Mala žena, a veliki glas! Cecu Slavković mnogi doživljavaju i na ovaj način. Pobeda na festivalu u Zrenjaninu s pesmom “Dan ili dva” samo je još jedna potvrda u nizu o kvalitetu koji ova mlada pevačica nesumnjivo poseduje. Da sve bude još zanimljivije, Ceca je na pola festivala odlučila da ode zbog nesporazuma direktora festivala Dragiše Banjanina i njene plesne grupe. Stvar je izglađena, a Ceca je ostala i trijumfovala:

Ceca Slavković: Nisam očekivala pobedu, a najiskrenije sam se obradovala prolasku u finale. Tako sam dobila još jednu šansu da svoju pesmu otpevam kako treba, jer nisam bila zadovoljna kako sam je otpevala u polufinalu. Pesma je dosta zahtevna i traži celog pevača, a na moju sreću u finalu je sve bilo kako treba. Publika je bila uz mene, što mi je bilo posebno važno, a za mene lično najveća nagrada je bio vatromet koji me je podsetio na velike svetske festivale, vratio u neku priču kada sam bila mlađa i kada se javila moja prva ljubav prema festivalima.

Mnogi su očekivali da ćeš se pojaviti na festivalu u Herceg Novom za koji se pričalo da će biti jači od festivala u Zrenjaninu gde nije bilo prevelike konkurencije?

Ceca Slavković: Ne slažem se s tim mišljenjem. Ovo je pre svega internacionalni festival, na kome nastupaju izvođači iz celog sveta. Samim tim bilo je mnogo manje mesta za domaće pevače. Bilo je potrebno dovesti i nekoliko zvezda i nekoliko ljudi koji tek počinju i kojima treba dati podstreka i pružiti šansu. Lično mislim da su organizatori to uspeli da spoje i da je na festivalu bilo vrlo kvalitetnih pevača. Meni se dopao Makedonac Marjan Stojanovski koji je “glasovni ubica” i koji ima sličan stil pevanja kao Toše Proeski. Sam Toše peva slično kao Luter Vanders, pa je moguće da obojica slušaju tog pevača. Rumunka i Mađarica su bile dobre, avangardna i sjajna Baby Dol i mlada Jelena Tomašević koja me je prosto fascinirala svojim “kerijevskim” glasom.

Podržavaš li pevanje na matricu na jednom festivalu?

Ceca Slavković: Nisam pristalica čak ni polu play back-a. S obzirom na to da današnja muzika obiluje modernim stvarima bilo bi najbolje rešenje kada bi se sve organizovalo poput stare Evrovizije: pola matrica, pola živi instrumenti, uz obavezno žive prateće vokale. Ipak, želje su jedno, a mogućnosti drugo. Ako se neko iz Ministarstva kulture, ili neko drugi opameti i “iskesi”, odnosno odreši kesu moglo bi da se uradi nešto zaista lepo i reprezentativno. Nama muzičarima ostaje samo da napravimo humanitarni koncert sami za sebe, pa da organizujemo festival kakav bi publika obožavala. Mi, na žalost, više nemamo Beogradsko proleće koje je imalo tradiciju kao San Remo..

Poznato je da mnogo putuješ. Koliko si vremena provela “na točkovima”?

Ceca Slavković: Kada bismo pokušali da izračunamo moje vreme provedeno na točkovima, sigurno bi i tebe i mene zabolela glava. U krevetu sam provela vrlo malo vremena. Ja sam neko ko zgrčen spava u kolima, putujemo noću. Mi smo, u stvari, neoromantična milenijumska čerga koja ne staje. Ponekad u nekoj diskoteci uhvatim sebe da zaspim između dve pesme zbog premora (smeh),, ali zaista nikako da se ljudi zasite mog albuma, pogotovu pesme “Bekrija”.

Kada bi napravila album za svoju dušu koji ne bi bio komercijalan, kako bi zvučao?

Ceca Slavković: Kao pesma “Dan ili dva”! Sve pesme bi bile tako kamerne, emotivne i čudne, sa pomalo soula i samo bi se na nekoliko sekundi u pesmi provukla etno violina, čisto da naglasi odakle sam!

Da li svoj glas maziš i paziš, ili ga izlažeš porocima, poput cigareta i gaziranih sokova?

Ceca Slavković: Dosta ga “arčim”, jer je to moje sredstvo rada. Svaki alat, čekić pa i glasna žica se arči i troši. Sve to nije uvek pametno, ali takva mi je karma. Nisam neko ko u životu mnogo pazi, iako su me tome učili roditelji, što prekorima, što savetima, a ponekad i šamarima. Međutim, na mene to nije mnogo uticalo jer sam neko ko uvek ide srcem, udara glavom u zid, pada, ponovo se diže, “arči” svoj glas do kraja, puši kao parobrod.. Ipak nadam se da će me poslužiti ovaj moj “instrument” dok ne otvorim svoj studio. Posle mi uopšte neće trebati, jer ono što sanjam od malih nogu je da imam svoj studio i da budem producent.

Da li zaista misliš da je Jelena Karleuša najveća zvezda i da ti je bila čast da joj pevaš prateće vokale?

Ceca Slavković: Ja nisam rekla da je najveća zvezda, jer je teško to odrediti, mada ovaj poslednji “srčka udarac” na Marakani nešto govori o Ceci, ali i o Čoliću pre nje. To ne treba zaboraviti. Jelena tek treba da se dokaže na Marakani. Ja sam rekla da je Karleuša velika zvezda, jer činjenica je da je ona velika zvezda Jugoslavije. Bez obzira šta misle novinari, muzički urednici, možda čak i neke kolege, sve se to završava u trenutku kada ona uđe u jednu prepunu diskoteku, gde su razjereni ljudi koji ne dišu. Ona je sigurno veća zvezda od nas malih pop-zvezdica, koji gledamo na nastupu da li je puno, ili je negde tamo oko ulaza praznjikavo. Ona je narodska zvezda, narod je hoće i tu je kraj. Hoću da kažem da nijednoj pevačici ne treba da bude ispod časti da peva drugoj koleginici na ploči. Prateći vokali su jedna jagodica na šlagu. To i to je lep posao i sigurno nije ponižavajući. Ljudi treba da zakopaju sekire sujete i da prave muziku.

Video sam da si bila uzrujana pred nastup u Zrenjaninu. Da li je moguće da posle svih nastupa ti imaš tremu?

Ceca Slavković: Dobro si to primetio. Nije to bila baš trema... U stvari ja uvek noosim vokmen sa sobom. Tada je kaseti bila matrica pesme koju sam povremeno slušala. Neko je u međuvremenu preslušavao vokmen i pomerio se sa matrice, koja mi služi da pred izlazak na scenu uzmem intonaciju. Tako sam urnebesno izašla na scenu i rekla “Bože pomozi!” Na sreću, sve je ispalo dobro, ali sam posle bila ljuta na mog dečka, misleći da je on to pomerio. Eto, niko nije zabeležio tu našu malu svađu.

Koliko dugo ste ti i Ziki zajedno?

Ceca Slavković: Zajedno smo godinu i po dana. Mi smo iz istog sveta. On se već bavi muzikom i čini mi se da ima izuzetan glas. To sam 1997. godine rekla i za gospodina Joksimovića, pa su me svi gledali belo. Ovoga puta najavljujem još jednu pretnju muškom zvezdanom nebu.