Pre nekoliko godina na našem folk estradnom nebu pojavila se devojka provokativnog naziva Lidija tigrica. Nadimak je dobila po pesmi “Tigrica” koja je najpre zbunila, a potom podelila javno mnjenje. Godine su prolazile, a novog albuma nije bilo. Ipak, poslednjih meseci Lidija Radojević, pevačica provokativnog izgleda posvetila se snimanju drugog albuma koji je, pod nazivom “Lidija”, objavljen ovih dana.

Lidija Radojevic: Rođena sam pre 28. godina u Ćupriji i praktično od svojih malih nogu po ceo dan sam nešto pevušila. U životu sam imala dve želje, prvu da postanem dizajner i sam ispunila završivši srednju dizajnersku školu. Druga želja - da postanem pevačica se polako, ali sigurno kristališe. Pevam punih osam godina, ali sam ubeđena da je ovaj novi album kruna moje dosadašnje karijere. Način na koji je nastao, prepreke koje su pratile njegovu realizaciju... sve to pokazuje da ima svoju snagu i vrednost.

U Beograd ste došli sa 14 godina. Kakav izgleda kada iz malog mesta dođete da živite u milionski grad?

Lidija Radojevic: Za mene to nikada nije predstavljalo problem jer sam i ranije dolazila kod svoje tetke u Beograd. U principu sve vreme boravka u Ćupriji gušila me je ograničenost malog mesta i neka vrsta primitivizma, gde svi brinu tuđe brige. Kada sam došla u Beograd, dobila sam ono što sam oduvek želela - svoju privatnost. Takođe, u najlepšim godinama svoga života imala sam pred sobom nebrojeno mnogo mesta za izlazak, našla sam dobro društvo i nikada mi nije bilo dosadno.

Spadate u retku grupu pevačica koje su intenzivno radile i kada nisu izdavale novi album?

Lidija Radojević: Pošto sam objavila prvi album postala sam maksimalno angažovana u svojoj profesiji. Dosta se radilo, imalo se dovoljno para za jedan opušten, a neretko i lagodan život. Nisam videla razlog da snimam nešto novo jer je sve išlo kako treba. Međutim, u poslednje vreme stvari su se naglo pogoršale, tako da sam rešila da novim albumom, koji se i zove “Lidija” ponovo pokažem širem javnom mnjenju da postojim.

Malopre ste pomenuli da su postojale brojne prepreke koje su predhodile realizaciji vašeg drugog albuma. Na šta ste konkretno mislili?

Lidija Radojević: Pokojni Rođa Raičević je jedini čovek u mom životu koga sam zaista volela svim bićem. I ranije, a i sada mislim da idealniji muškarac od njega ne hoda ovom planetom. Bila sam njegova poslednja devojka. Zajedno sa Draganom Brajevićem-Brajom uradio je moj album. Brinuo se o svemu i bio ubeđen da će svaka pesma koja se nađe na albumu biti hit.

Kako ste podneli njegovu smrt?

Lidija Radojević: Godinu dana pre njegove smrti bila sam emotivno potpuno slomljena, jer mi je otac tragično nastradao. I da nakon toga u moj život nije ušao Rođa ko zna gde bih sada bila. Mesec dana smo samo izlazili kao prijatelji, a da on ni jednim jedinim gestom nije pokazao da želi nešto više od prijateljstva. To me je oduševilo, konačno sam našla nekoga sa kim mi je bilo divno dok razgovaram. Kada sam i njega izgubila osećala sam se potpuno izgubljeno. On je vodio ceo posao oko mog novog albuma, a kada je umro odjedanput sam se našla sama. Nisam znala odakle da krenem, da li da nastavim sa poslom...

Ipak, skupili ste snagu i pored svega priveli posao kraju?

Lidija Radojević: Samo iz želje da toliki njegov trud ne padne u zaborav. Čitav album sam posvetila mom Rođi. U stvari nakon tog emotivnog šoka, kao da su karte same od sebe počele da mi se otvaraju. Pomagali su mi ljudi koje nikada ranije nisam videla... Sve je išlo glatko, nisam ni okom trepnula, a album je već bio gotov.

U medijima se na različite načine spekulisalo o smrti Rođe Raičevića. Kako ste podnosili tolike provokacije ljudi koji ga uglavnom nisu poznavali?

Lidija Radojević: Najviše me je zabolela priča da je umro zbog droge. Živela sam sa njim punih sedam meseci i prva bih primetila da se drogirao. Smatram sebe dovoljno pametnom i racionalnom osobom da mi tako nešto ne promakne. Postoje ljudi koji napišu, pa tek onda proveravaju neku vest, a onda zovu i izvinjavaju se.

Posle svega što se dogodilo imate li volje i snage da nastavite sa radom i promovišete novi album?

Lidija Radojević: Nakon svih tih oluja i kiše suza očekujem da u moj život konačno grane sunce. Ojačala me je patnja za ljudima koje sam volela. Imam energije da pomerim planetu, a ne da promovišem jedan album. Sve što sam u životu radila bilo je maksimalno, nikada se nisam zadovoljavala polu uspehom. Smatram da imam nešto što zaista vredi, svesna sam da dobro izgledam, stasala sam i kao pevač. Dakle ne postoji ni jedan razloga da ne napravim uspeh... Još samo kada bih imala sreće da u moj život uđe neko ko je barem sličan Rođi.

Družite li se sa kolegama i koleginicama iz estradnog sveta?

Lidija Radojević: Uglavnom se sa svojim kolegama i koleginicama srećem po promocijama. Inače u privatnoj varijanti družim se sa ljudima koji su bili uz mene pre bilo kakvog albuma. Pored toga, znam vrlo dobro da među ženama na estradi vlada netrpeljivost i sujeta. Nekoliko puta sam to osetila i na svojoj koži. Valjda im smeta što bolje izgledam od njih pa smišljaju raznorazne smicalice. Mnogima od njih sam i pomogala,a zauzvrat sam dobijala nepoštovanje. Zbog toga estradni svet generalno izbegavam.

Nedavno ste se vratili sa turneje po Australiji na kojoj ste bili sa Džejom i Željkom Šašićem. Kakvi su vam utisci?

Lidija Radojević: Bilo je zaista čarobno. Volim da putujem i upoznajem nove ljude i njihove običajet. Australija je jako lepa zemlja gde ljudi dosta rade, ali zato za uzvrat uživaju sve blagodeti civilizovanog načina života. Moje kolege Džej i Željko Šašić su prave ljudine, pravi drugari. Sve vreme su hvalili moj glas i stas. Na kraju kada smo se vratili u Beograd, osećam da mi sve više nedostaju. Moram ih uskoro okupiti na nekoj hladnoj limunadi u centru grada.

Koja vam je najveća ambicija u životu?

Lidija Radojević: Najveća ambicija mi je da ponovo nađem na voljenu osobu koja će na pravi način znati da podeli svaki moj uspon i pad u karijeri i životu.