Iako je pred očima javnosti od kada pamti za sebe, najviše zbog činjenice da joj je deda slavni Miodrag Petrović Čkalja, mlada glumica Jovana Petrović je duboko anti estradni lik. U razgovoru ističe da bi radije bila prodavačica francuskog sira nego u društvu kvazi elite, novonastalih bogataša i narodnih pevača. A na zlurade komentare o njenoj vezi sa kolegom Igorom Pervićem se čak i ne obazire, braneći svoje čvrste stavove u svakom trenutku i bez presedana.

Svojim prvim pojavljivanjem na filmu imala si prilike da se oprobaš u komedijama “Seljaci” i “Sve je za ljude”?

Jovana Petrović: To je klasična komedija u stilu Dragoslava Lazića. U njoj igra dobra glumačka ekipa. Izazov je raditi tako nešto. Pokušavam da se bavim različitim stvarima – od Beketa do Đurinog teksta za “Groblje mačaka”. Meni je to bilo prijatno iskustvo. Naročito što sam u filmu više igrala nego glumila. Pored mene songove izvode Goca Tržan i Zorana.

Koliko ti je bio blizak, odnosno dalek lik narodne pevačice koju si igrala?

Jovana Petrović: Izazov je za svakog glumca kada igra uloge koje mu lično nisu bliske. To je najveći ispit i obično kada sam stavljena pred njega to dobro odradim.

Ove godine si imala prilike da posetiš filmski festival u Kanu. Prenesi nam svoje utiske?

Jovana Petrović: Mesec dana sam odvojila na putovanja. Obišla sam Španiju, Sloveniju, Italiju i Francusku. Imala sam prilike da budem u Veneciji za vreme poplava. Zaista jedno neobično iskustvo. Čak sam bila prinuđena da plivam muljevitim kanalima da bih stigla na sigurno. U Kan sam stigla gotovo na samo zatvaranje Filmskog festivala. Nisam se mešala sa turistima i događaje sam uglavnom posmatrala sa terase svog apartmana. Stekla sam utisak da svi ti poznati glumci nisu mnogo oduševljeni što moraju da poziraju fotoreporterima i daju autograme, ali su se na to obavezali ugovorom. Ispred hotela sam naišla na galeba sa slomljenim krilom i danima sam ga negovala. Ljudi su to primetili i počeli su da se okupljaju, nudeći mi različitu vrstu pomoći. Tada se moglo videti da su sve to normalni, obični ljudi kao i mi. Pre bih pristala sa budem prodavačica francuskog sira nego da budem prinuđena da poziram, budem nasmejana i servilana, zato što mi to jedan deo mog posla zahteva. Duboko u sebi nisam estradni lik i taj deo svoje profesije po najmanje volim.

Jedna si od retkih koja pred kamerama ne želi da se skine ni po koju cenu?

Jovana Petrović: Postoji cena, ali niko nema tih para. Kada domaći režiseri nauče da prave razliku između vulgarnog seksa i fine erotike, možda se moji stavovi promene. Za sada nikako.

Da li te često porede sa dedom Miodragom Petrovićem Čkaljom?

Jovana Petrović: Nema potrebe. Kao prvo ja sam žensko. Ali ima i onih koji kažu: “Imaš ti mala nešto na dedu”. Čini mi se da tu ima i očevih gena, a sve zajedno je jedna fina mešavina.

Kako izgleda biti unuka legendarnog Čkalje?

Jovana Petrović: Smetalo mi je kada porodično izađemo na ručak, a onda nam priđu kojekakvi likovi i dosađuju dedi u stilu “Hajde sad kaži nešto smešno”. Zbog očevih uloga sam se jednom sam se baš isplakala. Ubili su ga u jednoj epizodi “Otpisanih”, a sestra i ja smo se zacenile od plača, iako je ćale bio pored nas i ubeđivao nas da je živ. “Nisi, lažeš nas, ti si mrtav”, nastavile smo sa plačom. Zaista je trebalo dugo da nam objasni da je to samo na TV-u.

U vezi si sa glumcem Igorom Pervićem?

Jovana Petrović: Četiri godine smo zajedno i super nam je. Najbitnije mi je kakav je neko prema meni, i to što se priča o njemu me uopšte ne zanima. Imala sam već to iskustvo, da i o dedi i ocu pričaju mnogo toga, pa sam oguglala. Neka pričaju o mom čoveku šta hoće, ne zanima me.