Punih sedam godina, od kako se pojavila na estradnoj sceni, pa sve do danas, folk pevacica Vesna Rivas ne prestaje da sokira javnost. U narodnjacke vode unela je davno zaboravljeni sjaj, sljokice i perje, glamurozne frizure i holivudsku lucidnost, cime se svojevremeno kitila Lepa Brena. Znajuci da dolazak na estradni Olimp nimalo nije lak, Vesna, na putu do trona, koristi jezik kao glavno oružje. Zato i ne cudi sto ju je koleginica Mira Skoric, sa kojom se svojevremeno fizicki obracunala, nazvala ”lajavom pevacicom”.

Vesna Rivas: Moram da budem lajava, da bih se zastitila od ljudi koji mi ne misle dobro, i koji su zli, pakosni i zluradi. Cutanje nije deo moje prirode, a i da jeste, ne znam kako bih uspela da opstanem na estradi. Uostalom, sve sto sam do sada rekla bilo je istinito, pa ne vidim da bih ubuduce morala da držim jezik za zubima. Kod mene nije bilo »greske u koracima«, bar kad su informacije u pitanju!

Oštar jezik posvađao vas je sa Mirom Škorić, Acom Lukasom, Bubom Miranović, Suzanom Jovanović, Hašimom Kučcukom Hokijem, Šabanom Šaulićem, Harisom Džinovićem, Sašom Popovićem, Isidorom Bjelicom… Kako ste krenuli, posvađaćete se sa svim javnim ličnostima!

Vesna Rivas: Neću, naravno, nije mi to cilj. Ali, ne mogu da podnesem licemerne ljude, folirante koji jedno pričaju, a drugo rade. Reci ko si i sta si, nemoj da se stidis svojih poteza, niti da ih krijes, jer cim to radis, znaci da nesto nije u redu. Ja nikada nista nisam krila, uvek sam o svemu govorila krajnje otvoreno, i to me je kostalo. Ipak, ne žalim se. Da li je nekada neko demantovao neku moju pričicu? Nešto se ne sećam toga!

U štampi se pojavila poluzvanična informacija da vas je Buba Miranović tužila za klevetu. Koliko ima istine u tome?

Vesna Rivas: Ne znam sta da vam kažem, jer vidim da mi na kucnu adresu stalno stižu neke plave koverte iz suda. Možda je to Buba? A možda i nije… Ne mogu da se opterecujem tim stvarima. Ali, ako poludim, pa odem kod advokata i sacinim kontratužbu, mislim da ce se Buba vrlo gadno provesti! Samo neka nastavi da me cacka; i ja konja za trku imam! Verujem da ce ljudima biti jako interesantno da vide kakvim oružjem se ja branim!

Vama i nije potrebno oružje, pošto imate dva psa. I to, ni manje ni više, nego krštena. Kako ste došli na ideju da krstite pse, kad se zna da je po crkvenim kanonima to bogohulno i praktično nemoguće?

Vesna Rivas: Ljudi su preozbiljno shvatili pricu o mojim civavama Bobici i Bekici. Dok sam bila mala, roditelji mi nisu dozvoljavali da imam kucnog ljubimca. Nekoliko nedelja pre bombardovanja odlucila sam da nadomestim taj gubitak. Otisla sam da kupim jednu kucu, a dve su se “zalepile” za mene. I sta cu, kupim ih obe. Taman sto sam se navikla na nove stanare, pocelo je bombardovanje. Moja majka, sva ocajna, isla je po kuci i kritikovala me: “Vesna, sine, ti tvoji kerovi ostavljaju dlake gde god da prodju! Vesna, sine, da li si nahranila kuce? Jesi li ih vodila u setnju? Kuku meni, kud ces sa njima u skloniste? Slusaj ih kako cvile, nesreco jedna…” Trpela sam i trpela, a onda je “slovo” o Bobici i Bekici pocela da mi dr?i tetka. Pokusavala je na sve nacine da me ubedi kako bi trebalo da se resim pasa, i na kraju mi je, igrajuci na kartu pravoslavlja, rekla: “Kako možes da držis nekrst u kući?”

I vi ste to bukvalno shvatili?

Vesna Rivas: Morala sam, samo da bih zadržala Bobicu i Bekicu u stanu! Usred bombardovanja, pozvala sam prijatelje i komsije, i u svom kucnom hramu krstila pse. Imala sam i sveto ulje, i svetu vodicu, sve po protokolu. Znam, naravno, da je to protivno pravilima Srpske pravoslavne crkve, ali verujem da ce mi Bog oprostiti zbog izvodjenja tog cina, jer u pozadini svega stoji ljubav i briga za dve bespomocne životinje.

Mnogi vam zameraju zbog toga.

Vesna Rivas: Znam, i to me jako boli. Trebalo je pre?iveti sve napade, pocev od vrlo žestoke kritike koju mi je uputio penzionisani svestenik otac Žarko Gavrilovic, preko politicara, glumaca i mojih kolega pevaca. Ali, sta je gore: krstiti kuce ili snimati vulgarne pesme? Evo, na primer, pojedini zabavnjaci: pevaju pesme sa gomilom psovki, a smeta im sto je Vesna Rivas iz sale krstila kucice!

Na koga konkretno mislite?

Vesna Rivas: Na sve one koji ne vode racuna o tekstovima pesama koje snimaju. Milic Vukasinovic, na primer. Secate se one njegove pesme “Obori me i j.... me”! Skandal! Ne mogu da verujem da je ta pesma i dalje na repertoaru mnogih radio-stanica! Dalje, Oliver Mandic. Covek je napisao vecite balade, na kojima ce odrastati generacije i generacije mladih, i umesto da nastavi da snima takve stvari, on novi album reklamira stihovima “Ako lažem tu me seci, nisam kres’o sest meseci”. Mislim da Oliver Mandic tako nesto sebi nije smeo da dopusti.

Tolika je hajka i povika na kič i sund u narodnoj muzici, a vi se sve vreme zalažete za kvalitet u zabavnjačkoj branši?

Vesna Rivas: Pojedini zabavnjaci gori su od najgoreg narodnjackog “šodera”, kako oni nazivaju pevače-narodnjake koji snimaju navodne kič-pesme. Godinama nam se smeju zbog pesme “Plitak potok, a voda duboka”. Zasto je, na primer, ta pesma gora od Mandiceve ili Vukasinoviceve, koje sam malopre pomenula? Uopste nije gora, naprotiv! Ali, zabavnjaci su ti kojima se vise veruje i koji su navodno kompetentniji da komentarisu. Ako je njihov cilj da snimaju pesme sa sto vise psovki, samo neka idu napred i nas narodnjake ostave na miru! Evo, ja se dobrovoljno prijavljujem da budem najveca “soder” pevacica na svetu!

Zašto?

Vesna Rivas: Samo neka prestanu da blate nas narodnjake! Na repertoaru mojih kolega nalazi se na stotine divnih pesama, koje ce neki zabavnjak sutra proglasiti “soderom”. Da se to ne bi dogodilo, evo ja cu biti “soder” pevacica do kraja ?ivota. S posebnim zadovoljstvom!