Svoje “vatreno krštenje” u vidu susreta sa predstavnicima svih domaćih medija Peca Jovanović, nova nada kuće “Lucky sound” doživeo je kada je njegov izdavač sredinom aprila odlučio da napravi feštu povodom svog povratka na domaću estradnu scenu i tom prilikom promoviše Pecin novi CD. Pre nego što je počeo da peva na promociji, Pecu su na samom početku, novinari “izrešetali” svakojakim pitanjima, a on je, i pored treme, pokazao da ume da se snađe u “unakrsnom ispitivanju” predstavnika sedme sile.

Kasnije je ipak priznao: ”Bio sam stvarno uplašen i zbunjen pred tolikim novinarima! Čak sam, dok smo se dogovarali o ovoj promociji, pitao da li to sve može da prođe bez medija, ali su mi svi rekli da je to naravno nemoguće. Ja ionako ne volim kada pevači mnogo pričaju i lično ne bih voleo da znam ničiju privatnost, zato što neka ružna priča o kolegi čije pesme volim, može da ubije moju sipmatiju prema njegovim pesmama. Zbog toga uglavnom i ne slušam šta pevači pričaju po novinama. Pošto sam potpuno apolitičan, ne sviđa mi se ni kada se moje kolege mešaju u politiku. Pročitao sam par političkih izjava nekih pevača i od tada prestao da slušam njihove pesme jer sam shvatio da nisu iskreni i da lažu dok pevaju.

Šta te privuklo estradi – svetla pozornice, mogućnost da postaneš popularan i imaš brojne obožavateljke...?

Peca Jovanović: Možda u nekim maštanjima, ali to mi nije bio glavni cilj. Ja volim muziku i ovo što radim, a smatram da je privilegija da radiš ono što voliš. Zato se dobro i snalazim u svemu što se trenutno dešava oko mene. Posle pomenute promocije novine su pisale o meni, ali ja kao da ne verujem u sve što se dešava jer o svemu ovome nisam razmišljao.

Kako je doslo do saradnje sa “Lucky sound-om”?

Peca Jovanović: Dosao sam kod Marine Tucakovic i Aleksandra Radulovica Fute preko nekih svojih prijatelja. Oni su mi izašli u susret, pa smo zajedno odradili ovaj album. Futa je uradio sedam aranžmana, a jedan aranžman, moj prijatelj Goran Ratković Rale. Pesme su pisali Marina, Stevica Simeunović, Petar Stokanović, Jelena Trifunović. Već smo uradili spot za pesmu “Život mi ne treba”, a ovih dana radimo i spot za pesmu “Kad me više ne bude” koju sam otpevao u duetu sa Mirom Škorić.

Kako si se osećao kada je tvoj CD bio odštampan i kada si ga prvi put uzeo u ruke?

Peca Jovanović: Bio sam prezadovoljan. Znao sam da je sve ovo veliki i ozbiljan posao i svestan sam da je objavljivanje albuma samo polovina obavljenog posla. Druga polovina je da se moja muzika dopadne i nekom drugom, a ne samo mojim prijateljima, saradnicima i roditeljima.

Na domaćoj estradnoj sceni svaki dan se pojavi neko novo lice. Smatras li da kvantitet može da uništi kvalitet muzike?

Peca Jovanović: Mislim da je konkurencija dobra stvar. Što se vise ljudi bavi muzikom, to bolje. Meni sve to liči na maraton – na startu je mnogo ljudi, ali na cilj stignu samo najbolji. Ipak, posto sam nov u ovom poslu ne mogu da tvrdim kako to sve ide sa marketingom, kako neke pesme postaju hitovi.

Jesi li kao dete imao muzičke idole? Čije pesme voliš da pevaš?

Peca Jovanović: Još kao dete voleo sam Zdravka Čolića i Kemala Montena. Njihove pesme i danas i volim i pevam, kao i pesme Harisa Džinovića, Olivera Dragojevića, Željka Samardžića, Džeja, Ace Lukasa...

Da li si nastupao u inostranstvu?

Peca Jovanović: Jesam. Obišao sam celu Evropu. Interesantna je anegdota kada sam bio na Kipru. Tamo sam otišao na letovanje, ali mi je posle izvesnog vremena ponestalo para. Onda sam otišao u jednu našu kafanu i pitao gazdu da li mu treba harmonikaš koji ume da peva. Ja pevam sve – grčke, ruske, ciganske, starogradske pesme tako da me je gazda kafane zaposlio i ja sam lepo produžio svoje letovanje.

Pomenuo si da ne voliš da pričaš za medije. Ipak, zbog prirode posla sigurno ćeš biti u kontaktu sa novinarima. Kakva ćeš novinarska pitanja izbegavati?

Peca Jovanović: Ja ću uopšte izbegavati da mnogo pričam. Doduše, novinari su kao i pevači - obični ljudi i na neki način smo kolege u ovom poslu, ali ja ipak ne bih preterivao u kontaktima sa medijima.

Da li se družis sa kolegama sa estrade?

Peca Jovanović: Oko mene je uvek isti krug ljudi. To su uglavnom moji drugari muzičari. Ne družim se ni sa jednom, uslovno rečeno, zvezdom. Verovatno ću kroz posao poceti da se družim i sa poznatijim pevačima. Za sada imam veoma lepo misljenje o Sasi Matiću. On je prijatan, srdačan i iskren čovek, a baš takve su mu i pesme. Voleo bih da upoznam jos takvih ljudi.

Balkanmedia