Muzika je njen život. Marija Marić, poznatija kao Mari Mari, još kao mala krenula je u svet nota. Završila je muzičke škole, a svoj prvi album snimila je s grupom “Mag”. Ubrzo je napustila grupu i nastavila kao solista. Svoj debi album “Hoću da pevam” objavila je za City records prošle godine. O albumu i saradnji s Kornelijem Kovačem kaže:

Mari Mari: Snimanje albuma je teklo od maja do septembra prošle godine. Čitava priča je vezana za muzičku akademiju na kojoj sam upoznala Draganu Jovanović, koja mi je u to vreme bila i asistent. Ona je sarađivala sa Kornelijem Kovačom, a da ja to nisam tada ni znala. Oni su odlučili da mi poklone svoje pesme i da ulože u novo mlado lice na muzičkoj sceni. Procenili su da imam kvalitet za tako nešto, pa mi je pola albuma ili pet pesama komponovala Dragana, a drugih pet Kornelije. Tako je nastao moj solo prvenac “Hoću da pevam”.

Da li već razmišljaš o novom albumu i tome kakav bi on trebalo da bude u odnosu na prvi?

Mari Mari: Počela sam da radim na novim pesmama, ali je još uvek rano za sve to. Ekipa će ostati ista, ali ću sigurno angažovati i nove saradnike. Na prvom albumu nisam autorski učestvovala, ali na ovom hoću sigurno, bar sa jednom ili dve pesme. Ne žurim preterano s novim albumom. Važno je da sve bude kako treba i mislim da se novi album neće pojaviti pre zime. Sada sam posvećena ispitima pošto sam apsolvent na Muzičkoj akademiji. Leto ću iskoristiti i da se odmorim, a mozda cu nastupati i na Budvanskom festivalu.

Pošto si relativno nova u estradnom svetu, kako gledaš na estradu i kako si se snašla na njoj?

Mari Mari: Nisam preterano opterećena svim tim stvarima koje se dešavaju na estradi. Ako su oči ogledalo duše, estrada je sigurno ogledalo našeg društva i države uopšte. Ne volim da zavirujem u tuđe dvorište. Radim svoj posao, bavim se muzikom i gledam samo sebe i eventualno još neke ljude koji su mi slični. Ne zanimaju me otvaračice usta jer o njima nemam nikakvo mišljenje. Nemam na šta da imam neko mišljenje.

Utisak je da si se sklonila od tračeva, žute štampe i nekih javnih manifestacija?

Mari Mari: Verovatno nije bilo povoda za tako nešto. Pojavljujem se ja na javnim skupovima i promocijama, ali onih ljudi čiji rad cenim i kod svojih prijatelja. Što se tračeva tiče, niti volim da lansiram tračeve o sebi, niti izazivam neke skandale. Nisam ja osoba za tako nešto.

S kim se družiš od kolega?

Mari Mari: Ima dosta ljudi s kojima se družim i s kojima rado odem na kafu, razmenjujem iskustva...Recimo Saša Vasić, pa Tanja Banjanin, Momčilo je OK i mnogi drugi. Hvala Bogu da ima takvih ljudi.

Pošto si izjavljivala da nemaš odredjeni tip mladića, šta te prvo zainteresuje kod suprotnog pola?

Mari Mari: Veoma sam čudna po tom pitanju. Uvek me privlači nešto što je neistraženo, nešto što je čudnovato i neobično. Privlače me donekle misteriozne osobe. Onda razmišljam o svemu tome i šta treba sledeće da uradim.

Koliko si puta u životu stvarno bila zaljubljena?

Mari Mari: Neću da računam one klinačke zaljubljenosti. Recimo, dva puta sam bila stvarno zaljubljena. Najduža veza mi je trajala godinu i po dana. Ljudi baš moraju da se nađu da bi im veza dugo trajala. Moraju da budu u mentalnom skladu i da paralelno koračaju kroz ljubav i život uopšte. Ljubav je osnova svega, ali se nad njom nadgrađuje i poštovanje. Lično mislim da je psiha najbitnija u toj priči i da čovek može donekle da utiče na svoja osećanja. Još uvek sam u istraživanju svega toga.

Da li si ti ostavljala mladiće, ili oni tebe?

Mari Mari: Ja to ne gledam tako ko je sad tu prvi prekinuo. Do sada me je samo jedan dečko ostavio i to je bila neka vrlo kratka veza. U ostalim slučajevima je jednostavno dolazilo do razmimoilaženja shvatanja i puteva.

Kada bi ti neki mladić baš slomio srce, da li bi mu se i kako osvetila?

Mari Mari: Nikada, ali baš nikada se ne svetim! To kod mene jednostavno ne dolazi u obzir. Iskreno, niko mi nije toliko ni slomio srce. Bilo je malih lomova, ali ništa katastrofalno. Čovek i iz takvih krajnje negativnih iskustava nauči nešto korisno što mu može koristiti u daljoj plovidbi životom.

Šta misliš o balkanskim muškarcima i kakvi ti muškarci prilaze?

Mari Mari: Prilaze mi razni. Možda imam jako velike prohteve kada su muškarci u pitanju, ali mislim da je danas jako malo jakih muškaraca. Jesam Balkanka i ne mogu da pobegnem od toga. Muškarac je od Boga dobio da bude fizički jači i mislim da on mora da bude taj koji će u vezi da vodi, da bude pola koraka ispred. Da bude siguran oslonac za ženu. Takvih je po mom mišljenju ovde vrlo malo.

Koji je najoriginalniji prilaz nekog muškarca?

Mari Mari: Jednom mi je jedan dečko prišao s rečima “Ako nemaš dečka, sad ga imaš, a ako imaš dečka, sad ga nemaš!”

Pa, imaš li dečka?

Mari Mari: Imam osećaj da će se nešto desiti sa jednom osobom, a i sa njegove strane stižu slični signali. Još nismo u vezi, ali smo na dobro putu.

Pošto imaš dobre glasovne mogućnosti, kako čuvaš svoj glas?

Mari Mari: Ne mazim ga preterano. Trudim se da ne pijem gazirano, da ne pušim i da se ne vicem. Pijem propolis tablete, ali samo kada me grlo stegne, kada se prehladim.

Za kraj reci, da li pevaš ispod tuša?

Mari Mari: Još pitaš! Uvek pevam i non stop me moji ućutkuju. Moj hit ispod tuša je “O, happy day”. Zavisi kako sam raspoložena, nekad zapevam i narodnjake tipa “Jutros mi je ruža procvetala...”