Od kada se prvi put pojavila na sceni Aleksandra Slađana Milošević nije prestala da šokira javnost. Od seksi imidža na početku karijere, preko zalaganja za legalizaciju “lakih” droga tokom 90-ih, do hrabrih izjava o slobodi seksualnog izjašnjavanja i reformi crkve danas. Kako se šta menjalo u Slađaninom životu, tako je ona menjala muzičke stilove i pravce. To najbolje pokazuje i njen novi trostruki Best off CD “Metamorfoza” na kojem se mogu naći rock`n`roll pesme, nežne balade, ali i tvrdi heavy metal zvuci, sa kojima Slađana trenutno eksperimentiše. Pored bogate muzičke karijere, Slađana je od nedavno uplovila i u književne vode romanom “... Adame, ne ljuti se”, dok se drugom knjigom “Muška žena” koja je već u pripremi, sprema da još jednom uzdrma temelje lažnih moralista.

Iako ste nedavno izdali trostruki CD “Metamorfoza” u čast 25 godina rada i dalje vas u medijima ima manje nego što bi trebalo?

Slađana Milošević: Ne pripadam estradi i taj svet mi nije blizak. Da ne shvatite pogrešno, ne omalovažavam domaću estradu i ne postavljam se u poziciju superiornosti ili arogancije, ali sam vrlo ozbiljno shvatila ono čime se bavim. Koordinator sam za reforme u muzičkoj industriji pri Ministarstu za kulturu Srbije. Nisam žena koja se pojavila na muzičkoj sceni da bi manipulisala javnošću, stekla bogatstvo ili se dobro udala. Muzičar sam koji je na sceni od svoje četvrte godine.

Šta posle 25 godina karijere mislite o show biznisu?

Slađana Milošević: Ovo je vrlo zahtevan život koji treba svariti. Najteže u ovom poslu su propratne stvari poput preteranog pritiska koji trpe ljudi koji su u javnom životu, kao i niz propratnih pojava kao što su neuredan život, loša ishrana, promena klime, spavanje svake večeri u drugom hotelu. Drugačiji miris posteljine, drugačiji ukus vode. Često se čudimo stranim zvezdama koje zahtevaju specijalni tretman, ali oni samo pokušavaju da u datim okolnostima, a turneje poneklad traju i po godinu dana, što bolje sačuvaju svoje zdravlje. Nije to hir, već osnovna potreba, o kojoj u ovoj zemlji ne možemo ni razmišljati. Život mi je prošao u zadimljenim klubovima, gde nema ventilacije, u podrumima i hladnim automobilima. Najveći problemi su psihički jer treba ostati u vrhu i biti konstantno prisutan. To je izuizetno težak zadatak, jer uvek ima protivnika, ljudi sa svih strana, lobija koji će sve učiniti da vas povuku na dno. Ta borba je najteža.

Mediji vam nikada nisu bili naklonjeni. Štaviše, pokušali su da vas unište. Tako je u štampi pisalo da bolujete od side i raka, da ste narkoman, a pojedine novine su vas čak i sahranjivale?

Slađana Milošević: Ja sam bila potrebna žrtva. To je bila reakcija javnosti i establišmenta na jednu pojavu koja je atipična, koja remeti ustaljeni tok stvari, koja deluje preteće po stvarnost onakva kakva je, koja ljulja temelje na kojima se nalazi ceo sistem njihovih vrednosti i njihovog života. Takva osoba se doživljava kao pretnja. Pretnja njihovom celokupnom postojanju. Samim tim jedan deo ličnosti se identifikuje sa slobodom koju ta ličnost donosi u javni život. Teoretski seciram ovaj fenomen, o tome sam puno razmišljala i nikada nisam mogla da shvatim, zašto je do toga moralo da dođe. Često sam sebi postavljala isto pitanje, jer je to veoma poremetilo i uzdrmalo moj život. Van svih sam standarda i svih klišea, svih prihvaćenih vrednosnih kategorija i zato me je trebalo uništiti. Odatle svi ti tračevi o mojoj smrti, nestansku, bolesti, svemu i svačemu.

Pokušali su da vas diskredituju na različite načine, ali vas čak ni u vreme “Seksi dame”, kada je vaše oblačenje bilo nešto slobodnije za to vreme, nisu proglašavali promiskuitetnom?

Slađana Milošević: Pretpostavljam da sam bila mnogo ozbiljnija pretnja po njihovu sigurnost. Seksualna sloboda je usvajanje slobode, po sociologiji, prvi stepen u oslobađanju. Sve ostale slobode dolaze posle. Bilo je ozbiljnih prigovora, od toga zašto imam veliki dekolte, do toga zašto nosim mini suknju. Moja prva faza je bila seksi dama i zbog toga sam skidana sa radija i televizije. Pretnju možete diskvalifikovati, tako što ćete diskvalifikovati lilčnost. Za potpunu dikvalifikaciju moje ličnosti priče o promiskuiotetu su bile naivne.

Vaš privatni život je mnogima bio intrigantan, možda zbog toga što se o njemu po najmanje zna?

Slađana Milošević: Svog muškarca imam već sedam godina i ne zanimaju me drugi muškarci u tom smislu. Moj privatni život je samo moj. Puno radim na sebi i na onome što neki nazivaju misticizmom. Bavila sam se čišćenjem svog bića od nagona i zemaljskioh potreba. Ljubav između muškarca i žene, se po mom mišljenju bazira na nekim drugim kriterijumima. Za mene su neke druge vrednosti značajnije. Muškarac mora da ima određene psihološke i karakterne osobine i to su jedini kriterijumi. Uopšte me ne zanima spoljašnji izgled, dostignuće na materijalnom planu, uspeh u karijeri... Ako su i oni vredni kao ljudska bića, postigli su uspeh na ovoj planeti.

Od nedavno ste uplivali i u literarne vode. Svojom prvom knjigom “Adame ne ljuti se” uzburkali ste ovdašnju javnost?

Slađana Milošević: Dobra strana te knjige je što ona jeste izazov teolozima. Nemoguće je nastaviti bilo koji religijskio sistem, u sadašnjem vremenu jer je žena definitivno stekla poziciju, značajnog činioca stvarnosti. Hrišćanstvo mora da u potencijalu biblijskih tekstova, pronađe način da integriše ženu u novo hrišćanstvo. To sam želela ovom knjigom i zato su veliki teolozi shvatili da je ovo apologijski tekst o hrišćanstvu.