Pretraživač:
 |
Dejan Cukić: "Kalendar" je moj deveti album, ali je suštinski prvi koji može nositi oznaku "solo" ploče jer sam po prvi put kompletan autor muzike i tekstova (osim za dve bonus pesme). Jedna od glavnih tema koja se provlači kroz pesme je prolaznost života, pa je ime "Kalendar" zazvučalo sasvim prikladno. Zato je ovaj album istovremeno i nekakvo lično "svođenje računa", ali i jedan sasvim novi početak za mene.
Na albumu postoje dve obrade starih dobrih hitova Stounsa i Beatlesa. Da li je rizično praviti obrade velikih hitova?
Dejan Cukić: Ne znam zasto bi bilo rizično? Rizično je voziti auto - putem Beograd - Novi Sad po onim rupama i rovovima, a svirati i pevati je generalno bezbedna i prijatna stvar. Ako mislite na rizik da me napadnu neki lokalni samoproklamovani zaštitnici imena i dela Stounsa i Beatlesa - do njihovog mišljenja mi je stalo koliko i do rezultata utakmice Memphis - Golden State.
Negde ste pomenuli da ste novi album morali da prilagodite svojoj generaciji naviknutoj na LP ploče. U čemu se sastojalao to prilagođavanje i zbog čega je došlo do njega?
Dejan Cukić: Radi se o tome da sam JA neko ko je naviknut na format LP ploče, pa mi se autorski izraz i zaokružena priča prirodno završila posle 10 - 11 stvari što je ukupno oko 36 minuta. Zato sam dodao dve bonus pesme da CD ne bi bio prekratak.
Posle mnogo godina radili ste sa Borom Čorbom, Bajagom, Žikom. Kako je izgledalo kada se ponovo okupila stara ekipa?
Dejan Cukić: Veselo. Dobro smo se zabavljali tokom snimanja pesme “Satisfaction”, što se, čini mi se i čuje na snimku. Ali, nije to bilo ništa čudno. Mi se prilično družimo i često viđamo i van studija.
U skladu sa trendom pravljenja dueta i vi ste napravili duet sa Teodorom. Kako je došlo do te saradnje i kako se ona razvijala?
Dejan Cukić: Duet je jedna jako lepa forma. Pogotovu ako je heteroseksualna. Teodora i ja smo istovremeno radili u Studiju O sa producentom Mirkom Vukomanovićem. Kada sam čuo neke njene pesme bilo mi je jasno da je upravo ona idealno rešenje za duet koji sam imao u planu. Očigledno nisam pogrešio.
Kako vam izgleda naša muzička industrija? Šta je u njoj sada dobro, a šta loše?
Dejan Cukić: Jedino što je dobro je što i dalje ima talentovanih autora, pevača i muzičara. Sve ostalo je strašno. Muzička industrija i ne postoji jer piraterija uzima 90 odsto tržišta, a na tako osakaćenoj sceni vladaju pravila uspostavljena tokom proteklih godina da sviraju i pevaju oni koji su spremni da za to plate, a ne oni koji su talentovani i vredni, te bi zbog toga njima trebalo biti plaćeno.
Neki naši muzičari počeli su da gostuju po bivšim republikama SFRJ. Kako gledate na sve to i da li planirate da i vi uskoro održite neki takav koncert u Hrvatskoj, Bosni ili Sloveniji?
Dejan Cukić: Mislim da je to prirodno. Govorimo istim jezikom, i normalno je da postoji interesovanje... Sada kada se politička provokacija sasvim smanjila to mi deluje prihvatljivo. Bio sam nedavno sa bendom u Sarajevu i bilo je jako lepo. Nadam se na jesen i mogućem nastupu u Zagrebu.
Da li planirate koncerte u inostranstvu i da li ste ranije gostovali po evropskim gradovima? Takođe, da li ste razmišljali o karijeri u inostranstvu?
Dejan Cukić: Ljudi koji organizuju kulturni život naših ljudi u inostranstvu misle da tamo treba voditi samo "turbo” folk zvezde. Kada se to promeni ima šanse i za mene. Inače, nikada nisam preterano maštao o karijeri u inostranstvu jer se bavim vrstom muzike koja je tamo "mainstream" i koje ima u velikoj količini. U mnogo boljem položaju su ljudi koji rade nešto sa "etno" oznakom. Ipak, mislim da neke od pesama koje sada pišem imaju kvalitet, pa sam ih preveo i na engleski. Šta ću uraditi sa tim nisam siguran, ali verzije postoje.
 |
Dejan Cukić: Za sada niko. Možda u budućnosti dve pevačice umesto jedne Marije!
Kod nas vlada uverenje da su nam najbolji proizvodi za izvoz šljive, krompiri, maline... Može li i naša rock muzika da bude dobar izvozni proizvod?
Dejan Cukić: Nadam se! Ali, kao što rekoh - etno pristup ima trenutno mnogo više šansi.
Mislite li da neki novi klinci osnivaju veštačke muzičke pravce zato sto se negde plaše konkurencije i kvaliteta velikih i proverenih muzičara?
Dejan Cukić: Ne. Svaka generacija ima svoje kanale za trošenje i iskazivanje energije i talenta. Nikada ne potcenjujte vrednost novih pravaca. Treba se setiti samo šta su "stručnjaci" početkom šezdesetih govorili o Beatlesima...
Njegos je rekao "Čašu meda jos niko ne popi dok je čašom žuči ne zagrči". -Šta je u vašoj karijeri bio sinonim za med i žuč?
Dejan Cukić: Med je to što se bavim poslom koji volim i što istinski uživam svaki put kada izađem pred publiku. Žuč je to što se muzikom bavim u zemlji u kojoj je ona tako malo cenjena i u kojoj su svi zakoni ove, svuda u svetu veoma profitabilne industrije, okrenuti naopacke.
