Krilatica da “lepota i pamet ne idu zajedno” u slučaju Ivane Mihić pokazuje se kao netačna. Svojom producentskom kućom “Horizont 2000”, ova mlada glumica, uspela je da realizuje filmsko ostvarenje “Mehanizam”, i uvrsti ga u društvo najnagrađivanijih filmova na stranim festivalima. Odmah nakon njega iz “Horizonta 2000” izašla je tinejdžerska komedija “Ona voli zvezdu” koja je uspela na napuni bioskopske dvorane širom ex Jugoslavije.

Kakvi su vaši budući profesionalni planovi?

Ivana Mihić: Trenutno radim na projektu 'Uspavanke za bebe i malu decu'. To je serija za decu od 10 epizoda, koja će se emitovati na RTS-u od septembra meseca. Reč o jednom lepom i originalnom projektu. Ideja je da se po muzici, autora i izvođača Tine Milivojević, realizuje serijal za decu koji će režirati Milutin Jovanović. Moja uloga je uloga producenta, ali se pojavljujem i kao izvođač jedne od uspavanki. Drugi projekat koji spremam je TV film “Siroti mali hrčki“ po scenariju Gordana Mihića, a u režiji Slobodana Šijana. RTS će biti producent, a moja kuća “Horizont 2000“ će raditi izvršnu produkciju. Predviđeno je da se emituje za Novu godinu, kao novogodišnji specijal. 'Siroti mali hrčki' su tekst koji je do sada rađen i kao TV drama i pozorišna predstava, a ušli su i u Antologiju srpske satire.

Kuriozitet je i to što ste bili član jednog inostranog festivalskog žirija?

Ivana Mihić: Da. U aprilu sam dobila poziv od Međunarodnog filmskog festivala u Leću (Italija) da budem član žirija, uz neka od najznačajnijih imena iz filmskog sveta, što je za mene bila velika čast. Predsednik žirija je bio čuveni reditelj Otar Loseliani (dobitnik nagrade za najbolju režiju na festivalu u Berlinu ove godine), najpoznatiji francuski kritičar Mišel Seman, italijanski glumac Ignjacio Oliva ('Ukradena lepota' Bernardo Bertoluči) i italijanski kritičar Morando Morandini. Bilo mi je izuzetno lepo i imala sam prilike da se upoznam i družim sa jako interesantnim, pametnim i obrazovanim ljudima. Upoznala sam i italijanskog glumca Đankarla Đaninija koji je na festivalu dobio nagradu za životno delo. Bilo je i mnogo mladih ljudi, reditelja i glumaca iz Holandije, Nemačke, Italije… Inače, poziv za žiriranje sam dobila od direktora festivala nakon velikog uspeha filma 'Mehanizam' na njihovom prošlogodišnjem festivalu, na kome je Gordan Mihić dobio nagradu za najbolji scenario.

Za glumce važi pravilo da su izuzetno sujetni, vi ipak niste glumili u svom poslednjem filmu?

Ivana Mihić: Kada sam počela da se bavim filmskom produkcijom, i kada je ona počinjala da biva moja druga profesija, ja sam sebe kao glumicu i sebe kao producenta razdvojila. Jednostavno, to su dve različite profesije, koje ne smeju da smetaju jedna drugoj. To što sam se odlučila da se bavim produkcijom nije značilo da nemam druga posla, nego me je zanimalo da probam da se bavim i time, kao što me još mnogo stvari zanima u životu. Ja sam želela da uradim film 'Ona voli Zvezdu' zato što mi se dopao scenario, zato što sam želela da posle 'Mehanizma' uradim jedan film sa zabavnom temom, i znala sam da neću imati šta da igram u njemu. Šansu za svoj prvi profesionalni rad u tom filmu dobilo je više od 11 mladih ljudi i ja sam ponosna zbog toga. U filmu 'Mehanizam' postojala je uloga koja me je izuzetno inspirisala, radila sam je sa puno žara i donela mi je mnogo toga lepog, između ostalog i nagradu za najbolju žensku ulogu na Međunarodnom filmskom festivalu u Aleksandriji (na kome na žalost nisam bila lično) i Oskara popularnosti za najpopularniju glumicu 2000. Kada u budućnosti ponovo bude bilo uloge za mene, u scenariju koji me bude zanimao i kao producenta, pojaviću se ponovo i kao glumica. Da li je to nemanje sujete ili racionalan stav jedne producentkinje, ne znam.

