Haris D?inovic je ponovo napunio beogradski Centar "Sava", a ima i onih koji tvrde da mo?e dr?ati i vise od sest koncerata zaredom, samo da nije planirano jos koncerata sirom Srbije na njegovoj prvoj velikoj turneji na kojoj promovise sedmi album "Tako mi nedostajes".

Krajem 1991. godine po prvi put ste nastupali u Centru "Sava". Ovi koncerti su neka vrsta jubileja?

Pa, nisu. Nisam nikada pravio jubilej, ali ovo jeste treci put kako pravim koncerte u Centru "Sava".

Da li ima nekih inovacija na vasim nastupima?

Sasvim je dovoljno ono sto je bilo prosli put. Jer je prosli put bilo, ono sto mi Sarajlije ka?emo - dernek. Publika je verovatno zbog toga pokazala jos vise interesovanja za ovaj ciklus koncerata nego za prethodni. Sudeci po njihovim reakcijama ocigledno da im je bilo dobro i da su ?eleli da se to ponovi...

Godinama ?ivite u Parizu. Kakava je razlika kada pravite muziku za sebe, kada je pravite za druge, ili kada je, mo?da, radite za strano tr?iste?

Muziku uvek radim kao za sebe. Jos uvek nisam radio za inostrano tr?iste, ali imam ponudu da radim muziku za jedan film. To bih vrlo rado radio i mislim da mogu i tu da se sa uspehom poka?em... Ipak, ne bih nista dalje o tome, posto jos nista nije sigurno i ne velim da to izmalerisem. Pariz je grad koji pru?a milion mogucnosti, tako da i neplanirane stvari mogu ispasti fenomenalno...

Cak i oni koji ne spadaju u vasu publiku poznaju vas po onome "I tebe sam sit kafano"... U Parizu imate kafanu... Kakva je to veza izmedju muzike, kadane i bine? Pa, sta ja znam... Dernek... U svakom slucaju, na stejd?u se sigurno mnogo drugacije osecam nego u kafani. U kafani je sve opustenije, prirodnije. Sve je onako prisno, dok je iza bine vec velika odgovornost jer preko puta tebe sede ljudi i cekaju da poka?es sta znas i umes... U kafani nema toga, svi zajedno pevaju i vesele se... Opet, ova vrsta muzike pripada kafani. Ali, bogami pripada i stejd?u. Bar, kad je rec o ovome sto radim. Volim da radim koncerte i tu se bas osecam kao riba u vodi. Mislim da sam sebe tu pronasao, ali i akfana ima svoj "raspasoj"...

Niste bili zadovoljni situacijom na domacoj muzickoj sceni. Ipak, pomenuli ste Acu Lukasa kao "dobar primer urbanog pevanja". Pojasnite tu definiciju "urbano pevanje"?

Ako preslusate 10 diskova novije produkcije i cujete 10 razlicitih relativno poznatih pevacica, ne bas top zvezdi, ali koji dobro pevaju, naci cete poptuno iste melodijske deonice, potpuno isti nacin pevanja. Ono prvo se odnosi na aran?man i pristup muzici. Ali ovo drugo, to, po meni, nije urbano pevanje. Ti zavrseci koji se ispevavaju ne izgledaju mi urbano. Ima tu puno seljackih iliti ruralnih tema, cak i muzike koja se granici sa dobrim ukusom, i koja je odavno prevazisla kic i pribli?ila se vrhunskom sundu.

Opet niste do kraja objasnili ono "urbano"?

Zna se sta muzika dozvoljava. Ako sad pocnem to da objasnjavam, uzelo bi to sigurno puno prostora na vasem internet-ekranu od ovog intervjua. Jer muzika ima svoje zakone i stavove i ona mora da se ispostuje...

Zasto ste bas uzeli primer Ace Lukasa?

Zato sto on nije tipican narodnjak, peva s elementima narodne muzike, ima i elemenata rok pevanja, zabavnjaka. To je nekako spojio da izgleda bas tako kao sto ja ka?em "urbano". Tako sjajno peva i ?eljko Samard?ic. Oni su moji favoriti jer i ja nisam tipican fah-pevac vec volim da istra?ujem.

Da li pratite muzicku scenu na internetu?

Zaboravili ste da kompjuteri i internet nisu zanimacija moje mladosti. Mi smo radije pikali fudbal, jurili cure, trcali u kafanu na pivu, umesto da satima piljimo u ekran. Drugo je to vreme bilo. Pa, ipak, nisam papak pa da ne znam koje su sve prednosti interneta. Ne razumem se mnogo u tu spravicu ali znam da je to buducnost ovog sveta. Mislim da ce uvek ?iva svirka biti najjaca, i nikakvi kompjuteri ne mogu unistiti kvalitetne pevace i muzikante...