Kada se pojavio na muzičkoj sceni za Daniela Đokića su govorili da je samo još jedan sladunjavi dečačić. Međutim, “dečačić“ je uspeo da nađe “svoje mesto pod suncem“ i svoju publiku, pre svega mlađeg uzrasta. Objavio je svoj drugi solo album, a pošto često puni novinske stupce kako tabloida, tako i novina ozbiljnijeg sadržaja, sigurno je da je pridobio popularnost jednog dela domaće publike.

Nedavno si u izdanju City recordsa objavio svoj novi, drugi po redu album „Iza ponoći“. Da li si zadovoljan novim CD-om?

Daniel Đokić: Jako sam zadovoljan! Na novom albumu nalazi se devet pesama, od kojih je jedna na engleskom. Marina Tucaković je napisala šest tekstova, Braja je radio dve pesme uz muziku, dok su aranžmane radili Darko Dimitrov i Dejan Abadić. Već se izdvojila pesma „Ne mogu od nje“. Čujem da je ljudi pevuše, a nadam se da će i ostale pesme zaživeti među publikom.

Na festivalu u Zrenjaninu otpevao si baladu, što je za mnoge bilo neočekivano. Ipak, nisi uspeo da uđeš u finale?

Daniel Đokić: Hteo sam nešto da promenim i mislim da je pesma lepa. Moram da kažem da sam imao strašnu tremu i da mi je glas malo podrhtavao zbog svega toga. Žao mi je što nisam ušao u finale samo zbog toga što nisam imao priliku da još jednom otpevam svoju pesmu.

Za tvoju muziku se pre svega “lepe” mlađe devojke. Da li je to tvoja ciljna grupa?

Daniel Đokić: Prvi album je apsolutno bio namenjen ciljnoj grupi koja je mojih godina. To je bio neki tinejdž-pop fazon. Ovaj drugi album je sasvim drugačiji. Imam nove, daleko ozbiljnije saradnike koji znaju da naprave pesmu za široke narodne mase. Preovladavaju pop zvuci. Sve je ozbiljnije i poruke koje pesme nude, pa se nadam da će uz tinejdžere koji vole da isprate to što radim, ovog puta ići i malo starija publika.

Kako se braniš od obožavateljki?

Daniel Đokić: Ne branim se uopšte! Super je kada mi devojke prilaze, traže autograme i hoće da se slikaju sa mnom. Nemam ni jedan razlog da se branim. Meni je to sve najnormalnije i nikada nisam imao nikakva loša iskustva.

Imaš li devojku?

Daniel Đokić: Trenutno sam slobodan i u potrazi sam za nekom lepom i finom, recimo rasnom plavušom! Sada sam u fazi kada jurim plavuše. Leto je, pa kad lepa plavuša pocrni postaje prava poslastica za svakog muškarca, a tome ni ja ne mogu da odolim.

Koliko si veran u ljubavi i da li bi devojci oprostio prevaru?

Daniel Đokić: Teško da bih joj oprostio. Često kažu da je ženska prevara teža i često muškarci sebi daju za pravo da čine prevare, a kad budu prevareni polude. Za mene je svaka prevara podjednako ista i teška. Ako si u vezi i ako je ljubav prava, ne bi trebalo ni da pomisliš da prevariš svog partnera. Kada se stvarno zaljubim i kada se ozbiljno zaljubim znam da budem beskrajno veran.

Jesi li imao neku ozbiljnu vezu u životu?

Daniel Đokić: Moja poslednja veza je trajala devet meseci. To mi je bila najozbiljnija veza, iako sam imao vezu od dve godine, koja je bila na relaciji Beograd-Minhen. Ova veza od devet meseci je bila moja prva prava i velika ljubav. Zvala se Tamara i bilo mi je jako lepo dok je trajalo. To je jedina devojka koja mi je slomila srce. Kad se navikneš na nekog, teško je tek tako ga zaboraviti. Danas smo jako dobri prijatelji.

Ima te i u žutoj štampi. Pričalo se da si u šemi sa sestrama Karić. Otkud ti u toj priči i zašto niste snimili najavljeni duet?

Daniel Đokić: Upoznali smo se prošle godine na Sunčanim skalama. Dana i Danijela su super devojke i lepo smo se družili. Posle festivala sam ostao još deset dana na moru i super se proveo. Jednog dana sam se šetao s Danom, jer Danijela nije bila tu i onda su novinari napisali da sam u vezi s Danom. Posle su me videli u kafiću s Danijelom, pa sam i s njom bio u vezi. Tako su priče počele.

Priča se da ti i Kaća iz Koktel benda niste samo prijatelji?

Daniel Đokić: Mi jesmo samo prijatelji i ona ima dečka Marka s kojim je dugo bila u vezi i s kojim se nedavno pomirila. Ako je poljubim u obraz ili zagrlim, ne znači da sam s njom u vezi. Očigledno je to lepa tema za medije, pošto su naše slike i navodnu ljubavnu romansu preneli gotovo svi mediji koji se bave muzikom.

Živiš na relaciji Nemačka - Jugoslavija. U Nemačkoj si snimao i neku TV seriju. Koliko je teško stalno biti u putu?

Daniel Đokić: Snimao sam seriju koja nosi ime jednog dela grada Kelna. Kao u Beogradu, recimo Dorćol. Već pet godina postoji ta serija i to je neka prića poput Beverli Hilsa, koji je svojevremeno bio ultra popularan u celom svetu. Inače, oduvek sam želeo da živim u Jugoslaviji. Stalno sam dolazio na raspuste i pre no što sam počeo s muzikom. Poznavao sam Slađu iz Đoganija, koja mi je predložila da snimimo neki duet. Taj duet su videli ljudi iz City recordsa, kojima se sve to svidelo i tako je počela moja muzička priča.

Na našoj sceni se pojavio Deen, koji je nekada pevao u grupi “Seven Up”. Mnogi vas porede i govore da ste vas dvojica jedan drugom konkurenti. Šta misliš o tome?

Daniel Đokić: Ja Deena ne poznajem i uopšte ga ne doživljavam kao konkurenciju. Svako radi svoj posao i za svakoga ima mesta. Svako fura svoj fazon, ima manje ili više publike, a na kraju krajeva, publika je ta koja će da odluči da li će da sluša Deena, mene ili nekog trećeg. Ne volim ni sa kim da se poredim. Gledam svoja posla i to mi je dovoljno.

Kako provodiš jedan običan dan kad nemaš posla?

Daniel Đokić: Volim da gledam televiziju. Uglavnom se odmaram, ponekad odem na partiju tenisa. Leškarim u sobi i željno čekam da mi mama nešto skuva, pošto mnogo volim specijalitete iz mamine kuhinje. Mislim da se nikada neću navići na neku drugu hranu.