Generacija koja je stasavala negde krajem 80-ih i početkom 90-ih godina, ne može, a da se ne seća kultne zagrebačke grupe Psihomodo Pop. Tada smo svi oduševljeno pevali pesmičuljke YU Ramonesa, a cela je Juga brujala od narcisoidnog Gobčevog vokala i pesme "Volim samo sebe" dok su se bakice sablažnjavale na njegov "stajling" koji je podrazumevao haljinice i šminku. Mnogo godina kasnije sa “Psihićima“ smo se sreli u Novom Sadu tokom nedavno održanog EXIT festivala. Davor Gobac, vidno ozbiljniji, priča o svom klincu koji ga je "uveliko prešišao u video igricama jer samo piči po nekim 'Strongholdima' i kojekakvim strategijama". Ponosni tatica za sebe kaže da se "nije makao od pucačina sa Sony play stationa". U susretu sa novinarima Gobac kaže da ovih dana svira za parket. Treba mu kaže, kako bi okončao uređivanje kuće koju je kupio nadomak Zagreba.

Da li će biti promocije "najsvežijeg" albuma "Debakl" u Jugoslaviji i kakvi su vam planovi za budućnost?

Davor Gobac – Psihomodo Pop: Nismo ništa novo snimali. Najvjerovatnije ćemo u devetom mjesecu nešto početi raditi. Uglavnom sviramo okolo, za mjesec dana smo u Nišu, dosta smo u Jugoslaviji, sviramo puno po Sloveniji. Uglavnom nemamo nekih velikih planova, ali dosta zarađujemo jer moram prikupiti novac da si kupim parket. Sljedeće godine nam je obljetnica, slavimo 20 godina rada. Napravit ćemo ploču i veliki koncert u Zagrebu. Zvaćemo i našeg Saleta koji nije s nama već skoro 10 godina. Taj bi koncert, nadam se, mogli preneti i u Beograd ako bude bilo moguće. Inače drugih planova nemamo. Sviramo kao zmajevi, dobro nas ide. U posljednje vrijeme puno sviramo okolo, legla je svirka. Ja uživam u svakoj sirci više nego ikad u životu i mislim da mi je to najvažnije. Eto! Nemam velikih planova, ali bih voljeo bit bogat kao Mic Jagger.

Kao veliki fanovi Ramonesa da li planirate da posvetite neku novu pesmu ovom bendu?

Davor Gobac – Psihomodo Pop: Pa ne znam. Sad je godišnjica smrti Joi Prvog Ramonna. Rade se te godišnjice smrti, pa im ja dođem kao gost otpjevam koju stvar i tako. Mi smo otišli malo u drugom smjeru, to je sad neki onako starinski rokenrol, vrtimo sa tim “gruvićima“. Ne vjerujem da ćemo namenski raditi pjesmu Ramonnesima, ali ćemo mu posvjetiti, na koncertu, neku pjesmu.

Ramonnesi su veoma uticali na vaš rad i uopšte na postanak benda. Kako sad gledate na svu tu Ramonnesmaniu?

Davor Gobac – Psihomodo Pop: Ramonesi su naravno bili jako važni za nas, ali ja sam odrastao na Beatlesima i Stonesima, onda su tek došli Ramonesi. Bili smo klinci od 14 godina kad je to počelo. Drago mi je da smo svirali sa Ramonesima, bili smo im predgrupa. To je OK ekipa. Meni su Ramonesi zbilja jedan od najvećih bendova na svetu. Neki su radili anketu bendova koji su najviše utjecali na ostale grupe u svetskom šou biznisu. Na prvom su mestu Beatles, a odmah na drugom su Ramonesi.

Bavili ste se, pored muzike i crtanjem. Da li vas još uvek "drži" taj vid umetničkog izražavanja?

Davor Gobac – Psihomodo Pop: Crtam, crtam. Radim omot za knjigu jednom frendu, napisao je dobar roman. Ali ne furam se da bih umro ako ništa ne naslikam. Kad mi dođe crtkuljim. Prošle godine sam imao par izložbi, čak sam razgovarao sa Matorim, tako ja zovem vašeg za kulturu koji je meni super lik (Branislav Lečić, ministar kulture prim.aut.), da bi možda mogli ovde nešto napraviti. Pozdravite ga.

Kakav je zagrebački underground sada? Nekad ste mu stoprocentno pripadali.

Davor Gobac – Psihomodo Pop: Znaš šta, nemam pojma. To su neki novi klinci, Chemical Brothers i to. Ne znam, sad se izlazi u "Močvaru", moram biti iskren, povukao sam se izvan grada, imam kuću i nisam više u tom fazonu. Odem u grad kad moram. Sa Bilijem odem u kino, i tak. Nije da baš po Močvari zujim. Nemam živaca za staru ekipu.

Čujete li se i pratite li nastupe bendova iz Jugoslavije kad dolaze u Hrvatsku?

Davor Gobac – Psihomodo Pop: Da gledao sam Ramba, on je bio mrak. Sa Giletom (Električni orgazam), mi ga zovemo Hari Poter, se nisam video dugo, ali mu zahvalite jer mi je poslao nekakav pirat od Stonesa. Baš je dobar.