Na festivalu u Herceg Novom jednu od četiri zlatne sirene Vlado Georgiev je dobio iz njegovih ruku. Toše Proeski je uvek rado viđen gost u Srbiji i Crnoj Gori. Njegov duet sa Gocom Tržan “1200 milja” publika je odlično primila, kao i pesmu “Sonce vo tvojte rusi kosi”. Mnoge devojčice obožavaju Tošeta, ali on ima svoju publiku i među starijim generacijama. I sam svestan da na ovim prostorima ima dosta onih koji vole da čuju njegov glas, Toše kaže:

Toše Proeski: U Atini trenutno spremam novi album koji će paralelno biti objavljen i na srpskom i na makedonskom jeziku. Na albumu se nalazi 10 novih pesama. Premijerno sam u Herceg Novom izveo svoju prvu pesmu sa novog albuma “Ledena”, koja će, nadam se, biti osveženje za vrele letnje dane. Sve je gotovo završeno i za 20-ak dana očekujem da se album pojavi.

Uz ime Toše Proeski uvek se vezuju balade. Šta je sa bržim pesmama?

Toše Proeski: Balade su neki moj zaštitni znak. Kroz baladu se uvek mogu preneti najlepše emocije, ali to ne znači da neću pevati ili da nemam i brže pesme. Na mom novom albumu će se naći balada “Meni hvala ni jednom”, za koju mislim da je najbolja koju sam ikada otpevao. Kada sam dobio tu pesmu kao predlog i čuo je prvi put, bukvalno sam se naježio i oči su mi zasuzile. Sam njen naziv govori sve. On je nju voleo, mazio, pazio, a ona mu na kraju nije rekla ni jedno hvala.

Da li si nekada u životu doživeo ozbiljan ljubavni krah, kada te je ta pesma toliko pogodila?

Toše Proeski: Jesam doživeo ljubavni krah. Bio sam u dugoj vezi, doživeo ljubav, a onda je došao kraj. Trebalo mi je godinu dana da sve to prebolim i prevaziđem. U tom periodu sam pisao pesme, snimao, pevao i mogu da kažem da je to bio vrlo plodan stvaralački period za mene. Verovatno zato što sam osećao prazninu i bol. Sada je sve u redu i ta priča je iza mene.

Kakva je situacija danas. Da li ti je srce danas u sigurnim rukama?

Toše Proeski: Nije! Trenutno je slobodno, pošto ću u narednom periodu morati puno da radim. Svaki dan je čovek u traganju za srodnom dušom. Ko zna, možda će ona prava naići kada se najmanje nadam.

Kakve fizičke kvalitete treba da ima devojka za kojom bi se ti okrenuo?

Toše Proeski: Mislim da se muškarci u većini slučajeva okreću svaki put kada prođe atraktivna devojka. Tako je i u mom slučaju. Nemam neki specijalni tip devojke. Ne obožavam specijalno plavuše ili crnke. Sasvim mi je svejedno. Bitno mi je da devojka atraktivno izgleda za prvi susret, mada je mnogo bitnije sve ono što sledi, kada krene razgovor.

Neki mediji su ti prilepili epitet fatalnog muškarca. Da li se ti tako opsećaš?

Toše Proeski: Nisam siguran koliko sam fatalan, ali ne mogu da kažem da mi nije drago što sam dobio takav epitet. Svakom muškarcu bi sigurno prijalo da mu prilipe takvu etiketu, i oni koji kažu da im to ne godi, lažu! Do sada se odlično snalazim u takvoj ulozi, a nadam se da će to i da potraje.

Na koncertima te devojke uvek “bombarduju” medvedićima. To nije izostalo ni za vreme tvog nastupa u Herceg Novom?

Toše Proeski: Imam ogromnu sobu u koju skladištim sve te igračkice sa koncerata. Ti medvedići su postali moje obeležje. Obično ih bacaju mlađe devojke, koje prikače i neku poruku, broj telefona i slično. Meni je sve to simpatično i svakako mi prija. Nadam se da me neće gađati nekim tvrđim igračkicama.

Šta misliš, da li si popularniji ovde ili u Makedoniji?

Toše Proeski: Definitivno sam siguran da mi je popularnost ista i ovde i u Makedoniji. Zasluga moje popularnosti pripada ljudima koji su prihvatili moju muziku, moje pesme, moj način pevanja. Nema lepšeg doživljaja od trenutka kada razmenjuješ emocije sa publikom koja zajedno s tobom peva i oseća pesme.

Stalno si nasmejan. Da li je to stvar imidža, ili si zaista stalno lepo raspoložen?

Toše Proeski: Nije to deo imidža. Prosto se mnogo lepše osećam sa osmehom na licu, nego kada sam namršten. Ceo svet je lepši kada si nasmejan. Kada si tmuran, nervira te i sunčan dan.

A kada se naljutiš, kako reševaš probleme. Da li si nekada morao da pribegneš sili, s obzirom na to da si trenirao borilačke veštine?

Toše Proeski: Nikada nisam pribegavao sili, bez obzira na situaciju i vrstu problema. Borilačke veštine sam trenirao i treniram iz hobija i zadovoljstva, a ne da bi se mlatio s drugima. Mislim da se svi konflikti mogu rešiti rečima, diplomatijom i to me vodi kroz život. Kada bi ljudi u svetu više pribegavali razgovoru, a manje nasilju zemlja bi bila mnogo bezbednije mesto za život.

Za kraj, kako izgleda Toše sa kuvarskom kapom?

Toše Proeski: Nikako! Ne znam ništa da uradim u kuhinji. Iskreno, možda bih umeo da spremim “jaja na oko” i ništa drugo. Nisam se nikada potrudio da naučim nešto u kuhinji, a jedini razlog za to je nedostatak slobodnog vremena. Uvek jedem gotovu hranu ili idem u restoran.