Manekenski debi: Godine 1992. prijavila sm se na izbor za “Bazarevo” lice godine. Doduše, prethodno sam jednom sarađivala sa Tamarom Bakić, a moje prvo slikanje bilo je za list “Ćao ona”. Nekoliko meseci sam bila u agenciji “Forma viva”, koja se sada zove “Elite”; zatim sam neko vreme provela u “Udruženju manekena Beograda”, a u “Click” sam došla pre četiri godine.

Inostranstvo: U Italiju sam otišla 1993. godine. Tamo sam provela dve-tri godine, ali sa prekidima. Iskreno rečeno, lepše sam živela ovde nego tamo. Pošto je konkurencija neverovatno jaka, na kastinge dolazi mnoštvo devojaka. Radiš kao crnac, a kad platiš stan i sve ostalo što ti je neophodno za život, ne ostane ti ništa. Non stop si na pozitivnoj nuli.

Prva revija: Revija Verice Rakočević. U to vreme su bile veoma zapažene kolekcije Mirjane Marić. Zapravo, tada je sve bilo drugačije.

Najznačajniji događaj u karijeri: Spot Hulija Iglesijasa. Kada je gostovao u Beogradu, napravio je kasting. Otišla sam po nagovoru moje koleginice Zage, koja mi je rekla: «Šta nas briga, 'ajde da vidimo Hulija». Sat vremena posle kastinga, iz «Click»-a nam je javljeno da smo izabrane Zaga, Jelena Milosavljević i ja. Nešto više od mesec dana kasnije, stigle su nam avionske karte i otputovale smo u Meksiko, gde je spot sniman.

Domaći kreatori: Jedna i jedina, Verica Rakočević.

Strani kreatori: Super su mi D&G, za koje sam u Milanu radila show room.

Top forma: Pošto imamo kuću, non-stop trčim uz i niz stepenice i po dvorištu, jer moja kćerkica Tara nikada ne miruje. Moram da priznam da ni ranije kada sam imala mnogo manjeobaveza, nisam vežbala. Počela bih, redovno išla na treninge mesec-dva i prestala. Srećom, sa težinom nikada nisam imala problema.

Oblačenje: Farmerke, patike, majice. Jedino kada su u pitanju neki noćni provodi onda se odlučim za svečaniju varijantu. Ako mogu da biram uvek se odlučim za džins.