Bend “Eyesburn” je pravi vulkan koji izbacuje ogromnu količinu energije, usmeravajući je ka optimističkom raspoloženju i buđenju samosvesti, a koncertna promocija najnovijeg albuma “Gabau!” je to i potvrdila. Atmosfera kakva je bila u velikoj sali beogradskog Studentskog kulturnog centra tokom koncerta, nije viđena još iz doba nastupa velikih bendova stare Jugoslavije (u sali su doslovno svi igrali i pevali). Svirali su pesme sa starih albuma, sa novog “Gabau!”, ali i neke nove koje će se naci na sledećem albumu. Bend će, kao i do sada imati aktivan odnos prema svemu što nas okružuje, a to je na koncertu naglasio pevač Nemanja Kojić Kojot, rekavši: “A sada ćemo odsvirati jednu pesmu o tome kada se svi prave da je sve u redu, a ništa nije u redu!” “Eyesburn” je jedan od prvih domaćih bendova čiji su svi tekstovi napisani na engleskom jeziku. Prvi album “Freedomized” (1996.) objavljen u izdanju kuće “Silver Cross records” bio je live snimak deset numera iz kluba KST-a, plus dve pesme snimnjene u studiju. Drugi album “Dog life” (1998.) u izdanju “Metropolisa” njihov je prvi studijski album. Na njemu je bilo osam autorskih kompozicija i obrada pesme “Exodus” Bob Marley-a. Treci album “Fool control” (2000.) izdao je B92 i sadrži 11 autorskih kompozicija. Najnoviji album “Gabau!” (2002.) izdao je “Metropolis” i na njemu se nalazi osam pesama, od kojih su dve live snimci. Kompilacija “Korak napred 2 koraka nazad”(1999.), koju objavio B92, sadrži obrade starijih domacih pesama sa prostora bivse Jugoslavije u izvodjenju mladih bendova. Na njoj su “Eyesburn” zastupljeni sa obradom pesme Darka Rundeka “Šejn”.

Posto pored “funkcije” energetskog generatora ovog temparamentnog benda, bubnjar Aleksandar Petrovic – Alek ima zadatak da kontaktira sa medijima, kroz razgovor sa njim pokusavamo da saznamo nesto vise o ovoj grupi.

Svi ste u bendu prilično nekonvencionalni i opušteni. Šta je za vas najvažniji životni ideal?

Sloboda! Slobodan život! Niko od nas ne voli obaveze jer smo ceo život proveli po gradu, po ulicama, po ćoškovima, leti na Kalemegdanu... Najveća nagrada u životu nam je to sto smo uspeli da živimo od svog rada, od svojih ideja. Znači to je sloboda – ne zavisimo od nekog posla, ne zavisimo ni od cega, samo smo svoji.

”Eyesburn” je trenutno najveća domaca koncertna atrakcija. Šta je najvažnije da neki koncert uspe?

Na bini me inspirise iskljucivo sviranje, muzika, kada se dajemo jedan drugom. To najvise volim, da se pogledamo dok sviramo, ako je moguce dugo i da kroz taj pogled osetimo kako je kome. Dugo nam je trebalo da dodjemo do toga, nekada smo svirali svako za sebe gledajuci da ne pogresimo. Svi mi, a pogotovo Kojot taj izlazak na binu doživljavamo izuzetno, kao neki drugi svet. Znaci tu su samo emocije i nista drugo. Mi stvarno želimo da sve bude savrseno i svako od nas daje preko svog maksimuma.

Publika očigledno shvata vašu iskrenost i vidi da svoje pesme najdublje proživljavate...

Mislim da bez toga nista ne bi bilo ni od nas, niti od pesama. Koliko ja slušam muziku i koliko sam gledao koncerata ubeđen sam da je u tome suština rocken roll-a, a i muzike uopšte, dakle da ljudi na koncertu prožive zajedno sa tobom ono sto ti proživljavas. U našem slučaju je najvažnija ta energija koju imamo i šaljemo ljudima.

I na poslednjem, a i na nekim prethodnim albumima, vecina pesama je u reggae fazonu. Smatrate li sebe reggae muzičarima?

Dugo sam sebe tražio u tome, u tim ritmovima, a na srecu nisam toliko tvrdoglav pa da slusam tudje savete. Od Jovana Matica, Kojota i jos nekih ljudi puno sam slusao o tome sta je reggae, kako treba da se svira, kako treba da mu se pridje... Sada sam u toj prici i nadam se da ce se s godinama moje sviranje te muzike poboljsati.

Zbog cega su svi tekstovi benda “Eyesburn” na engleskom jeziku?

Deo odgovora je u tome da smo svi odrasli na muzici sa engleskim tekstovima. Drugi razlog je u tome sto je clan prvobitne postave “Eyesburn-a” Nenad Živic u pocetku, a i kasnije, pisao sve tekstove na engleskom. On je jako talentovan i ume da sa malo reci kaže nesto vrlo jasno, bez objasnjavanja. Nikad nismo ni probali da pravimo pesme na srpskom jeziku , navikli smo se na ovo i jednostavno nema nijednog razloga da sada bude drugacije.

Sta mislis u cemu je razlika izmedju nekadasnje i sadasnje domace rok scene?

Mi nismo u fazonu da se uljuljkamo kada uradimo neki album. Nemamo taj stav “nesto smo postigli i sada možemo da se odmaramo”. To je ovde funkcionisalo ranije. Imas “YU grupu”, pa kad ona zamre imas “Bijelo dugme” i “Riblju corbu”, pa kad oni zamru ceka te Bajaga... I tako uvek postoji neka velicina. Mi radimo, guramo napred i želimo da razbijemo te granice.

Sta ocekuje vase fanove na sledecem albumu?

Za mesec dana treba da izadje jos jedan reggae album, cak opusteniji od ovog poslednjeg “Gabau!” Na njemu ce nam biti gost covek koji se zove Angh, pevac i pripovedac poreklom sa Barbadosa koji živi u Holandiji. Upoznali smo se na proslogodisnjem novosadskom festivalu “Exit”, a posle toga on nam je poslao preko interneta neke svoje pesme, svoje vokale, neka svoja razmisljanja, a onda smo mi od svega toga napravili muziku.

Da li to znaci da ste odustali od izvornog hardcore zvuka?

Nismo odustali, samo smo prosirili muzicka interesovanja. Ko zna cega ce sve biti na novom albumu, jer kod nas uvek sve nastaje spontano.

Kada ce “Eyesburn” krenuti na svirke van zemlje?

Bili smo u Skoplju, u Bosni (tamo cemo ponovo ici), nadamo se odlasku u Hrvatsku, a u Sloveniji imamo dogovorenu mini turneju od cetiri – pet koncerata. U Madjarskoj, to jest u Keckemetu, cemo gostovati na jednom letnjem festivalu, a u izgledu je i Pepsi festival. Dalji planovi zavise od albuma, od toga za koga cemo ga izdati, pod kojim uslovima... U opticaju su razne i vrlo lepe varijante, ali sve to je jos u fazi pregovaranja.