Kada je 1994. godine snimio pesmu »Nije mene dušo ubilo«, Goran Dimitrijadis Dima preko noći postao je najtraženije lice na estradi. To je bio hit koji se i dan-danas sluša. I kako vreme prolazi, čini se da je baš pesma »Nije mene dušo ubilo« glavni krivac što je Dima napustio estradu i što je sada, sedam godina posle osvajanja estradnog Olimpa, rešio da se ponovo vrati mikrofonu...

Bez reklame na vrhu top lista

»Pre nego što ću snimiti pesmu »Nije mene dušo ubilo«, uveliko sam bio u muzičkom poslu. Radio sam sa ansamblom »Legende«, svirao i pevao po beogradskim lokalima, a onda, u vreme kada je svako sebe nazivao pevačem, odlučio sam da i sam snimim ploču. Mislio sam, ako mogu raznorazni pevački »indijanci« da grade solo karijeru, zašto ne bih mogao i ja? Jer, za razliku od njih, ja sam imao osnova da se upustim u pevačke vode i »plivam« bez problema... Dotadašnji angažmani i način interpretacije, kao i neosporno dobar glas, bili su dovoljna preporuka da se Dima već u stratu izdvoji iz mase novopečenih interpretatora, željnih samo da se pojave na TV ekranima. Za razliku od mnogih mladih kolega, Dima nije imao jaku, ubitačnu reklamu. »I to je bilo interesantno - neke kolege ne silaze sa televizije, pa opet nemaju hit pesmu, a ja se pojavim s vremena na vreme u medijima, a pesma »Nije mene dušo ubilo« mesecima ne silazi sa vrha top lista. Gde god odem, čujem kolege pevaju moj hit, ali me zbog nedovoljno invazivne reklame ljudi ne identifikuju sa pesmom. Vremenom se i to rešilo samo od sebe. Bio sam prava zvezda zahvaljujući kvalitetnoj pesmi i načinu na koji sam je otpevao«, kaže Dima.

Taksiranje – uvek sigurna profesija

Usledili su mnogobrojni pozivi za gostovanja, ali Dima ni tada, u vreme najveće slave, nije izgubio tlo pod nogama. Svaki put kad bi »zašrkipalo« na estradnom polju, on se vraćao profesiji od koje je živeo pre nego što je uplovio u muzičke vode kao »slobodan strelac« - vozio je taksi! »Nikada se nisam stideo te »crtice iz života«, objašnjava Dima. »Godinama taksiram u jednom beogradskom udruženju »Radio Beo-taksi«, jer te uslovno rečeno »sitne pare« nekako su mi najslađe. Estrada je OK, ali vrlo često čovek ne može da dobije onoliko novca koliko realno vredi njegov rad. U taksiju su te stvari jasno razgraničene: koliko radiš, toliko zaradiš. Doduše, u obe profesije potrebna je sreća, i čovek bi stvarno moro da bude rođeni baksuz da mu na oba polja bude podjednako loše. Kod mene to nije slučaj!

Proteklih sedam godina, dok nije snimao i pojavljivao se na malim ekranima, Goran Dimitrijadis Dima vredno je razvozio putnike s jednog na drugi kraj Beograda, neobavezno ćaskajući sa njima o politici, sportu, skupoći... Naravno, nije zaobilazio ni muziku. »Dešavalo mi se da u taksiju iz čista mira zapevam. Mušterija me sluša, vidim malčice joj neprijatno, viri iza sedišta, pa se okuraži da me pita:«Izvin'te, je l' ste vi onaj pevač što peva ono o duši i vinu?« Kad se nasmejem i klimnem glavom, putnik se oslobodi nelagodnosti, pa obično počne da me bombarduje pitanjima tipa: otkud ja u taksiju, zašto više ne snimam, koliko mi para traže izdavači za štampanje CD-a... Ljude je interesovalo zašto me nema na sceni, a meni se jednostavno nije dalo da se vratim onako kako je bio red«.

Ponovno osvajanje estradnog Olimpa

Estrada kao mesto na kome se plasira muzika i pesma Dimi su, kako tvrdi, bili preko potrebni, ali nije mogao da prihvati »propratne detalje« i mutne radnje, koji su u međuvremenu postali sastavni deo muzičke mašinerije. »Nisam imao novca da platim reklamu, odnosno da dam za ulazak u neku »jaku« produkcijsku kuću koja bi mi obezbedila »žestoku minutažu«. Nisam od onih koji plaćaju da bi ga drugi slušali!« Zato se Dimitrijadis povukao u ilegalu, pronalazeći mir i spokoj za volanom i ponekad za mikrofonom u nekom finom beogradskom restoranu. Ove godine, Dima je rešio da ponovo okuša sreću u osvajanju estradnog Olimpa. »Mesecima skupljam pesme, ali tek sada, kada sam siguran da imam barem četiri hita poput »Nije mene dušo, ubilo«, spreman sam da ponovo uđem u studio i počnem da snimam. Pesma »Zgazi« definitivno je bolja od mog prvenca, ali ni ostale tri »Dođi i vodi me«, »Sve su bile isprošene« i »Splav« po kvalitetu ne zaostaju za prvopomenutom pesmom. Nikada nisam hteo da snimam sve i svašta, pa tako ni sa ovih albumom ne žurim. Verujem da će izaći na jesen, a do tada mogu samo da obećam da ću publici ponuditi kvalitet koji očekuje i koji zaslužuje.