Bila bih najsrećnija kada bi barem jedna pesma sa novog albuma imala snagu nekih mojih ranijih hitova, kada sam bila potpuni anonimus. Međutim, kada stekneš ime teže dolaziš do pravog hita. Iskrena da budem, pevači koji dugo traju na estradi prvih nekoliko albuma rade sa puno entuzijazma, danima analiziraju svaku ponuđenu pesmu, a kada shvate da su pretrpani poslom i da su “stekli ime”, prave albume samo da bi održali određeni kontinuitet. Takva je priča sa mojim novim albumom, iako ljudi koji su ga čuli kažu da je odličan”, kaže Goca Božinovska, folk pevačica koja je ovih dana objavila svoj novi, sedmi po redu album.

U više navrata ste pominjali umor zbog čestih “tezgi” u zemlji i inostranstvu?

Goca Božinovska: Neverovatno je kako izdržavam toliki rad. Osećam da mi treba jedan dobar odmor. Još dva vikenda i Beograd me neće videti mesec dana. Najveći problem ljudi koji su prošli faze siromaštva, a kojima i ja pripadam, je taj što su stalno u strahu da se ti dani ponovo ne vrate. Zbog toga, bez obzira koliko si bogat, imaš unutrašnju potrebu da neprestano radiš. Kako bi bilo lepo da si pun para i da ne moraš ništa da radiš. Slobodno vreme je nešto što mi u životu najviše nedostaje.

Jedna ste od retkih žena koja je i pored troje dece zadržala lepu liniju. Živite u vili, vozite luksuzan auto... Čemu toliko nezadovoljstvo?

Goca Božinovska: Nisam nezadovoljna. U dubini duše jako sam srećna, jer sve što sam napravila bilo je posledica mog truda i odricanja. Kada pogledam svoju dečicu kako uživaju u svom detinjstvu, zaista se osećam srećno. Međutim, ja sam kao dete živela u potpunom siromaštvu, a u jednom periodu u potpunoj bedi. Zemljotres nam je srušio kuću i jedno vreme sam spavala pod šatorom, gde sam se svaku noć smrzavala. Znam vrlo dobro kako je biti gladan i drago mi je što sam postigla da moja deca ne osete tako nešto.

U Beograd ste došli sa 18 godina. Da li vam je bilo teško da se prilagodite velikom gradu?

Goca Božinovska: U početku je bilo teško, čak i mučno. Imala sam sreće da upoznam Zlatu Petrović, koja mi je i dan danas najveći estradni prijatelj. Počeli smo od jedne kašike, živeli u različitim stanovima punim vlage, delile poslednju koricu hleba. Međutim, znala sam da to ne može večno da traje. Što je bilo teže, ja sam se više borila, a na kraju i izborila.

Posle venčanja, čak osam godina niste bili prisutni na estradi?

Goca Božinovska: Rasla sam u takvoj porodici gde je otac bio glava porodice i gde je svaku stratešku odluku donosio on. Moja majka je bila prava domaćica, njene obaveze nisu prelazile tu granicu. Čak i kad nije bio u pravu morali smo da klimamo glavom i odobravamo svaku njegovu odluku. U brak sam ušla sa neograničenom ljubavlju prema svom mužu, spremna da sve žrtvujem zarad te ljubavi. Njemu se nije dopadalo da budem pevačica i ja sam odlučila da se povučem i pod noge bacim sedmogodišnji trud. Mislila sam da će sve ići kako treba, međutim, negde u dubini želja za povratkom na estradu je svakog dana postajala sve veća, da bi na kraju postala toliko jaka, da više nisam mogla da se oduprem.

Rastanak sa Zoranom Šijanom nekako se poklapa sa vašim povratkom u folk muziku

Goca Božinovska: Pre nego što sam se vratila na estradu prijatelji su mi često nagovarili da to uradim. Odmahivala sam rukom, misleći da sam potpuno izgubila konce. Pored toga bila sam nešto krupnija nego što treba. Ipak, sa albumom “Još sam jaka” za kratko vreme sam se vratila tamo gde sam bila pre pauze. Dobila sam neverovatnu snagi i želju da stanem uz bok tada najvećim zvezdama naše folk scene. Moj sledeći album “Okovi” bio je jedan od najtiražnijih u folk muzici 1999. godine. Njime sam ispunila san. Od tog momenta, pa sve do danas sve sam zaposlenija. Radim ono što najviše volim, živim od pesme.

Opšti je utisak da je na našoj folk sceni nema pravih hitova. Da li mislite da je pojavljivanje velikog broja kvazi pevača izazvao krizu kompozitora?

Goca Božinovska: Ne slažem se sa takvim mišljenjem. Tu postoji točak koji se neprestano okreće. I kad sam ja počinjala postojale su starije kolege. Kad god je neki zajednički koncert ja radije priđem početniku i pokušam da mu ulijem snagu, jer upornost je u ovom poslu najbitnija stavka u kreiranju uspeha. Prava je sreća da se pojavljuju mladi ljudi, jer to znači da će narodna pesma na našim prostorima još dugo trajati. Nisam od onih osoba koje su bolesno ambiciozne, dovoljno je da me publika primi kako treba i ništa više. Možda nema pravih hitova, ali biće i njih. Uostalom nikada ne znaš koja pesma će ući u narod, možda su svih devet pesama sa mog novog albuma hitovi, a možda hit nije nijedna pesma. Videćemo...

Kako treba da izgleda muškarac sa kojim biste poželeli da nastavite život?

Goca Božinovska: Poučena dosadašnjim životnim iskustvima mislim da će još vode poteći Dunavom, dok se takva osoba ne pojavi u mome životu. Kod ljudi najviše poštujem vernost, iskrenost, ali i neprestano davanje. Ljubav je za mene najvažnija što što mi je u svakom trenutku najbitnije, pokretač svih mojih planova, radosti, lepote života. Koliko je čovek sposoban da voli on toliko i vredi. Pesmu sigurno neću ostaviti dokle god me čini srećnom, zadovoljnom. Volim da zavisim sama od sebe, da sama zarađujem svoj novac. Ono što me u ovom trenutku najviše zanima nije ni muškarac, ni novac, ni pesma, već da svoju decu izvedem na pravi put.