Da je kojim slučajem Miroslav Ilić imao dlake na jeziku, danas bi se verovatno povukao u pevačku penziju i sedeo u fotelji muzičkog urednika neke privatne produkcije, ocenjujući kvalitet albuma svojih kolega. Od kako je kročio na estradu, "slavuj iz Mrčajevaca", kako su ga prozvali najbliži saradnici, pričao je bez pardona o svim negativnim pojavama u branši, ne uzimajući nikoga u zaštitu. Zato je ostao "samo" pevač koji ovih dana proslavlja tri decenije uspešnog rada. Ovaj razgovor vodili smo neposredno pred njegov odlazak na mini turneju u Hrvatsku.

Osećate li se umorno i istrošeno posle tako dugog estradnog staža?

Miroslav Ilić: Kojim god poslom da se čovek bavi, u jednom trenutku mora da oseti zasićenje. Ali, to kod mene nije slučaj. Nešto me stalno vuče napred, gura me u nove poslove, nova snimanja, nove nastupe. Supruga Gordana zna da mi kaže: »Čovece, smiri se, znaš li koliko godina imaš, šta će ti toliko obaveza, uživaj malo!", ali ja je ne slušam. Kad nešto naumim, onda to i ostvarim.

Upornost se očigledno isplatila, jer ste vi prvi pevač narodne muzike iz Srbije koji ce posle 12 godina muzičke blokade imati mini-turneju u Hrvatskoj. Osećate li tremu pred odlazak na ovo "istorijsko putovanje"?

Miroslav Ilić: Pred početak raspada bivše SFRJ kladio sam se sa jednim prijateljem da ću za pet godina nastupati u Zagrebu. On mi, naravno, nije verovao, jer je ratna stihija nagoveštavala da će Srbi i Hrvati zauvek ostati najljući neprijatelji, koje čak ni muzika neće moći da izmiri. Posle izlaska mog prethodnog albuma, lagano su poceli da stižu pozivi iz Hrvatske. Izdavačka kuća iz Zagreba "Alfa ton" ponudila je da mi organizuje koncerte u Rijeci, Zagrebu i Virovitici, i ja sam prihvatio.

Da li ćete zbog tamošnje publike morati da menjate uobičajeni repertoar pesama?

Miroslav Ilić: Činjenica je da je publika u Hrvatskoj malo namćorastija i da ne voli sve moje pesme. Njima su draže kompozicije "Tebi" i "Bili smo drugovi", nego one nase lepe, zdrave šumadijske pesme. Ipak, ja se svog nacionalnog identiteta neću odreći i sigurno je da ću otpevati i nešto iz šumadijskog repertoara.

Plašite li se mogućeg negativnog odnosa hrvatskih medija prema vama?

Miroslav Ilić: Ne verujem da će iko biti nepijatan, jer za to ne postoje razlozi. Čuo sam da su se ljudi iz HTV-a raspitivali da li mogu da dođu i naprave reportažu sa mog gostovanja u Hrvatskoj. Verujem da tu neće biti nikakvih problema, jer ja sam oduvek imao sjajan kontakt sa medijima, ali o utiscima možemo da popričamo tek kada se vratim sa turneje.

Planirate li da ovo bude jedino gostovanje u Hrvatskoj? Stiče se utisak da niste sigurni u svoju poplarnost u toj zemlji, jer za vaše koncerte nisu rezervisane najveće dvorane...

Miroslav Ilić: Ovo putovanje je samo, kako to moje kolege vole da kažu, "ispitivanje terena". Turneji nisam pristupio sa previše ambicija, ali ako se ispostavi da je tamošnja publika raspoložena za druženje sa mnom, u maju ili septembru tamo ću ponovo gostovati. Tada ću, ako Bog da, rezervisati velike sale, da bi što više ljudi moglo da dođe da me vidi i čuje. U međuvremenu ću održati solisticki koncert u Centru "Sava" u Beogradu.

Pored pevanja, bavite se i pisanjem. Mesecima unazad najavljujete knjigu o estradi, ali ona nikako da se pojavi u prodaji. Da niste, možda, odustali od štampanja?

Miroslav Ilić: Nikako! Kad nešto naumim, ne smirujem se dok to ne ostvarim. Knjigu o zbivanjima na estradi počeo sam da pisem pre nekoliko godina, i uskoro ću je privesti kraju. Nadam se da će se ona pojaviti u prodaji u isto vreme kada budem imao koncert u Beogradu.

Svojevremeno ste vrlo negativno komentarisali prvu estradnu autobiografiju, koju je napisala vaša koleginica Vesna Zmijanac. Plašite li se da bi i vama moglo da se desi da vas kritikuju i pišu negativne "priloge" za ono što budete objavili?

Miroslav Ilić: Ne plašim se nicega. Knjiga koju pišem svakako neće biti slična Vesninoj "Kad zamirišu jorgovani", a svako ko bude hteo da kritikuje ono što sam uradio, neka to slobodno učini, neću se ljutiti. Svako ima pravo da radi svoj posao onako kako misli da je najbolje. Mene niko nije terao da ulazim u priču sa pisanjem knjige o estradi, niti mi je namera da se odreknem pevanja nauštrb pisanja. Knjiga će biti samo moj mini izlet u svet pisane reči, i ništa više od toga.

Na promociji albuma "Može li se, prijatelju", zaboravili ste da pomenete tekstopsice. To vam je, izgleda, prešlo u naviku, jer vam se isti propust potkrao i prethodnih godina...

Miroslav Ilić: Nisam imao nameru nikoga da uvredim. Čak je greškom ispod četiri pesme potpisan Mladen Nikolić, umesto Mladena Vukovića, pa ne znam kako da se izvinim saradniku osim na ovaj način, preko medija. Meni su oduvek jednako bili važni i kompozitori, i tekstopisci, i aranžeri, i muzičari, jer svako od njih radi deo posla koji je u mom interesu. Često pominjem da su mi dva najdraža saradnika kompozitor Dragan Aleksandrić i snimatelj Miki Todorović, jer sa njima dvojicom radim pune tri decenije. To, naravno, ne znači da ostale saradnike ne poštujem. Evo, na primer, nikada ne planiram snimanje ploče dok ne pozovem Snežanu Đurišić i pitam da li je slobodna i raspoložena da mi otpeva prateće vokale. Ako dobijem negativan odgovor, privremeno odustajem od snimanja albuma.