Pretraživač:
 |
Merima Njegomir: Moj pevački put ne liči na klasičan put - znate ono rodiš se talentovana, primete te još u osnovnoj školi i tako čim izrasteš u lepuškastu devojku izdaš album. Kod mene je situacija bila potpuno drugačija. Otac je pokušavao na sve načine da me odvrati od bilo kakve pomisli da postanem pevačica. Majka, na koju sam povukla gen muzikalnosti, čim bi ustala rano ujutru istog momenta uključivala bi Radio Beograd koji je u to vreme bio merilo pevačkog kvaliteta. Kad god bi majka zapevala, ja sam pokušavala da je pratim. Međutim, toliko sam falširala da mi je više puta sa nevericom prigovorila da je nemoguće da pored nje, tako muzikalne, kćerka nema pojma sa pevanjem.
U to vreme nije bilo lokalnih radio stanica?
Merima Njegomir: Ma kakvih lokalnih stanica! Samo Radio Beograd, ali njihov program je bio toliko kvalitetan da ga je bilo milina slušati. Pevači su pevali uživo iz studija i to velemajstori poput Zore Drenpetić, Mare Đorđević, Cuneta Gojkovića. Znači od jutra do mraka slušao se Radio Beograd, a ja sam bila ubeđena da ne znam da pevam. Sećam se da čak ni u petom razredu osnovne škole nisam primljena u hor, jer sam se toliko uplašila da sam sve izbrkala. Ipak sudbina se poigravala sa mnom, pripremajući me na nešto najlepše na svetu – na život od pesme, pregršt putovanja, svrstavanje u red najpopularnijih.
Kada je zapravo počela vaša pevačka karijera i kako?
Merima Njegomir: Prvi put sam zapevala na kraju srednje ugostiteljske škole kada sam otišla na eksurziju. Moji školski drugovi i drugarice su se oduševili i tražili da im još pevam. Mislila sam da je sve to slučajno, međutim, nije bilo. Kada sam završila školu dogovorila sam se sa drugaricom da preko leta otputujemo u Nemačku pošto je to bilo moderno u to vreme. Dok smo čekale da otputujemo, “ubijale” smo vreme u restoranu “Citadela” (Banovci) gde se skupljalo naše društvo. Ja bih tamo, povremeno, uz orkestar, zapevala po neku pesmu. Međutim, moj put u Nemačku je bio odložen, a bračni par muzičara koji su svirali u “Citadeli” brže bolje su iskoriostili priliku i ponudili mi posao. Sećam se da je ponuda bila za 250.000 dinara mesečno, a moj otac je čitav život radio za 60.000 hiljada mesečno. I tako 1. maja 1972. godine prvi put sam uzela mikrofon u ruke i počela da pevam.
 |
Merima Njegomir: Otac samo što nije izbacio iz stana. Vikao je po kući: “Zar moja ćerka da ode u pevačice!” Majka ga je umirivala, govoreći da će me to trenutno ludilo sa pevanjem proći. Kada sam izašla napolje, drugarice su me nagovarale da pođem, da je to moja životna šansa koju ne smem da propustim. I ja sam onako mladalački, radoznalo rešila da se izborim sa roditeljima i zapevam. Prvih mesec dana bilo je jako teško. Dešavalo se da zaboravim tekst, da promašim tonalitet. Ipak posle dva meseca potpuno sam se uvežbala. U stvari, bilo je potrebno samo da naučim reči, jer sam melodije, zahvaljujući mojoj majci i slušanju Radio Beograda, već sasvim dobro znala. Šef našeg orkestra Alagić, svima je govorio da se strpe, da ću vrlo brzo biti među najpopularnijim pevačicama ovde. Tada smo dobili angažman u najluksuznijem lokalu u hotelu “Podgorica”.
Ipak tek pet godina nakon toga snimili ste prvi album “Volela sam tebe dragi” za Jugoton?
Merima Njegomir: Sadašnje vreme je izvitopereno. Čim neko vidi lepuškastu devojku, odmah je pita zašto ne snimi album. U moje vreme pevač je morao najmanje pet godina da se dokazuje u restoranima, kafanama, da bi uopšte došao u situaciju da snimi album. Pre objavljivanja albuma pevala sam u raznim beogradskim prestižnim restoranima, a uvod u solo karijeru bio je rad u tada najekskluzivnijim restoranu u Beogradu “Romansijer”, zajedno sa već poznatim pevačem Stanišom Stošićem. Tu me primetio Svetomir Šešić, jedan od urednika radio Beograda, i pozvao me da uradim prve probne snimke. Već na prvom nastupu moja dva probna snimka ostala su kao trajni snimci Radio Beograda. Bile su pesme “Idem putem pesma se ori” i “Bisenija ćeri najmilija”. Posle toga, 1977. godine, kao potpuno nepoznata pevačica Merima Kurtiš počela sam saradnju sa orkestrom “Zlatne strune”. Tu sam upoznala Dragana Živkovića-Tozovca, kasnije mog venčanog kuma, koji je komponovao moje prve dve pesme. Godinu dana kasnije snimila sam allbum prvenac “Volela sam tebe dragi”, i tako do danas živim i radim na našoj estradi.
Kao vam izgledaju sadašnja i nekadašnja domaća estradna scena?
Merima Njegomir: Teško je to uporediti. Uostalom svako vreme nosi svoje breme. Sada pevačica osim glasa mora da bude potpuno upakovana u mašineriju zvanu savremeni život. Od nje se zahteva da bude šoumen, da u svakom momentu priča niz neobičnih priča, da peva. Ipak smatram da se izgubila prava vrednost. Dolazeći pevači teško će napraviti uspešnu karijeru ako imaju dobru pesmu, a nemaju kvalitetan glas.
 |
Merima Njegomir: Ranije smo se svi družili zahvaljujući “Hit paradi”, “Raspevanoj jeseni” gde je na turneje išlo dvadesetak najkvalitetnijih pevačica i pevača iz tog vremena. Međutim, i tada sam imala velike porodične obaveze, jer imam četvoro dece i uglavnom sam išla svojim autom i vraćala se kući odmah posle nastupa. Iskrena da budem, tek sada nemam želju da se družim sa estradom. Ispričaću vam jedan događaj koji najbolje govori na šta sada liči naša estrada. Ranije je na nastupima postojao orkestar u kome je bilo najmanje sedmoro ljudi. Pre nekog vremena jedna firma je organizovala proslavu i zamolili su me da otpevam jednu pesmu. Prišla sam orguljašu koji je sam nastupao i pitala ga da li može da me prati u jednoj pesmi, on se nasmejao i rekao da je gitarista, a ne orguljaš i da on stoji ispred klavijatura čisto tako, dok mu fajlovi sami sviraju melodije. On tu stoji, možda nije ni gitarista, možda nema veze sa muzikom, a zahvaljujući novoj tehnologiji on bez rada uzima pare. Tada sam uzela mikrofon i na suvo otpevala pesmu. Moralo bi nešto pod hitno da se uradi, jer zbog takvih prevaranata dobri muzičari sede kući i ništa ne rade.
Kakvi su vam profesionalni planovi?
Merima Njegomir: Pripremam novi album koji će se uskoro naći u prodaji. Želja mi je da još jednim koncertom u Centru “Sava” otpevam 20 različitih pesama na 20 različitih svetskih jezika.
