Laza Ristovski, jedan od naših najpoznatijih klavijaturista, koji je svojevremeno svirao u rock bendovima “Smak” i Bijelo dugme”, odavno se otisnuo u solo vode i do sada je objavio nekoliko albuma. Sarađivao je sa mnogim domaćim muzičarima, komponovao muziku za filmove, a sa Sašom Loknerom, klavijaturistom Bajaginih “Instruktora” pre nekoliko godina objavio je album “Naos”. Nedavno je u izdanju crnogorske izdavačke kuće “Goraton” objavio kompilaciju svojih radova "The best of instrumental works". O tome kako je došlo do saradnje sa “Goratonom” Laza Ristovski kaže:

Laza Ristovski: Poslednji CD za "Goraton" je nastao tako što smo Ratko (direktor “Goratona”) i ja seli i napravili izbor kompozicija iz nekog mog opusa i to bi bilo to. Naravno moja i Ratkova, to jest “Goratonova”, saradnja će se sigurno nastaviti.

Vi radite obrade starih izvornih pesama. Šta je za jednog rokera interesantno u starim narodnim pesmama?

Laza Ristovski: Što se tiče toga kako to ja roker obrađujem stare, izvorne pesme, mogu da kažem da ja obrađujem pesme koje su po mom mišljenju lepe, koje mi se sviđaju... A sad što su one narodne, to nema nikakve veze. Jedino je važno da se meni dopadaju.

S obzirom na to da se u komponovanju muzike služite kompjuterom, objasnite nam u čemu je prednost takvog stvaranja pesama?

Laza RistovskiDanas je takvo vreme da u svim stvarima, pa i u muzici, morate da pratite tehnologiju i sve novo što se u toj sferi dešava, ako hoćete da se time ozbiljno bavite. Normalno, tu su kompjuteri neizbežni. U stvari oni svojim mogućnostima samo olakšavaju posao. Sada se vrlo lako i prosto rešava nešto što je bilo nezamislivo pre 10 godina.

Sa Sašom Loknerom snimili ste album "Naos". Kako je tekla saradnja između dvojice vrsnih klavijaturista?

Laza RistovskiSaša Lokner je pre svega jedan veliki svirač i muzičar. To je vrlo bitno. Drugo, vrlo slično gledamo na muziku, dopadaju nam se slične stvari , u stvari isto mislimo, pa je to bilo presudno za našu saradnju.

Kakav je vaš stav o današnjoj domaćoj muzičkoj sceni? Imate li utisak da su se rokeri trgli i probudili posle dugogodišnjeg sna?

Laza RistovskiO muzici danas ne znam šta da kažem. Nisam ja merodavan. Postoje stvari koje mi se sviđaju i one koje mi se ne sviđaju. Ove druge su brojnije. Jedino mi smeta to što se klinci mnogo oslanjaju na kompjutere, a to ne valja, čuje se... Prvo treba dobro navežbati svoj instrument, pa onda kompjuter. Mada ne mogu da grešim dušu, ima i sjajnih klinaca koji savršeno vladaju svojim instrumentom, ali ne bih da ih nabrajam, da se ne uobraze.

Komponovali ste muziku za brojne domaće filmove. Šta je za vas presudno u stvaranju filmske muzike?

Laza RistovskiFilmska muzika je nešto posebno, ne toliko kao muzika, nego kao tehnologija. Način na koji se pravi "malo" je drugačiji, pa je to tema za sebe o kojoj možemo neki drugi put.

Bili ste član dva legendarna rock benda ("Smaka" i "Bijelog dugmeta"), a već odavno radite samostalno. Da li se bolje osećate i radite kao deo grupe ili kada ste sami?

Laza RistovskiO “Bijelom dugmetu” i “Smaku” i o mojoj solo karijeri ne mogu ništa ja sam da kažem. Bilo bi bez veze, ali u svakom slučaju, i o “Smaku”i o “Dugmetu” i o meni samome govori publika i ondašnja i sadašnja. Mada su totalno različiti, i “Smak” i “Dugme” su mi podjednako drage grupe.