Sa poslednjeg Bajaginog koncerta odrzanog 25. maja na stadionu Tasmajdan

Sedamnaest godina posle legendarnog "kisnog" koncerta na beogradskom stadionu "Tasmajdan", Bajaga i "Instruktori" ponovo su svirali na istom mestu u subotu 25. maja. Neposredno pred ovaj veliki koncert Bajaga nam je rekao da je ovo tek pocetak turneje. “U ugovoru sa sponzorom “Best lights” imamo 12 velikih koncerata po Srbiji i Crnoj Gori. Srbija ce se raditi uglavnom u junu i nesto malo u avgustu, a Crna Gora od 1. do 15. avgusta. Znam da 2. juna sviramo u Subotici, na Palickom jezeru, a u planu su jos Nis, Zrenjanin, Kragujevac, Valjevo, Cacak, Leskovac... U Crnoj Gori radicemo u Herceg Novom, Budvi, Kotoru...”

Sta za tebe znaci ovaj koncert na "Tasmajdanu"?

Bajaga: Povratak na mesto zlocina. Izabrali smo "Tas" da bismo ponovo sa istog mesta krenuli kao pre 17 godina. U ono vreme nije bilo pokrivenih bina, tako da su svi instrumenti pokisli pa smo koncert zavrsili sa jednom gitarom.

Koja publika danas dolazi na koncerte Bajage i "Instruktora"? U Zagrebu je, kazu, bilo 75 odsto devojaka...

Bajaga: I na koncertu u Skoplju, i u Zagrebu publika je bila krajnje sarena. Znaci, ima male dece, tinejdzera, mama koje su dovele svoje cerke... Nasa publika je u pravom smislu reci od 7 do 77 godina. Istina je da je na nekim koncertima bilo znatno vise devojaka - nase pesme su mozda takve da vise pogadjaju zene, ali kad se to proculo poceli su da dolaze i frajeri...

Koliko se koncerti po inostranstvu razlikuju od ovih na domacem terenu?

Bajaga: To je vrlo slicno. Uglavnom se trazi ono sto mi i inace sviramo - hitovi sa svih starih albuma i novi album. To sviramo svuda. I da me je neko samo spustio na binu u Oklandu, na Novom Zelandu, verovatno ne bih znao gde se nalazim jer bi bilo isto kao u Skoplju ili Zagrebu... OK, kada sviramo u tim dalekim zemljama kao sto su Bocvana ili Novi Zeland, onda pesmu "Moji drugovi" moramo da izvedemo nekoliko puta jer se to direktno odnosi na njih. Ali, neke druge razlike nema...

Kako ti izgleda Beograda nekad i sad... Cini se da grad ponovo pocinje da pulsira...

Bajaga: Ovo definitivno pocinje da lici na atmosferu s pocetka ili s polovine 80-ih. Tada je bilo normalno da u Beogradu tokom meseca bude bar dva, tri velika koncerta, ali se taj kontinuitet totalno izgubio u poslednjih 10-ak godina. Desavalo nam se da dodjemo da sviramo u neka mesta po Srbiji i da se ispostavi da osam, devet godina niko uopste nije usao u halu, a kamoli svirao koncert. Tu se stvari sad malo menjaju, ali problem je sto je infrastruktura totalno propala. Bice potrebno dosta vremena dok se to ne sredi, ali je sad bar atmosfera dobra. Beograd kao jedan veliki evropski grad i treba da ima toliko dogadjaja. Ljudi ce konacno biti u prilici da svasta vide - kako to izgleda napolju, kako kod nas, ko kako svira, ko se kako potrudio, kakvu je opremu doneo, kako je organizovao koncert... Jednom recju, da steknu kriterijume. Najgore sto nam se u ovih 10 godina desilo jeste to sto nije bilo nikakve konkurencije, sto nisi imao sa kim da se uporedis. Sta god da si napravio bilo bi OK. A kad nemas sa kim da se takmicis, gubi se motivacija, nema izazova...

