Mnoge važne trenutke u našim životu prate starovremenski običaji. I ma koliko da se mladi trudili da odbace neke komplikovane i zastarele običaje, oni su toliko duboko urezani u kulturu svih naroda da se uvek ispolje u nekom obliku. Jedan od takvih običaja je i vezivanje ruku mladenaca prilikom čina venčanja.

Sastavljene ruke – početak zajedništva

Postoje razna tumačenja značenja ovog običaja – neki smatraju da se time ojačava bračna zajednica, drugi da se time obezbeđuje porod i bračna sreća, treći da se mladenci štite od svega lošeg... Ovaj običaj je dosta star, a interesantno je da se sreće u kulturama skoro svih naroda. To i nije neobično, s obzirom na to da se mnogi običaji, kao posledica mešanja naroda, prenose iz jedne kulture i tradicije u drugu. Sastavljanje ruku mladenaca pred licem koje ih venčava predstavlja obredni početak njihove bračne zajednice. U nekim narodima mladenci se samo dotiču prstima, negde se, pak, rukuju, a negde drže izuzetno čvrsto. Setimo se samo kako je Bora Stanković u “Nečistoj krvi” maestralno opisao kako iz Sofkine ruke klizi oznojena ruka njenog 12-godišnjeg mladoženje čime je predskazan njihov nesrećan brak.

Muškarac kao prosjak bez žene

Etnolog E. Vestermark kaže da sastavljanje ruku može da znači znak vere koju dve osobe daju jedna drugoj. Otuda i potiču reči “zaručiti se”, “zaručnik”, “zaručnica”. Takođe, mnogi etnolozi tumače poreklo izraza “isprositi devojku” objašnjavajući da je mladić, bez obzira na svoje materijalno stanje, siromašan i prosjak sve dok ne isprosi devojku. U Hrvatskoj, u Kotarima sveštenik pri venčanju vezuje ruke mladencima maramom, koja posle venčanja ostaje njemu. Taj običaj je poznat i u Bačkoj. U Beogradu, pošto se mladenci uhvate za ruke, sveštenik im veže ruke peškirom koji takođe, posle venčanja, ostaje njemu. Ipak, u mnogim našim krajevima ruke se ne vezuju, već se samo preko njih prebaci vezena marama ili povez koji mlada dobija od kuma ili starog svata. U nekim delovima Srema sveštenik povezom obavija mladu i mladoženju oko struka. U današnje doba neformalniji mladenci odlučuju se građansko venčanje uz matičara, dok oni drugi, tradicionalniji, poštuju sve običaje. Ipak, za srećan brak još nije pronađena formula. Nekima ni vezivanje ruku i svi običaji ne donesu sreću, a kod drugih ono “volim te” s početka veze potraje ceo život.