Pretraživač:
 |
Gru: Sam pravim svoje pesme. Na prva tri albuma, svojim interesantnim idejama, pomagao mi je jedan prijatelj koji se potpisivao kao Pr. Kiks Maler, ali na sledećem albumu sve tekstove radim poptpuno sam. Dakle, ne postoji grupa Gru, jer skoro sve radim sam. Naravno, snimanje u studiju podrazumeva i zajednički rad još nekih ljudi (snimatelja, producenta, raznih gostiju), ali ja sam nosilac celog projekta. Takođe, od drugog albuma produkciju radim uz veliku pomoć Srđana Babovića koji odlično shvata ono što želim da postignem.
Kako je nastao vaš nadimak Gru?
Gru: To ime nastalo je iz moje greške. Gledao sam jedan italijanski film u kome se jedan od junaka zvao Grr, a ja sam istripovao da se zove Gru, pa je iz nekog internog zezanja, ostalo Gru.
Posle prvog albuma govorili ste da vas Beograd podseća na geto. Kako vam sada izgleda ovaj grad i ljudi u njemu?
Gru: Daleko od toga da se nešto značajno promenilo. Od kada su se desile političke promene u zemlji otvorili smo se prema svetu, ali imam osećaj da zid oko Srbije i dalje definitivno postoji. Doduše, on nije onakav kakav je nekada bio, ali ipak je tu. Evropa nam je tako blizu, a ipak tako daleko, i to je ono što me i dalje podseća na geto.
Ipak na svakom vašem albumu primećuje se postepeni porast optimizma...
Gru: Ja sam sada mnogo veći optimista nego što sam bio ranije. Na albumu na kome sada radim ima tog optimizma, ali ne previše. Možda ima više ironije. To je moja reakcija na okruženje i sva dešavanja, mada se lično nadam da će mnoge stvari krenuti nabolje. Za sada se menjaju stvari koje su bitne, ali se još uvek ne oseća neka bitnija promena, naročito u muzičkoj industriji.
Na ranijim albumima sarađivali ste sa mnogim kolegama - “Del arno bendom”, “Monteniggersima”, “Modelsicama”. Planirate li ponovo neku takvu saradnju?
Gru: Što se tiče ženske grupe “Models” u vreme naše saradnje na spotu “Biću tu” one nisu postojale kao bend, ali se njihov budući mendžer dosetio da bi one mogle da funkcionušu kao muzička grupa i tako su nastale “Modelsice”. Što se tiče saradnje sa drugim muzičarima, voleo bih da dovedem nekog iz inostranstva, nekog mladog muzičara koji se bavi hip-hop muzikom kao i ja. Sviđa mi se kako peva Aleksandra Kovač i verovatno ću je pozvati da gostuje na mom novom albumu.
Pomenuti spot “Biću tu” nagrađen je na festivalu u Brooklyn-u 1996. godine. Recite nam nešto o tome.
Gru: Da, to je nagrada “Brooklyn MTS” i taj spot je zaista zaslužio da bude nagrađen, jer on i dan danas izgleda izvanredno. On je bio preloman u mojoj karijeri i od tada sam se muzici posvetio drugačije i počeo da radim mnogo ozbiljnije. Televizija je vrlo važan medij i svi su, pre ili kasnije, shvatili da pesmu mora da prati i dobar spot, a za dobru pesmu i dobru ideju uvek se može naći sponzor koji ima interes da uloži novac u sve to.
 |
Gru: Uopšteno gledajući nisam nimalo zadovoljan našom muzičkom scenom. Ne sviđa mi se kako se radi poslednjih nekoliko godina. Pojavilo se dosta nepoznatih likova kojima tu nije mesto i stiče se utisak da ko god nije znao šta će sa sobom, rešio je da snimi album. Time je kvalitet pao na niske grane.
Takođe ima mnogo skandala. Šta mislite o smišljenom i namernom privlačenju takve medijske pažnje javnosti u cilju bolje prodaje albuma?
Gru: E baš o tome dosta govorim u mojim tekstovima za novi album, jer se kod nas više vodi računa o tome ko ima bolje noge ili grudi, ko koga tuži i slično, nego kako ko peva.
Oprobali ste se i na filmu. Kako se razvija vaša filmska karijera?
Gru: Film me jako interesuje, ali ni približno kao muzika. Drago mi je da sam ušao u celu tu priču, ali mi je žao što je sve počelo sa filmom “Dorćol – Menhetn”, to jest sa Isidorom Bjelicom i Nebojšom Pajkićem. Mnogo više mi se sviđa film “Zemlja ljubavi, istine i slobode” Milutina Petrovića, u kome sam takođe igrao, i koji je dobio nagradu na festivalu u Mannheim-u, a i neke domaće nagrade.
”Kad obijem neku banku, odoh ja u Kazablanku”, kaže Bora Čorba, a šta kaže Gru. Gde biste vi voleli da otputujete?
Gru: Volim da putujem, a na svetu ima mnogo lepih mesta koja bih voleo da vidim. Nadam se da ću jednog dana tamo otputovati.
Kod nas je postala popularna “strukovna” košarka. Političari se, na primer, svaki čas okupljaju da bi odigrali košarkašku utakmicu. S obzirom na to da volite košarku, koga biste pozvali u svoj tim?
Gru: Ne znam tačno ko od kolega igra košraku, ali sigurno bih pozvao Dejana Cukića i Igora Lazića, bivšeg Monteniggersa... Na mesto centra izabrao bih nekog velikog, na primer Inspektora Blažu ili Igora Starovića iz “Divljeg kestena”i možda Đorđa Davida.
Da li ste razmišljali o promeni scenskog nastupa, na primer da nastupate sa nekom agresivnom plasnom grupom?
Gru: Ne. To mi je nespojivo. Ja imam standardnu postavu koja nastupa sa mnom. Pored mene, tu su eventualno još dva čoveka koji rade isto što i ja i DJ koji radi skreč na gramofonu. Ako se prave veći koncerti može da se pozove neko sa udaraljkama ili može neko da igra, ali da i to igranje ostane u okvirima muzike koju radim.
Da li planirate gostovanja u inostranstvu?
Gru: Za sada nemam takvih planova jer to zavisi od ljudi koji drže klubove. Ja sam ranije imao pozive za nastupe u inostranstvu od kojih sam neke prihvatio, a neke odbio. Mislim da je to bila greška jer i u inostranstvu ima ljudi koji slušaju moju muziku i zbog njih vredi otići tamo.
