu, ali s druge strane volim da se oblačim moderno i kvalitetno.

Plašiš li se još zubara?

Marko Jarić: To je jedan od mojih najvećih strahova. Čini mi se da bih lakše podneo da mi seku ruku, nego da popravljam zub. Bio sam kod najboljih zubara, ali čim čujem onaj zvuk i osetim onaj miris, odmah mi se smrači. Srećom, poslednjih godina nisam imao potrebe da idem kod zubara.