Nedavno ste svirali u Zagrebu, prvi put posle vise od 10 godina. Koliko se tamo atmosfera menja?

Bajaga: - I u Zagrebu je sada mnogo bolje nego u novembru prosle godine kada smo tamo promovisali album "Zmaj od nocaja". Recimo, sada na putu stoji tabla na kojoj pise Beograd i kolika je razdaljina do Beograda, dok je u novembru jos pisalo Lipovac. A to je samo jedan pokazatelj. Sto se samog koncerta tice, bilo je odlicno. "Tvornica" je ono sto je nekada bio "Kulusic", prodali smo koncert tri dana ranije... Sta bolje mozes da pozelis!

Raspadom stare Jugoslavije drasticno se smanjilo trziste. Koliko ogranicenje to predstavlja?

Bajaga: Istina je da se time svima suzio "manevarski prostor", tako da i "Parni valjak" u Hrvatskoj ima slican problem kao i ovdasnje grupe - mogu da odsviraju osam, devet koncerata i to je to... Medjutim, mi smo od 1994. do sad svirali u svim bivsim jugoslovenskim republikama i za nas se trziste nije smanjilo vec smo ga, u stvari, prosirili. Tu su sad Rumunija, Grcka... Imamo planove za Bugarsku. Evropu i nasu dijasporu - Ameriku, Kanadu, Australiju - radimo regularno i to vec pocinje da lici na neko normalno stanje stvari.

Kad vracas film unazad, sta ti se cini kao najvisa tacka u karijeri, koji je bio najproblematicniji period i gde, u tom kontekstu, smestas ovo sto sada radis?

Bajaga: Kad gledam unazad na karijeru mogu da je podelim na tri dela. Prvi deo do 91, kada je sve bilo normalno i to je jedan jako lep period. Onda ide 10 godina mrklog mraka gde smo se snalazili kako je ko znao. Bajaga i "Instruktori" su preziveli zahvaljujuci ovim svirkama po inostranstvu, zahvaljujuci ljudima koji su nas nekada gledali u Beogradu, u Skenderiji ili zagrebackom Domu sportova, a sada u Sidneju, Torontu ili Vankuveru. Sada ponovo nailazi ono sto sam ja na ploci nazvao novi beogradski optimizam. To mozes da vidis sad kad pogledas grad prelepljen plakatima... Drago mi je da nocu, kad se vracam kuci, vidim jedno sedam, osam ekipa koje lepe plakate jedne preko drugih... Nek samo bude dogadjaja... Jer ljudi su izgubili naviku da odlaze na koncerte, radile su se samo tehno zurke... Treba im vratiti naviku da dolaze na koncerte, a posle, kada vide 10, 15 koncerata, izgradice kriterijum, tako da ce se za jedno dve, tri godine znati koja je publika za koju vrstu muzike. Sad jos vlada opsti haos, pozitivan haos, koji fura na osamdesete i nadam se da je ovo tek pocetak i da cemo mnogo bolje i ozbiljnije stvari raditi tek u buducnosti.

Godinama su se veliki koncerti drzali iskljucivo na ulicama i trgovima...

Bajaga: Svirao sam na svim mitinzima od 92. i Terazijske cesme do ovih poslednjih. To sam radio iz licnog ubedjenja. Drago mi je da je konacno proslo to vreme i nadam se da nikad vise necu morati da sviram iz tih razloga, nego samo onda kad imam novi album ili kad imam nesto da ponudim ljudima... Ovo sto radimo, radimo sopstvenim sredstvima i uz pomoc sponzora, bez pomoci bilo kakvih drzavnih institucija... Jer, kakav je to posao kad moras da uzimas lovu sa strane. Rockenrol je uvek bio soubiznis, ozbiljan posao i nama je samo trebalo da se stvore normalni uslovi u kojima moze da se radi.