Preko 150.000 ljudi okupilo se da doèeka svetske šampione

Oni su najbolji na svetu! Košarkaši Jugoslavije su se ponovo popeli na tron košarkaškog sveta. Ovo je peta zlatna medalja Jugoslavije, koja je po broju osvojenih zlatnih medalja ispred sila poput Amerike i Rusije, koje imaju “tek” po tri zlata. Čitav Beograd i Jugoslavija su se podigli na noge da pozdrave majstore igre pod obručima. Našim zlatnim momcima je upriličen doček za pamćenje u Beogradu pred 150.000 ljudi, kakav i dolikuje svetskim šampionima. Pet, šest sati pre planiranog dočeka ljudi su počeli da se okupljaju na dobro poznatom mestu ispred Skupštine grada, gde se po pravilu dočekuju sportski šampioni. Bilo je ljudi, kako iz Beograda tako i iz raznih krajeva zemlje. Više od hiljadu prisutnih bilo je i na aerodromu, gde se čekao avion iz Londona sa carevima basketa.

Košarkaši po dolasku na aerodrom

Unutra su svetski šampioni

Uz sat vremena zakašnjenja naši heroji su sleteli na Surčin praćeni skandiranjem, što publike, što novinara i neizbežnih političara na ovakvim skupovima. Posle krećeg protokola na aerodromu, u luksuznom autobusu na kome je pisalo “Unutra su svetski šampioni”, zlatni plavi krenuli su put najvažnijeg mesta, gde ih je čekala razdragana publika. Čitavim putem do Skupštine, ljudi su pored trotoara otpozdravljali najbolje košarkaše na svetu. Kada je autobus stigao do skupštinskog zdanja, nastala je prava erupcija oduševljenja. U stilu NBA voditelja, muzičar Dejan Cukić je najavljivao jednog po jednog asa iz plavog tima. Trener Pešić, vidno ponosan (zaista ima dosta razloga), obraćao se publici prisećajući se da su prošle godine posle trijumfa na evropskom prvenstvu, na tom istom balkonu zakazali novo viđenje publici. I održali su obećanje na radost svih nas.

Autobus su svi pozdravljali

Dresovi završili među navijačima

“Mi imamo svoga Boga, on se zove Bodiroga”, klicali su svi navijači, kao i saigrači, među kojima je prednjačio Divac, koji je i tim gestom pokazao kolika je veličina i kako uopšte ne boluje da bude “glavni” igrač tima. Nedugo zatim naši zlatni momci su poskidali majice i pobacali ih u publiku. Zatim su se nagi do pasa uhvatili u kolo i zaigrali, na opšte oduševljenje hiljada obožavalaca. Zatim su zajedno sa publikom zapevali himnu svih dočeka“Igra rokenrol cela Jugoslavija”. Nakon toga su sišli u hol skupštine, gde su bili na raspolaganju novinarima.

U Skupštini grada

Ne možemo, a da ne pomenemo da se obezbeđenje i na aerodromu i ispred Skupštine prema novinarima ponašalo kao prema teroristima, kao da su oni došli da otmu zlato i pehar naših košarkaša. S druge strane, deca raznih funkcionera i političara su masovno ušla u hol Skupštine sa mamama i tatama koji su ih besumučno slikali. Možete da zamislite koliko je novinarima bilo teško da pričaju s našim momcima, dok su ih neprestalno deca vukla za autograme i fotografisanje. Uz svu tu očajnu organizaciju, uspeli smo nekako da uzmemo izjave od heroja nacije. Prvo smo stigli do kapitena, Dejana Bodiroge koji nam je rekao:

Peða Stojakoviæ proglašen za jednog od najboljih košarkaša sveta

Uzbuđenje na magičnom balkonu

“Presrećan sam što sam ovde! Meni ovo nije prvi doček, ali se osećam isto onako ushićeno kao kada sam prvi put kročio na “magični” balkon. Znam da su nas mnogi otpisali posle poraza od Španije i Portorika, ali smo dokazali da najbolje igramo kada je najteže.” “Beli Medžik” kako zovu Dejana nije krio zadovoljstvo, dok je Vlade Divac okružen brojnim novinarima pričao o meču sa Amerikancima gde je pružio svoju najbolju partiju na prvenstvu: “Nema lepšeg načina od opraštanja od plavog dresa od svetskog zlata. Presrećan sam što sam bio u ovom timu i vrlo sam ponosan na svoje saigrače, koji su izvukli maksimum kada je bilo gusto.” Vlade je pričao o Redži Mileru, a na pitanje da li izvinio na kraju, pošto za vreme meča na molbu Bodiroge nije hteo da mu doda peškir, Vlade je rekao:

I najmlaði su pristigli da pozdrave šampione

“Nije se izvinio! On nije takva klasa, takav čovek. Dobro je da je bar ruku pružio boljem, a to smo te večeri bili mi.”

Peđina samouverena prognoza

Pred svetsko prvenstvo Peđa Stojaković je obećao zlato, vrlo hrabro i samouvereno, što je dosta iznenadilo naše novinare, imajući u vidu da je na putu do zlata stojao jedan “tim snova”: “Ispostavilo se da je naš “tim snova” bolji!” počeo je Peđa i dodao: “Američku javnost je dosta potresao taj poraz. Kada sam obećavao zlato, imao sam u vidu sve okolnosti i verovao u naš tim. Vrlo sam zadovoljan što su se moje prognoze obistinile. Košarkaš za kojim uzdišu mnoge devojke širom sveta, Marko Jarić imao je čast da stavi tačku na poraz Amerikanaca:

Od prevelikog uzbuðenja neki su se hladili u gradskoj fontani

“Moram da priznam da sam vrlo nervozno ušao u meč, grešio, gubio se po terenu. Međutim, kada je bilo najvažnije ruka mi nije zadrhtala. To samo dokazuje koliko je tanka linija izmedju trona i ponora. Mi smo se ovog puta popeli na tron, a Amerikanci su pali u ponor. Moram da naglasim da smo imali takvu podršku u Americi, da prosto nismo smeli da izgubimo. Imali smo osećaj da igramo u Beogradu i uz takve navijače nema protivnika koga ne možeš da pobediš.” Posle slavlja, košarkaši su autobusom otišli na zajedničko slavlje, a zlatnim slovima pod rukovodstvom trenera Svetislava Pešića ostaće upisana ova imena: Dejan Bodiroga, Vlade Divac, Predrag Stojaković, Marko Jarić, Milan Gurović, Dejan Tomašević, Dejan Koturović, Miloš Vujanić, Igor Rakočević, Predrag Drobnjak, Vladimir Radmanović i najmlađi Žarko Čabarkapa.