“Ne morate ni praviti intervju sa mnom”, rekao nam je Nikola Rešić-Nino na početku intervjua vodjenog telefonom na relaciji Beograd-Kruševac. “Novinari su me toliko puta do sada povredili, da nema potrebe da se trudim i odgovaram na vaša pitanja. Slobodno prepišite komentare vaših kolega o mom radu i životu i mirno spavajte, kao da ste profesionalno obavili svoj zadatak! I, nijednog trenutka nemojte da se obazirete što ću ja, možda, biti duboko povređen zbog vašeg pisanja. Neće mi biti prvi put... Navikao sam da me predstavnici sedme sile blate kad god i gde god stignu. Jedna kritika manje-više neće me dotući. Kad su novinari u pitanju, ja sam odavno dotučen!” bio je iskren Nino, želeći da jedan dan pošto je njegova kćerka Sandra proslavila malu maturu izbegne novo nerviranje zbog potencijalne mogućnosti da se na sajtu Balkanmedie neće pojaviti ono što je, inače, planirao da kaže. Posle našeg insistiranja, pristao je da odgovori na nekoliko pitanja, a onda je, tokom razgovora, kao i svaki profesionalac i emotivac, nametnuo na desetine tema i po ko zna koji put potvrdio da je jedan od najzahvalnijih estradnih sagovornika.

Od izlaska vašeg novog albuma prošlo je nepunih pola godine. Da li ste zadovoljni pesmama i imate li posla kao ranijih godina?

Nino: Album “Sipajte mi 0,5” odlično je prošao kod publike, ali posla nema kao ranije. Iskreno rečeno, u poslednje vreme estrada ide nizbrdo. Ljudi su se zasitili muzike, gledaju samo kako će da prežive, i vrlo retko odlučuju da odu na neki narodnjački koncert. Doduše, tu smo krivi i mi pevači, jer jedno vreme nas je toliko bilo u inostranstvu, da samo što nismo nastupali po kućama! S druge strane, i cene karata za nastupe su previsoke. Uzmimo kao primer koncerte Cece Ražnatović po Evropi. Ona je sjajan pevač, vrhunska zvezda, nije je bilo na nastupima desetak godina, ali se ljudi teško odlučuju da izdvoje 50 eura da bi došli na njen koncert. Naš narod u inostranstvu je osiromašio, i uprkos silnoj želji da dođu da slušaju pevače iz Jugoslavije, finansijske mogućnosti im to ne dozvoljavaju. Zato i ne radim “preko”.

Ipak, informacije koje mi imamo govore da vrlo često nastupate u Sarajevu. Nino: Sarajevo je grad u kome trenutno živim sa novom izabranicom Jasnom, i istina je da nastupam u tamošnjim lokalima, ali morate znati da su Sarajlije specifične i da nikoga od nas ne doživljavaju kao zvezdu. U tom gradu mnogo je lepo i živeti i raditi. Prija mi kad sa Jasnom prošetam Baš čaršijom, sednem u neki lokal, ručam, a niko ne obraća pažnju na mene. U Sarajevu sam pronašao duševni mir, prija mi klima, prijaju mi ljudi...

Čini se da nešto želite da prećutite. Naime, od vašeg odlaska u Sarajevo priča se da imate problema sa nekim ljudima odande…

Nino: Nisu to problemi, pre bih rekao da se radilo o provokacijama. Kao što se zna, ja sam u emotivnoj vezi sa Jasnom, bivšom suprugom Šerifa Konjevića, i to nijednog trenutka nisam želeo da krijem. Pošto mi u braku sa Sarom nije išlo, podneo sam zahtev za razvod i ovih dana očekujem poziv za prvo sudsko ročište. U međuvremenu, upoznao sam Jasnu i započeo vezu sa njom. Ali, Šerifu je očigledno zasmetalo što je ona našla čoveka koji je voli, pa je pokušao da me provocira. Čak mi je slao i neke ljude da me “prevaspitaju”, ali se ispostavilo da su “prevaspitači” moji prijatelji, tako da od Šerifove osvete nije bilo ništa. Da bih rešio mučnu situaciju, pozvao sam kolegu Konjevića i pitao ga zbog čega se ljuti na mene. Uporno je poricao da mi je slao “prevaspitače”, tvrdeći da će se razračunati sa mnom kada on to bude hteo. Stigao je da mi ispriča i način naše potencijalne “komunikacije”: navodno, poslaće “neke ljude” koji će me strpati u gepek i dovesti njemu “na noge”!

Plašite li se da bi Šerif mogao da obistini sve pretnje?

Nino: Ne plašim se nikoga na svetu, jer sam čist kao suza! Pobogu, pa Jasna i Šerif su punih 12 godina sudski razvedeni, i ne mogu da razumem zašto se gospodin bivši ljuti na mene. Možda zato što se šerifovski ponaša, kako mu i ime kaže… Ali, i to ću preživeti, i takve stvari će morati jednog dana da prestanu. Meni je trenutno najbitnije da volim i da sam voljen, da uživam sa Jasnom i dobronamernim ljudima.

Viđate li kćerke?

