Svoj debi album “Crni labud” Olivera Aranđelović objavila je 1999.godine. Međutim, sve to je neslavno prošlo, zbog bombardovanja i spleta nesrećnih okolnosti. U međuvremenu, Olivera je dva puta nastupala na festivalu “Sunčane skale” u Herceg Novom. Prošle godine je otpevala pesmu “Žena bez adrese”, koja se vrtela čitave godine, pa je zaslužila da se kao bonus pesma nađe na njenom novom albumu “Raduj mi se”. O svemu tome Olivera kaže:

Olivera Aranđelović: Ove pesme su drugačije od svega što sam do sada radila. Čitava koncepcija je tako osmišljena. Dugo smo birali koji će se tekstovi naći na albumu, jer je u kombinaciji bilo oko 30 pesama, a pripreme za album počele su posle prošlogodišnjih “Sunčanih skala”.

Utisak je da su sve pesme nekako ženske i da je u njima ljubav dominantni motiv?

Olivera Aranđelović: Jeste tako i mislim da je to negde najinteresantnije publici. Ako smo srećni, želimo da čujemo neku veselu pesmu koja je vezana za ljubav. Ako smo tužni, obično želimo da se pronađemo u nekoj baladi, tužnoj pesmi... Mislim da ovaj album nije za prvo slušanje, a nisam ni htela da ga radim tako. Vodili smo računa o svakom tonu, svakom taktu, svakoj reči i mogu da kažem da je ovo nešto iza čega stojim svim srcem.

“Prolupala”, “Duže ću trajati”, “Srećan ti put”, “Žena bez adrese”...Jesu li tvoje pesme ljubavno-optimističke, ili ljubavno-pesimističke?

Olivera Aranđelović: Nisu pesimističke, pošto nisam pesimista. U životu sam jako hrabra, uvek optimista i često sebi, kada mi ne ide, govorim da će biti bolje. Ovo su pesme o ženi koja je svesna svega, nekih drugih stvari oko sebe i zna šta može, a šta ne može. Pesma “Duže ću trajati” govori o ljubavi između starijeg muškarca i mlađe žene, što je danas vrlo česta pojava.

U toj pesmi se kaže “Kunem ti se da ću brzo stariti”. Da li bi u realnom životu bila spremna da žrtvuješ 10 godina zbog nekog muškarca?

Olivera Aranđelović: Ako bih osetila da je taj muškarac pravi. Moje mišljenje je da su u ljubavi žrtve zaista potrebne da bi ona opstala. Sve nas to čeliči i postajemo jači, a mislim da bez malo patnje i bola nema ni prave ljubavi.

Na albumu su ti prateće vokale pevali Leontina, Tijana Dapčević, Ivana iz “Negativa”, Đorđe David. Kako si skupila tako dobru ekipu?

Olivera Aranđelović: Vrlo lako! Đorđe je moj dugogodišnji prijatelj i zaista najbolji prijatelj. Leontinaje pevala samo “Ženu bez adrese”, pa sam je potpisala. Nije učestvovala u novim pesmama. Tijana je moja dobra drugarica, a o kvalitetu Ivaninog pevanja je suvišno pričati. Lako sam došla do saradnje sa svima njima.

Jesi li sada zaljubljena?

Olivera Aranđelović: Nisam zaljubljena, ali volim! Kada se zaljubiš to je jedan trenutak, a posle počinješ da voliš.

Tabloidi su te tu i tamo zakačili, ali nisi neko ko je punio stranice žute štampe?

Olivera Aranđelović: Nisam ni planirala da karijeru gradim preko tračeva. Moguće je da nisam dovoljno interesantna da bi me kačili po tabloidima. Trudim se da im ne dajem povoda da pišu nešto o meni. Moguće je da se neki i plaše da to rade, pošto me svi sada zovu opasnica.

Kako gledaš na našu estradu, pošto si i sama deo nje?

Olivera Aranđelović: Cenim samo rad nekoliko ljudi. Jedva čekam da se donose neki zakon, da se zaštite autorska prava i da se uvede licenca za one koji nastupaju u medijima. Tako bi se znalo ko može da peva na televiziji, a ko bi pevao samo u kafani. Mislim da 70 odsto aktuelnih “pevača i pevačica” sve to radi s debelim minusom. Ne znam čemu to. Valjda da bi bile neke poznate ličnosti? Nedavno sam čula izjavu jedne od naših interesantnijih pevačica, koja je rekla da možda ne bi trebalo da bude pevačica, možda je bolje da ponovo bude manekenka, a možda i glumica!!! To govori o tome ko su ljudi na našoj estradi. Znači, potpuno je nebitno šta će da rade, važno je samo da se slikaju.

Šta misliš o plastičnoj hirurgiji i da li bi se sama podvrgla nekom zahvatu?

Olivera Aranđelović: Nisam protiv toga i volim da vidim da muškarci ili žene drže do sebe. Ako si sebi lep, bićeš lep i drugima. Nikada mi nije palo na pamet da nešto promenim na sebi, što ne znači da neću. Ne znam šta će biti za pet ili 10 godina? Možda poželim da imam veće grudi, pa ću ih verovatno ugraditi. Svejedno, nisam protiv takvih zahvata.

Koliko te je muškaraca u životu “oborilo s nogu” i kakav tip muškarca te uvek privuče?

Olivera Aranđelović: Ja padam na muškarce koji su šarmantni, duhoviti i koji umeju da me zabavljaju! Takvi likovi koji su pozitivni, koji su stalno nasmejani, koji se ludiraju su moj tip. Fizički izgled nije mnogo bitan. Frajeri kojima je cilj samo teretana i bildovanje, za mene ne postoje. Inteligencija muškarca je najjače oružje. Pre ili kasnije, žene padaju na takve tipove. Nabildovani tipovi su out!

Da li si nekada bila ranjena u ljubavi?

Olivera Aranđelović: Bila sam ranjena do samog kraja, do dna, do srži! To se desilo kada sam izgubila svoju najveću ljubav u životu, nesrećnim slučajem. Moj dečko Peđa je bio moja prva ljubav, zajedno smo bili šest godina. Nastradao je u saobraćajnoj nesreći. To je na mene ostavilo jeziv trag. Mislim da i dan danas patim, iako je prošlo već sedam godina od tada. Za svo to vreme sam poželela milion puta da ga vidim bar na tren, da mu nešto kažem. U meni se sve promenilo od tada. Posle toga sam postala zatvorenija i nisam dala nikome da me rani. Ono što je zajedničko za sve moje bivše je da sam sa svima ostala u kontaktu i da se nisam ni sa kim posvađala. Ako si s nekim proveo deo života, normalno je da posle toga s njim ostaneš bar prijatelj.