Pretraživač:
 |
Milutin Popović Zahar: U našoj muzici već dugo vremena vlada potpuni poremećaj vrednosti. To naravno dovodi do erozije kvaliteta, pa danas peva svako šta hoće. Muzika se srozala, njen moral se srozao, jednom rečju estrada je pojela samu sebe. Najbolji primer beznađa u kome se naša muzika nalazi pokazuje zlosrećna anegdota sa Gocom Tržan. Ljudi videli američki film i u njemu scenu gde mladić neke pevačice otkupi celu salu za koncert svoje voljene. Takav pelcer se ipak na Balkanu nije primio, pa su svi zajedno imali više problema nego koristi. Verujem da je ovaj slučaj najbolje pokazao da je prošlo vreme trikova i laži.
I pored vaše iskrenosti, koju su mnogi osetili na svojoj koži, vi ste i dalje omiljeni među kolegama?
Milutin Popović Zahar: Nikada nisam sebe smatrao nekim naročitim arbitrom, niti vrhom autoriteta. Moj pristup muzici uvek je bio pošten i naklonjen pravim vrednostima. Narodu sam pružao punog sebe, a narod mi se odužio punim prihvatanjem onoga što nudim. Mislim da samo polarnim medvedima do sada nisam svirao. Moj verni slušalac bio je i Tito, kao i mnogi istaknuti ljudi iz Jugoslavije, a i šire. Potvrda ličnog kvaliteta usledila je pre nekog vremena kada je od 100 pesama koje se takmiče za pesmu veka na repertoaru bilo mojih 48. Pesme “Svilen konac” i “Vidovdan” dugo su bile same na vrhu.
Očekujete li korenite promene na našoj muzičkoj sceni?
Milutin Popović Zahar: Do promena će doći kada u pravom smislu te reči postanemo deo Evrope i prihvatimo život istinskih vrednosti. Kod nas onaj ko ima pare može da postane pevač, pa čak i ako nema pojma sa pevanjem. Za to su krivi najnoviji uređaji koji potpuno menjaju boju glasa. U Americi kćerka jednog predsednika nikada ne može postati pevačica ako nema dokazani kvalitet. Da pojasnim, kod nas parama kupiš album, otpevaš ga, pa to naturiš narodu kome je svaki kriterijum poremećen. Zahvaljujući nekim izdavačkim kućama koje posluju po tom principu, hiljade istinskih talenata tavore daleko od svetla estrade.
 |
Milutin Popović Zahar: Potpuno ga podržavam, ali on će nešto i izmeniti jedino u slučaju ako se poštuje. Krajnje je vreme da se i na tom polju nešto izmeni. Uzmite pirateriju koja je toliko uzela maha da urniše sve one koji i pomisle da se bave muzikom. U pitanju je klasična krađa intelektualne svojine, zbog koje je naša estrada na umoru, ili je već umrla. Muzičari su u potpunoj bedi, pevači moraju pevati po sumljivim mestima (vašari, svadbe) koji su ispod svakog nivoa da bi zaradili za goli život. Sve to je pogubno i za narod koji bez svega može, ali bez muzike nikako.
Kroz vaš autorski rad prošlo je mnogo ljudi, ipak vrhunac i svakako vaše najveće blago je otkriće Lepe Brene?
Milutin Popović Zahar: Lepo ste rekli, Lepa Brena je najveći pevački fenomen svih vremena koji se pojavio na našim prostorima. Cela ta priča se desila neverovatno brzo, praktično je trebalo dve godine da Brena od potpunog anonimusa postane najveća zvezda. Ipak pre Brene pomenuo bih pesmu Gordane Lazarević “Mara, mara maramica” koja ju je proslavila i kojom sam zapravo počeo da istražujem neke, do data neistražene, vragolije našeg melosa. Sve to je nastavljeno sa Lepom Brenom. Tim pravcem koji je zadovoljio i stare i mlade raskinuo sam sa svim što je konzervativno u našoj muzici.
Kako je došlo do saradnje sa Lepom Brenom i “Slatkim grehom”?
Milutin Popović Zahar: Vladimir Cvetković doskorašnji direktor FK Crvena zvezda i moj školski drug u to vreme je upravljao “Tašom”. Zamolio me je da dođem i čujem bend koji se zvao “Lira šou”. Čim sam stigao rekao mi je da će im finansirati čitav album, a da su oni izabrali mene da im budem kompozitor. Bili su scenski interesantni, ali pevački potpuno neizgrađeni. Na insistiranje Cveleta napravio sam im pesmu “Čačak” koja se pojavila na “Beogradskom proleću” u društvu tada najvećih zvezda naše muzičke scene. Bez obzira što su je tada mnogi negirali i svašta dobacivali, danima se pričalo samo o toj pesmi.
Nakon toga je snimljen čitav album?
Milutin Popović Zahar: Tako je. Bez obzira što mi se Brena tada klela da će čitav život raditi sa mnom, polu u šali, a polu u zbilji, rekao sam joj da će me u trenucima svoje najveće popularnosti napustiti. Ipak, rekao sam joj i to da će i pored tog greha, za mene uvek biti slatka i neponovljiva. To me je nagnalo da ostatak benda nazovem “Slatki greh”. Prvi album je prodat u 105.000 primeraka, dok je drugi album “Mile voli disko” napravio tiraž koji verovatno nikada neće biti nadmašen milion i 175.000. Na prvom albumu su svi pevali, međutim, već tada sam shvatio da je Brena dinamit, a ostali šlepovi koje treba vući za njom. Na drugom albumu sve je otpevala sama.
 |
Milutin Popović Zahar: Lepa Brena, Lepa Lana, Gordana Lazarević, Merima Njegomir, Izvorinka Milošević, Sneki su učinile da me ljudi prozovu pigmalionom. Pevači su čudni ljudi, jer kad naprave uspeh za sobom brišu sve tragove prošlosti. Brena je bila velika zvezda na čitavom Balkanu, njene pesme su se pevale i u Bugarskoj, Rumuniji... Sećate li se koncerta u Bukureštu gde je pun stadion pevao “Od Vardara pa do Triglava” ili “Živela Jugoslavija”. Ona je znala da naplati svaki koncert, zaradila je puno para zahvaljujući kojima je prevazišla svog pigmaliona. Nakon toga njeni tiraži su vrtoglavo padali, ali smo ipak ostali u korektnim odnosima.
Šta sada radite?
Milutin Popović Zahar: Radim uglavnom na klasičnoj muzici za svetsko tržište. Pišem pop muziku za svetsku pop zvezdu Celine Dion i za najveću rusku muzičku zvezdu Larisu Dolinu. Moj poslednji projekat na našim prostorima je najnoviji album “Novih spomenara”.
