Momčilo Bajagić Bajaga je velika zvezda u svojoj zemlji, a sudeći po reakciji publike i koncertima koje je ove godine održao u svim republikama ex Jugoslavije, još uvek je svuda rado viđen gost. Ipak, u svakodnevnom životu, možete ga sresti na pijaci, u taksiju ili ga videti u šetnji sa petogodišnjom kćerkom Anđelom. Tada postaje jasno da se istinska “zvezda” ne prepoznaje po telohraniteljima, skupim kolima (Bajaga nije vozač) ili količini zlata na sebi, već po oreolu koji širi oko sebe.

Album “Zmaj od noćaja” je izašao u svim republikama ex Jugoslavije. Jeli li informisan kako se prodaje?

Bajaga i Instruktori: Svuda dosta dobro. U Sloveniji, Bosni i Crnoj Gori, odlično, u Hrvatskoj pristojno. Ovo nam je tamo prvo licencno izdanje posle 10 godina. Logično je da se u Hrvatskoj naš CD prodaje nešto lošije nego u drugim republikama ex Jugoslavije, jer nas još uvek nema na tamošnjim televizijama i radiju.

Zahvaljujući novom materijalu imali koncerte na celoj teritoriji ex Jugoslavije. Prenesi nam utiske.

Bajaga i Instruktori: Svuda smo jako dobro prihvaćeni, a ljudi koji nas slušaju su potpuno različiti. Ima naše stare publike, dakle ljudi koji imaju preko trideset godina, ali i mnogo klinaca. Imali smo jako mnogo koncerata. Negde smo pevali po halama, a negde , kao prošle zime, u Sloveniji, čak i pod šatorima. Slovenci imaju običaj da podignu ogroman šator za dve tri hiljade ljudi. Na minus 19 to baš i nije uvek prijatno, ali smo se sjajno zabavili.

Nekadašanja publika Bajage i Instruktora nije mogla da vas indentifikuje sa novim materijalom. Kritika takođe nije bila blagonaklona prema albumu “Zmaj od noćaja”?

Bajaga i Instruktori: Trudio sam se da ovaj materijal ne liči ni na šta prethodno. Čak sam u jednom momentu imao paranoju da će on ličiti na “Pozitivnu geografiju iz `86, što nikako nisam želeo. Volim da eksperimentišem i nekada imam više uspeha sa tim, nekada manje... Nisam hteo da pravim retro ploču i na kraju, mislim, da sam uspeo u toj svojoj nameri.

Čini se da tvoja publika iz doba “Pozitivne geografije” više nije na ovim prostorima. Jesi li znao kome se obraćaš novim materijalom?

Bajaga i Instruktori: Ta publika koja je otišla u inostranstvo u prethodnih 10 godina pomogla nam je da preživimo. Zvuči čudno, ali za sve ovo vreme ja sam tri puta svirao na Novom Zelandu, a samo dva puta u Nišu. Ovde do skora, a u nekim slučajevima još uvek, ne možeš da pokriješ ne cenu ozvučenja po koncertu. Svirali smo na svim kontinentima osim Južne Amerike. To je i logično jer su se naši ljudi svuda raselili.

Zvuči neverovatno da si pevao čak i u Africi za naše ljude koji su se tamo odselili?

Bajaga i Instruktori: Bili smo u Bocvani, Zimbabveu i Južnoafričkoj republici. Verovali ili ne, tamo ima dosta naših ljudi. U Johansesburgu smo imali preko 2.000 ljudi. U Bocvani, postoji mala kolonija od 400 - 500 naših ljudi i svi su došli da nas čuju. Interesantno je da za Bocvanu ne treba “jugovićka” viza, to im je ostalo još iz doba nesvrstanih. Kada smo stigli, pitali smo, da li im je još neko skoro bio, a oni kažu: “Jeste, Bora Čorba, pre nekih godinu dana”. (Smeh)

Šta rade ljudi kojima si tamo svirao,?

Bajaga i Instruktori: Bocvana je veoma bogata zemlja. Imaju dijamante, a sa druge strane nikada nisu imali aparthejd. Ljudi tamo rade razne stvari. Neki prodaju mobilne telefone, drugi imaju turističke agencije, pilotiraju, ili rade u velikim korporacijama.

Koje pesme vole da čuju i na koje najemotivnije reaguju?

Bajaga i Instruktori: Ma gde da nastupamo u inostranstvu pesmu “Moji su drugovi” sviramo najmanje tri puta! U Bocvanu sam poneo demo za pesmu “Zvezda” i svi su pevali iako je u masi bilo mnogo ljudi koji ne navijaju za taj klub.

Po prvi put si radio pesmu za potrebe filma, i to za “Ona voli zvezdu”. Otkuda u tvom repertoaru navijačka pesma i zar se nisi plašio da će te navijači drugih klubova omrznuti?

Bajaga i Instruktori: Pa i ja sam “zvezdaš”, a ne mrzim sve ostale. Bilo je logično da ako pravim navijačku pesmu, uradim Zvezdinu. Ispostavilo se da jako dobro pišem pesme po narudžbini... Pa pogledaj samo “Montenegro”. Ovu sam naručio sam od sebe. Ali ako se ponude Inter ili Juventus, vrlo rado ću uraditi i pesmu za njih (smeh). Uostalom moj sin Marko je strastveni navijač Zvezde i ne bi mi oprostio da sam napravio pesmu za neki drugi klub.

Ove godine ste imali velike turneje. Tvoja deca su još uvek mala. Kako oni podnose tvoje odsustvo i koliko im nedostaješ?

Bajaga i Instruktori: Sin Marko ima 11 godina, a kćerka Anđela tri. Kada se Marko rodio, već sam 11 godina bio u poslu. Navikao je da povremeno odem negde. Osete da me nema samo kada su duže turneje. To koliko posvećuješ vremena svojoj deci, ne zavisi samo od toga koliko imaš vremena. Ima ljudi koji ga imaju napretek, pa ga ne troše na dobar način...

”Riblja čorba” je bila na turneji po Australiji. Za razliku od prošlog puta, kada je Bora bio gost “Instruktorima”, u ovom slučaju uloge su bile zamenjene?

Bajaga i Instruktori: Australija je daleko. Veliki su troškovi i mnogo je interesantnije kada pođu dva benda. Prošli put sam ja išao sa svojim bendom, i oni su pratili Boru. U Čorbi sam svirao šest godina. Miši Aleksiću( gitarista “Riblje čorbe”) sam kum. Bora mi je prijatelj 20 godina.

Kako zvuči kada Instruktori sviraju stvari “Riblje čorbe”?

Bajaga i Instruktori: Odlično. Uostalom, pitaj Boru.