Nino: Sa Amelom i Sandrom sam u redovnom kontaktu, čujemo se, viđamo, družimo. Jedino Tamaru nisam ni video ni čuo pet meseci. Od kako sam napustio Saru, podneo tužbu za razvod braka i otišao iz Nemačke, moja najmlađa kćerkica postala je “nečijom” voljom za mene nedostupna. To mi mnogo teško pada, jer je od sve tri kćerke jedino ona rasla uz mene od prvog dana. I to mnogo boli… S druge strane, sa starijim kćerkama imam super komunikaciju. One me kapiraju, uvek su tu da popričaju sa mnom kada se bilo ko od nas oseća loše, postali smo prijatelji. Niti one imaju frku od mene da mi priznaju neke stvari, niti ja imam frku od njih. Sjajne su kao ljudi i mislim da su njih dve, Amela i Sandra, moji najveći i najiskreniji prijatelji. Verujem da ću isto to misliti i o Tamarici, ali ona je još mala, ima svega pet godina i ne može da razume zašto njeni roditelji nisu više zajedno.

Zbog čega ste napustili Saru?

Nino: Jednostavno, nismo bili jedno za drugo. Ona “bela”, ja “crn”… Šalim se, naravno. To su previše intimne stvari i ne bih govorio o njima.

Pa ipak, pročulo se da ste pre izvesnog vremena posle jedne svađe sa Sarom završili na Vojno-medicinskoj akademiji, gde su vam, navodno, ispirali želudac. Trač ili istina?

Nino: Nažalost, istina je. Ne sećam se kada je to tačno bilo, ali znam da sam popio gomilu tableta i pozvao koleginicu Snežanu Đurišić da joj kažem šta sam uradio. Ona je, kao i svaki dobar čovek i dobar psiholog, na vreme reagovala. Pozvala je Hitnu pomoć, čiji su me službenici prevezli na Vojno-medicinsku akademiju, gde su mi isprali želudac i nekoliko dana ostavili na odeljenju. Sećam se, kad sam se razbudio, osetio sam užasan bol koga je prouzrokovao kateter…

Vaše jednodecenijsko estradno iskustvo sa medijima pokazalo je da ste bili vrlo iskreni kada je priznavanje poroka u pitanju. Da li ste se ikada pokajali što ste otvoreno priznali da volite da popijete?

Nino: Da sam prećutkivao, ne znam koga bih lagao: sebe ili druge? Sebe, naravno! Morao sam da se suočim sa tim, da priznam sebi da umem da preteram kad je votka u pitanju, da bih mogao i da se obuzdam, da “prikočim”. I ne kajem se zbog toga! Ja sam, znate, čovek Holivud! Kod mene je ludilo normalna stvar. Navikao sam na skandale, na tračeve, na užasna, ekstremna preterivanja (ovo nemojte shvatiti kao pleonazam, samo pokušavam da objasnim da sam probijao sve moguće granice i barijere u ponašanju). Takav sam postao zahvaljujući sceni. U duši sam, pak, sasvim drugačiji i teško preživljavam svaku nepravdu, ne samo onu meni nanetu, već i ljudima koje apsolutno ne poznajem…

Hoćete da kažete da se ne uklapate u estradni milje? Istina, pevate daleko emotivnije od većine kolega, uspeli ste da očuvate autentičan način interpretacije neophodan za narodnu muziku, ali ste oduvek gradili imidž mačo-mena, a ne sentimentalnog ranjivka?

Nino: Užasno sam stidljiv, ali sam svojevremeno morao da budem ono što inače nisam! Teško mi je da pričam o tome, jer događaji pripadaju nekim davnim vremenima kada nisam mogao da biram hoću li biti ovo ili ono, ovakav ili onakav… O mom životu i mojoj sudbini odlučivali su drugi ljudi. Situacija u kojoj sam se nalazio nije mi pružala dovoljan manevarski prostor da se suprostavim i uradim onako kako sam sam mislio da je najbolje. To mi se i te kako olupalo o glavu, ali sam naučio da se svaka škola plaća.

Da li ste razmišljali da napišete romansiranu autobiografiju, kao što je to učinila Vesna Zmijanac i u njoj obnarodujete sve ono što vas je peklo i tištalo?

Nino: Jesam, ali nikako u stilu kojim je radila Vesna! Ako već pišem, onda ću biti iskren do koske, pomenuti sve ljude, sve događaje, i one u kojima sam pozitivan lik, ali i one gde sam totalni destruktivac, negativac… Veki to nije uradila. Zašto, ne bih znao da kažem. U mojoj knjizi biće dovoljno mesta za sve ljude, pa kom obojci, a kom opanci!

Kad se očekuje izlazak i promocija vašeg književnog prvenca?

Nino: Ne znam tačno. Ovoga leta ići ću u Ameriku i Australiju, a za knjigu je ipak potrebno dosta vremena i pažnje. Verovatno će biti gotova na jesen, kad budem počeo da prikupljam pesme za novi album.

Hoćete li menjati muzički stil?

Nino: Ne, nikako. Svestan sam da više nisam zvezda, da nisam u stanju da proizvedem euforiju koja je bila prateći efekat na koncertima sa Draganom Mirković, ali ću se truditi da odaberem lepe stihove i lepe melodije, baš onakve kakve moja verna publika voli.