Goran Karan, hrvatski pop pevač može da se pohvali velikom popularnošću u svojoj zemlji. Njegove pesme pevaju se i u SR Jugoslaviji, ali ni upola nisu toliko popularne kao Severinine ili pesme Doris Dragović. Karanova popularnost je skočila od pre dve godine kada je predstavljao svoju zemlju na “Eurosongu” sa pesmom “Ostani”. I ove godine našao se među finalistima na “Dori”, ali Vesna Pisarović je osvojila prvo mesto. Tako se naš sagovornik našao na drugom mestu, o čemu kaže:

Goran Karan: Poznato je da sam pre dve godine nastupao na “Eurosongu”. Na festivalu “Dora” Vesna Pisarović je imala kvalitetniju pesmu, tako da sam zadovoljan svojim plasmanom. A, rezultati su, po meni, božija volja i svako može da odluči hoće li se buniti ili ne. Inače, mislim da je moje mesto sasvim korektno, posebno ako se ima u vidu da jer učestvovalo 25 zemalja.

Na Radijskom festivalu ste izveli novu pesmu u kojoj se primećuje drastična promena stila?

Goran Karan: Ljudi koji poznaju muziku primećuje te razlike. Čak je i pesma sa “Dore” bila različita. Za Split pripremam jednu irsku pesmu sa vrlo specifičnom produkcijom. I to su najave mog novog albuma koji će pojaviti do kraja juna.

Snimate i duet sa Ninom Badrić, zar ne?

Goran Karan: Duet još nije snimnjen, ali ćemo to odraditi ovih dana. Pesma se zove “Koga sad ljubiš” i mislim da će to biti izvandredna saradnja jer je Nina kvalitetan pevač i izuzetno duhovita osoba.

Interesantno je da ste rođeni u Beogradu?

Goran Karan: Rođen sam u Beogradu, ali to je jedan čudna priča. Otac i mati su me napravili u Zagrebu, ali su bili na nekom proputovanju, a ja sam ceo život proveo u Splitu i zato govorim ikavicu. Poštujem sve ljude koji poštuju svoje korene i običaje, ali mislim da je na ovim područjima to prenaglašeno. Inače, ja vučem korene iz Zagorja. Odatle su moji deda i baba, ali su oni bili među onim iseljenicima koji su otišli da žive na područje današnje Vojvodine...

Da li je tačno da ste vi član Hare Krišne?

Goran Karan: Nisam znao da se to zove članstvo. U svakom delu sveta postoji Bog kome se veruje, a on se negde zove Alah, Jaho, Buda ili, recimo, Krišna. Rastao sam u ateističkom okruženju, ali u nekim prelomnim trenucima u mom životu našli su se ti ljudi kraj mene i pomogli mi. Meni je to pomoglo u životu jer ipak sam ja danas osoba koja ne konzumira alkohol, ne drogiram se i nisam nasilan. Zastupam tezu da je Bog jedan, pa ma kako ga mi nazvali. Jedina razlika je što je na ovim prostorima najzastupljenije hrišćanstvo, pa često srećem ljude koji kažu kako Hare Krišna nije deo tradicije ovog podneblja. Na takav komentar, ja ih samo upitam da li je Isus rođen u Imotskom. Isus je jedan i ja to ne omalovažam, naprotiv, ali jedina granica za veru u nekog je ona granica u srcu i samo nju priznajem.