U filmu “Mehanizam”, vi se bavite mračnom stranom ljudske duše, koliko je bilo vremena, da uslovima koji su zaista bili teški za snimanje, preispitujete kroz priču koju je pratila scenario, i ono “tamno” u vama?

Ivana Mihić: Lik Snežane , u filmu Mehanizam, je jako slojevit i težak, jer ona u toku samo jednog dana preraste iz jedne 'obične', mirne i povučene devojke, u jednu ogorčenu i poniženu ženu, spremnu na sve, sa ciljem da se suprotstavi zlu, oličenom u njenom otmičaru. Taj lik predstavlja one koji nisu spremni da ćute i trpe, koji se bore za svoja prava na život, ali na tom putu, koji je toliko strašan da prelazi granicu ljudskog dostojanstva, pređu i sami 'crtu' i postanu, zapravo, slični onome protiv koga se bore. Dugo mi je trebalo da se, nakon završetka snimanja 'oporavim' od te uloge. I psihički i fizički. Ali je i zadovoljstvo prilikom stvaranja tog lika, takođe bilo veliko.

Danas je aktuelna priča o klanovima u domaćem filmu, kao i problem mladih glumaca, da u inače maloj produkciji dobiju ulogu. Kakav je vaš stav?

Ivana Mihić: Mene ne zanimaju klanovi. Mene zanima udruživanje ljudi sa zajedničkim interesovanjima i interesima, ono koje funkcioniše na zdravim odnosima i koje ne ugoržava nikog.

Koji je bio razlog da već na počecima svoje karijere osnujete svoju producentsku kuću?

Ivana Mihić: Imam širok spektar interesovanja, a producentski posao je vezan za ono što najviše volim: film i pozorište. Pruža mi mogućnost i da se osećam nezavisno i samostalno, a omogućava i meni i ljudima koje poštujem i volim, da radimo ono za šta smo se školovali.

Ili je za to bio razlog sumnja u ostvarenje uspešne glumačke karijere?

Ivana Mihić: Ne. Naprotiv.

Vaša majka,Vera Čukić, je uvek slovila za jednu od naših najlepših glumica svih vremena. Je li to za vas bilo opterećenje?

Ivana Mihić: Ona je i za mene najlepša i najbolja glumica svih vremena. Imala sam, a nadam se i da ću još imati, šansu da igram sa njom u pozorištu i na filmu. Ona je partner kakvog glumac može da poželi, ali i divna majka.

S druge strane, vaš otac, Gordan Mihić, je poznati filmski scenarista. Na nekoliko projekata ste i sarađivali. Hoćete li nam reći kako je to kada rade otac i kćerka?

Ivana Mihić: Otac i ja divno sarađujemo. Apsolutno se sporazumevamo, i pogledima i rečima. Ali dešava se i da različito mislimo o nečemu, da se ubeđujemo, malo prepiremo… pa čiji su argumenti bolji i jači, taj istera svoje.

Zašto se o privatnom životu Ivane Mihić tako malo zna?

Ivana Mihić: Kao što sama reč i kaže: privatni život je privatan život. Mislim da, pričajući o privatnom životu, ne možete govoriti samo o sebi. Vaš privatan život čine i drugi ljudi koji možda ne žele da postanu 'javni' i čije živote vi nemate pravo da učinite takvim. Govorim o privatnim stvarima onoliko, koliko mislim da je pristojno govoriti.