U toku protekle decenije “Goblini” su bili jedan od najpoznatijih domaćih punk rock bendova. Izdali su šest albuma, imali mnogo turneja po zemlji i inostranstvu, a kritičari su im prognozirali još veći uspeh ako se ozbiljno predaju muzici. “Goblina”, međutim, nema već izvesno vreme, a sa pevačem grupe Brankom Golubovićem Golubom, razgovaramo šta se zbiva sa šabačkim punkerima.

Branko Golubović Golub – Goblini: Ne sviramo poslednjih godinu dana, zbog privatnih razloga. Muzika mi se uvukla pod kožu, ali privatne obaveze mi sada ne dozvoljavaju da joj se posvetim. Posebno se uželim svirki kada pogledam snimke naših koncerata. Rokenrolom znam da se bavim samo profesionalno i ne bih sebi sada dozvolio da izađem na stage nespreman. To ne bi bilo fer prema ljudima koji vole “Gobline”.

Iz Šapca si, radiš za američku firmu, oženjen Italijankom koja je sada u Tunisu. Osetiš li nekada da ti je život “raštrkan”?

Branko Golubović Golub – Goblini: Na relaciji sam Beograd – Tunis - Italija. Deo porodice mi je u Tunisu. Supruga je dobila poslovnu ponudu koju nije mogla da odbije. Zaključili smo da možemo da se žrtvujemo godinu, dve, da bi se to na kraju isplatilo. Navikli smo se na takav život. Funkcionišemo tako otkad smo se upoznali. Takva nam je priroda posla, non-stop menjamo zemlje, putujemo. Mislim da je veći uspeh što smo uspeli da budemo godinu dana zajedno.

Gde si se upoznao sa svojom suprugom?

Branko Golubović Golub – Goblini: Upoznali smo se u Sarajevu 1998. godine. Danijela je radila pri Evropskoj uniji. Trebalo je da se u Sarajevu pojavi što više bendova iz republika bivše SFRJ. Bili smo mi i “Atheist rap” iz SRJ. Danijela je trebalo da izabere samo jednu pesmu, od 15 bendova, na osnovu koje bi se uradio spot za satelitske TV kuće. Igrom slučaja, izabrala je našu “Ima nas”. Donela je ugovor i tri dana kasnije već je bila u Šapcu.

Postoji i druga verzija – da si joj na konferenciji za štampu rekao da si neoženjen, a da je ona odgovorila “E, onda si moj”.

Branko Golubović Golub – Goblini: To je novinarska patka. Romansirali su tu priču da bi se bolje prodale novine. Ako mene pitaš, mislim da je moja priča zanimljivija. Ubrzo smo se Danijela i ja preselili u Italiju. Tu zemlju nikada nisam ni doživljavao kao inostranstvo, najpre zbog neverovatne sličnosti mentaliteta. Radili smo na probijanju “Goblina” tamo. Na prvom koncertu u Italiji bili su ljudi iz njihovih promoterskih kuća. Pošto smo dobro odsvirali, rešili su da nam naprave turneju. Svirali smo tri nedelje, od Rima do Torina. Čak smo promociju albuma “Re Contra” imali u Italiji.

Vi ste punk grupa, a imate dosta ljubavnih pesama. Da li su balade spojive sa punkom?

Branko Golubović Golub – Goblini: Do poslednjeg albuma bili smo klasična punk rock grupa. Uvek su nas poredili sa “Ramonesima”. Mislim da je normalno što imamo i ljubavne pesme. Hteli smo da punkeri nisu samo osobe koje razbijaju, dižu revoluciju, već da imaju i osećajnost, emotivne probleme koje ne znaju da reše, kao i svi drugi. Bukvalno, sve naše ljubavne pesme su stvarne, odraz događaja koji su se dešavali svakom iz benda.

Najpoznatija ljubavna je "Anja, volim te", posvećena slovenačkoj pevačici Anji Rupel. Kako je Anja reagovala?

Branko Golubović Golub – Goblini: Neko nam je doneo njenu kasetu na probu, slušali smo i u priči se pokazalo da smo svi bili manje-više zatelebani u nju. Shvatili smo da je red, ako je već dotle došlo, da joj se i pokloni pažnja, pesma-omaž. Bila je prijatno iznenađena. Čak je bila 1997. na našem koncertu u Sloveniji. Naravno, nije imala hrabrosti da se upozna sa nama. Saznali smo da joj se pesma svidela i nije je shvatila banalno. Nažalost, ništa više od toga. Bila je lepa kao devojka, a sada je prelepa žena.