Srđan Milošević je svoju prvu pevačku nagradu osvojio još davne 1980. godine kada se pojavio na dečijem festivalu u Podgorici. Postoji autentični snimak koji je na neki način prorekao njegovu sudbinu. Na tom snimku Srđan je na sceni nosio bele pantalone, pa se, zbog toga, na ekranu nije videlo njegovo celo prezime (Milošević), već samo prvo slovo M, kako se kasnije i sam predstavljao. Bio je vragolasto i živo dete. Znao bi danima da priprema priredbe ispred svoje zgrade sa još nekoliko dečaka koji su poput njega (od malena je zavoleo harmoniku) svirali po neki instrument. Karte je deci gledaocima prodavao po simboličnoj ceni, a pošto nije imao autentičan pečat, pravio je žig od flomastera. Bina je bila pravljena na stolu gde se igrao stoni tenis. Svoj prvi bend oformio je 1990. godine pevajući i svirajući uglavnom po crnogorskim svadbama. Tu stiče iskustvo i repertoar koji mu 2000. godine omogućava da se otisne u solo vode. Zahvaljujući pesmi “Tebi moja mazo” doživeo je pravi uspeh već sa prvim albumom. Trenutno prikuplja pesme za svoj drugi studijski album sa kojim očekuje da još više učvsti svoje mesto daleko od margina naše folk scene.