Pretraživač:
 |
Mastarije o velikim svirkama
U svet muzike poceo je da ulazi jos kao dete. I sam tvrdi da je sebe gotovo od uvek video i vezivao za muziku. Kao i vecina malisana bio je sklon mastarenjima, a ona su uvek bila vezana za velike svirke, uspesne koncerte. "Od kako znam za sebe oko mene je uvek bila muzika. Najpre sam se igrao plasticnim gitaricama. Kasnije, kada sam imao devet ili deset godina nabavio sam prvu akusticnu gitaru. I dok su moji vrsnjaci napolju igrali kosarku ili fudbal, ja sam svirao gitaru. U osnovnoj skoli sam imao svoj bend, i jos tada sam se trudio da "skidam" najbolje gitariste.” Njegov nesumljiv muzicki talenat, jednim delom je, po njegovim recima, nasledni dar sa oceve strane, a drugim, vecim delom, rezultat njegovog rada. Pohadjao je i nizu muzicku skolu, ali je na njegovu veliku zalost, nije zavrsio. "Niza muzicka skola pruzila mi je osnovna tehnicka znanja. Sada mi je zao sto je nisam zavrsio, ali to je bio onaj period kada nisam mogao da uklopim rock koji sam slusao privatno i klasiku koja se obradjivala u muzickoj skoli." Medjutim, vremenom je i sam shvatio da veliki muzicki dar nije jedina predispozicija koju je neophodno ispuniti kako bi se postigao uspeh. Naucio je da nema smisla sedeti i cekati, pa je stoga odlucio da sam ljudima pokaze ono sto najbolje ume. Upravo tada ga je siri auditorijum i upoznao – najpre kao ucesnika u kvizu 3K dur na trećem kanalu RTS-a, a onda i kao novog pevaca grupe “Generacija 5”. "Kako odrastas, ozbiljnije razmisljas. Malo se i razocaras, jer shvatas da sve i nije onako kako si mastao, da ce se retko kad pojaviti neko ko ce te pronaci u tvom gradu, otkriti u tebi talenat. Jednostavno, skontas da moras sam da ponudis svoju muziku, ono sto znas. Tako sam sa bendom krenuo da sviram i u nekim drugim gradovima u okolini. Svirali smo u Sapcu, Novom Sadu, Beogradu, ucestvovali na zajecarskoj gitarijadi 1993. godine. Ja sam, izgleda, ipak imao srece da me neko primeti, i to zahvaljujuci emisiji 3K dur."
 |
U emisiji 3k-dur ucestvovalo je, zaista puno mladih, talentovanih ljudi. Za mnoge od njih, bas kao i za Dragana, to je bila odskocna daska i mogucnost izlaska iz anonimnosti. "Otisao sam na audiciju, koja je odrzana u Centru “Sava”. Od nekih 700 ljudi izabrano je nas 12 za emisiju. Moja sreca je u tome sto uvek nastupam bez treme. Kada sam zapevao, ljudima iz zirija se to odmah dopalo. Ucestvovao sam u pet emisija. U jednoj od njih pevao sam uz grupu “Neverne bebe”. Tada mi uopste vise nije bilo vazno da li cu pobediti ili ne, zeleo sam samo da opet pevam sa njima." Ubrzo nakon toga usledila je i njegova velika pobeda u novogodisnjem serijalu 2000./2001. godine. Ta pobeda skrenula je paznju mnogih muzicara, pocele su da stizu razlicite ponude: "Dobijao sam ponude sa razlicitih strana. Ostavio sam sve to da malo odlezi. Iznenada, jednog jutra me je pozvao Krle. Predstavio se i pitao znam li o kom se Krletu radi? Odgovorio sam mu da je jedini Krle za koga ja znam onaj iz “Generacije 5”. Pozvao me je da dodjem u Beograd, kako bismo se upoznali i izvrsili probe u studiju. Odmah po mom dolasku i nasem upoznavanju osetio sam da tu postoji neki fluid. Pocele su probe i ja sam se od prvog trenutka osecao lepo sa momcima iz grupe."
Bez treme u “Generaciji 5”
Rezultat te saradnje je novi album ove grupe. Medjutim iako je spreman, obozavaoci “Generacije 5” morace jos neko vreme da uzivaju u starim pesmama. Izlazak novog albuma sacekace neko malo bolje vreme na nasoj rock sceni. "Mozda je to ono oko cega se sporim sa ljudima iz benda, ne znam da li zbog razlike u godinama ili zbog iskustva. Ja smatram da ne treba cekati bolje vreme , da rock opet stigne ovamo na velika vrata. Ja sam tu da sviram ono sto smatram da je dobro, ono sto bez obzira na sve ima svoju publiku. Mislim da nije toliko bitno da li mi punimo sale, stadione."
 |
Dobra svirka popravlja raspolozenje
Pre dolaska u “Generaciju”, Dragan je bio klupski svirac, pa stoga i danas kada, nema obaveza u “Generaciji 5” svira u manjim lokalnim klubovima. To je jos jedna cinjenica koja pokazuje da je ostao "na zemlji", bez obzira na to sto ga ljudi danas prepoznaju na ulici. Kaze da se njegov zivot nije mnogo promenio, druzi se sa istim ljudima, ima vremena i dalje, za stvari za koje je i ranije imao. Razlika je u tome sto sada zivi na relaciji Ruma – Beograd, a u skorijoj buducnosti, kada bude vise potrebe planira da se doseli u Beograd. Ne boji se javnog zivota, jer kako kaze, nema sta da krije: "Imam dobrih i losih osobina, ali se ne stidim sebe." U budućnosti sebe vidi uz “Generaciju 5”, iako bi voleo da snimi i samostalni projekat sa svojim pesmama, jer se, izmedju ostalog bavi i pisanjem. U svakom slucaju, siguran je u to da ce ostati u svetu muzike, jer je to ono sto ga vraca u zivot cak i kada mu je tesko: "Ponekad se desi da sam jako nerspolozen, ali tada znam da cu se oraspoloziti cim svirka krene. Kada imam neki problem, gledam da se po svaku cenu negde svira. Volim da sam na bini, volim da pevam!" Za sam kraj Dragan Panjak, ostavlja jasnu poruku: "Ljudi, ako volite turbo-folk, onda slusajte turbo-folk, ako ga slusate zato sto nema novih rock grupa, obrisite prasinu sa starih ploca. Bitno je samo da se slusa dobra muzika, jer kao sto je uticala na moj zivot, tako moze uticati i na vas. Kao sto se ja popnem na binu, i sve sto je bilo ruzno postane lepo, tako se i kod vas u zivotu moze nesto promeniti. Znaci muzika, muzika, i samo muzika, bilo da je rock & roll, bilo da je klasika."
