Andrijana Dabetić – Anči nalazi se na našoj estradnoj sceni već punih 10 godina. Do sada je izdala pet albuma, a njena karijera bila je puna skandala, afera i pikantnih ljubavnih avantura. S obzirom na to da nije imala dlake na jeziku često je dolazila u sukob sa ljudima. Sa Anči smo razgovarali u njenom omiljenom beogradskom lokalu “Sport kafe”. Dobro raspoložena započela je priču o skoro održanom koncertu Cece Ražnatović.

Anči: Nisam otišla na koncert jer sam pretpostavila da mogla da se razočaram. Ipak, odgledala sam ga na “Pinku”. Neverovatno je da naša trenutno najveća zvezda folk muzike napravi jedan tako prazan i bezidejan koncert. Nikada mi neće biti jasan mentalitet naših ljudi. Ako si na vrhu tako se i ponašaj, a ne čisto odradiš koncer, pokupiš lovu, a publika... Zašto bi razmišljali o njoj.

Ipak opšti je utisak da su prisutni na “Marakani” bili prezadovoljni onim što su videli na koncertu?

Anči:Ceca je zvezda i ona formira ukus svoje publike. Njima bilo šta da je servirano oni bi progutali, jer je generalno vole. Međutim, zašto se nije potrudila da obrati pažnju na globalni sistem vrednosti. Ako već vaspitava publiku neka to radi po najvišim svetskim standardima. Skoro u toku celog koncerta scena iza nje je bila prazna, naravno ne govorim o muzičarima, jer su oni neminovnost živog nastupa, već o plesnim grupama, igračima... Nedavno sam gledala koncert Kylie Minogue. Puna tri sata prštalo je od energije na sve strane, a scena ni jedan jedini minut nije bila prazna.

Vaše reči mogu da se protumače i kao ljubomora što vi niste na Cecinom mestu?

Anči:Ne zanima me da li će neko razumeti suštinu mojih reči. Sećate li se kad je Lepa Brena u Bukureštu sišla na binu helikopterom. Ako želiš dobro svom narodu vaspitavaj ga da se ne zadovoljava polovičnošću.

Zbog nekih vaših predhodnih ljubavi pojedini mediji su vas okarakterisali kao “sponzorušu”. Kako gledate na to?

Anči: Ja sponzoruša? Smešno! Pa gde mi je taj poznati sponzor? Ja već izvesno vreme nemam dečka. Najbitnije je da se nešto radi, a ako trenutno ne ide uvek ima prijatelja koji će uskočiti kad je krizni period. Ako čovek zaista vredi može napraviti pare i kao obućar.

Znači bitno je samo da ima novca?

Anči:Kad čoveka stigne starost, a ostane bez kučeta i mačeta nikoga ne zanima zašto nešto opipljivo nije ostavio iza sebe. Moć čoveka se meri kroz podatak koliko ima zaliha na računu. Do novca nije lako doći, tako da poštujem svakoga ko ga napravi. Nikada u životu uspešnom muškarcu nisam postavila pitanje odakle mu toliki novac. Lično ne mogu da se zaljubim u nekoga ko je manje uspešan od mene. Zbog čega da ja kao žensko izdržavam neku lenčugu ili nesposobnjakovića bilo koje vrste.

Pošto nemate dečka to znači da u vaš život još nije “ušetao” idealan muškarac?

Anči: Na žalost, potpuno ste u pravu. Bilo je onih koji su me oduševljavali na trenutak, međutim, kako je vreme prolazilo sve su više ličili na one pre njih. Još uvek nisam našla čoveka koji mi 100 odsto odgovara. Redovno bi se našlo nešto preko čega ne bih mogla da pređem. Fizički izgled je bitan kao poligon za početak veze, međutim, kada sva ta lepota prođe ostaje ono što ta osoba ima u sebi. Stvarno imam želju da sa muškarcem svog života napravim zdravu i kvalitetnu porodicu, sa parnim brojem dece. Međutim, muškarci ovde stvarno kipte od mana.

Kad smo već kod porodice, smatrate li da je porodica važna u izgradnji uspešne karijere?

Anči: Porodica je jako bitna. Ko to ne shvata on je prazan, čak i glup. Jedan momak, koji mi se nedavno svideo, zaista je bio ono što sam toliko dugo čekala. Međutim, kada mi je rekao da ne razgovara sa ocem i majkom, istog momenta je prestao da me zanima.

Sigurno ste pravu snagu porodice i prijatelja osetili 1999. godine, kada ste morali da napravite jednogodišnju pevačku pauzu?

Anči: To je svakako bio najgori period mog života. Niko ko to nije doživeo ne može da zamisli kako mi je bilo tih godinu dana. Samo što je izašao album “Ja sam ono što ti treba” od koga sam zaista mnogo očekivala, doživela sam nešto čega se najviše plašim, ozbiljnu bolest. Inače, spadam u grupu ljudi koje motikom moraš oterati kod lekara. Međutim, bol u grlu je postao nepodnošljiv, uz to nisam više mogla ni da govorim. Na VMA su mi rekli da pod hitno moram na operaciju zbog polipa na grlu. Objasnili su mi da je to bolest karakteristična za ljude koji mnogo pričaju, pevaju, koriste cigare u većim količinama. Posle operacije bukvalno su mi naredili da godinu dana ne smem da pevam, jer u suprotnom mogu slobodno da se povučem sa estrade. U tom periodu moji najmiliji su mi mnogo pomogli.

Šta ste radili tih godinu dana

Anči: Tada sam videla koliko zapravo vredi moj dosadašnji rad. Sve to vreme, bez obzira što nisam mogla da pevam, mediji su me proganjali. Pored toga, videla sam ko mi je pravi prijatelj, a ko ne. U trenutku kada mi je bila potrebna podrška, većina njih je jednostavno nestala. Na svu sreću sve je prošlo kako treba i ponovo radim ono što najviše volim - pevam.

Zbog čega od svih naroda najviše volite Italijane?

Anči: Sve što je vezano za Italiju mene jednostavno zamađija. Na prvom mestu ih volim zato što se toliko mnogo brinu o porodici. Kod njih gotovo da nema slučaja da recimo otac i sin, braća i sestre ne razgovaraju. Za porodicu će da učine sve, daće život ako treba. Pored toga, kad god odem u Italiju, a idem često, osećam se fantastično. Njihov temperament, muškarci koji bi za lepu ženu spustili zvezde... sve je to nešto što treba da se doživi. Baš ovih dana idem na “Azurnu obalu” da malo “uhvatim” bojicu, a možda se i zaljubim, nikad se ne zna.

U Beogradu živite već punih 10 godina. Da li je bilo teško doći iz rodnog Berana u jedan tako veliki grad?

Anči: Dolazak u Beograd bio je prava prekretnica u mom životu. Snašla sam se vrlo brzo i počela da živim u njemu na pravi način. Onaj ko želi da napravi karijeru na estradi mora da živi u Beogradu. U suprotnom, vrlo brzo će ga svi zaboraviti. Beograd je napravljen da bi u svom naručju držao prave šampione.