Cune nije od ljudi sklonih ?alopojkama. Nije od onih koji provode mirne penzionerske dane u dokolici. Radi i snima, peva iz sve snage, i uz kaficu prica o nekim novim estradnim obicajima:

Znate, to je danas neki cudan svet. Nekada je estrada ?ivela zajedno. Jedinstveni su bili svi - od najmladjih, koji su konkurisali da udju u drustvo najboljih, do najstarijih. Postojao je red i poredak. Znalo se postovanje. A sada... Ogromna grupa mladih uopste ne kominicira sa starijima. Srecem ih kada se ponekad petkom nadjem u nekom od aviona koji hrle ka Evropi...

Da li vam se neki novi pevacki klinci i klinceze javljaju?

Poneko mi se i javi! Medju prvima, lepo vaspitana mlada dama Dragana Mirkovic. Kada me vidi, pozdravi me i Vesna Zmijanac u njenom stilu: "Gde si, debeli!" I Lepa Brena me uvek pozdravi. Srecem i gomilu pevaca koji su nekada padali nicice kada se pojavim ja ili neko od starijih kolega. Danas me ne prepoznaju ili nece da me prepoznaju! Definitivno nema postovanja ! U moje vreme ja sam izuzetno cenio gospodina Vuleta Jevtica, Nikolu Kolakovica, Andjeliju Milic... A ove nove i ovi novi: "Cao, matori", "Cao Cune", "Zdravo Cuki", niko da prozbori "Dobar dan, kako ste”, ma jok... Cao, matori. Da li je to novi trend ili misle da sam ja jos mlad, ne znam, ali verujte mi s njima i ne ?elim da budem toliko mlad, bas zbog te njihove la?ne intimnosti. Istina, ne ?elim da mi se klanjaju, ali postovanje i kucnog vaspitanja mora da bude. A, oni ga nemaju.

Kada sam pre dvadeset godina bio kod vas u vasoj beogradskoj kuci i pravio intervju, rekli ste mi da je ranije muzika bila umetnost. Prava, narodna, i nije se zvala estrada?

Lepo je sto se svega secate i sto ponovo ovako lepo razgovaramo, jer ste vi jedan od retkih mladih novinara koji godinama na pravi i anga?ovani nacin, bez senzacionalizma pratite estradnu bransu...

Hvala na komplimentu...

Govorim samo realno i zato sam pristao da razgovaramo za internet, jer ja, kao starovremenski covek, ne razumem se mnogo u internet. Medjutim, decenijama pevam dijaspori i milo mi je sto ce preko kucnog internet-ekrana ponovo komunicirati sa mnom. Elem, moram reci da nema vise toliko dobrih pevaca koji bi se usudili da pevaju po jednom predlogu Lepe Lukic - bez orkestra i elektornike, suvo i u?ivo. Inace, i sad cesto pevam bez umetnicke pratnje i orekstra i verujte da sam najslabiji plejbek pevac na svetu, a usput nikad jednu pesmu ne otpevam dva puta na isti nacin. Cak, nikad nisam ni "Kafu mi draga ispeci" otpevao isto, a pevao sam je , verujte mi - vise od 40.000 puta!

Pratite sve sto se desava na estradnoj i diskografskoj sceni?

Hteo, ne hteo, moram. Ako ni zbog cega drugog, ono zbog publike i prijatelja. Malo, malo, pa me neko pita:"Je li, bre, sta se ovo desava?" Moram da im odgovorim, ne mogu da cutim. ?ivim ovde, vidim sta se dogadja. Do pre dve, tri godine, imao sam razumevanja za sve. Branio sam profesiju. U drustvu se svasta desavalo, kultura prati opste tokove i muzika ne mo?e da bude po strani. Pravdao sam svoju profesiju time. Sem toga, obo?avam mlade ljude i sasvim je razumljivo da oni idu svojim putevima, bez obzira na to da li se to nekom svidja ili ne. I jsa sam bio mlad! Pripadam rok generaciji i odlicno znam kako su se stariji ljudi ljutili na cupavce.

Uvek ste bili na estradnim barikadama, a sada kao da ste digli ruke od svega?

Sto bi narod rekao, dara je prevrsila meru i ma koliko covek bio blagonaklon, sirokih vidika, tolerantan, vise to ne mo?e da gleda sa razumevanjem. Zato vise nisam spreman da branim profesiju. Najstrasnije mi je - kopiranje. Nigde ni traga od originalnosti! Nista se ne izdvaja, sve je "na isti kalup". Gleda sa samo profitabilni deo i nista drugo. Pevaci su izuzetno odgovorni za sve sto se desava. Oni treba da budu edukatori, da vaspitavaju publiku. Publika vise nema pojma ko je ko! Poneka pesma se zapamti, ali vrlo tesko da se mogu zapamtiti imena svih pevacica. Kad nekoga pitam ko peva neki moderan hit, obicno dobijem isti odgovor: "Jedna od onih..." Onda se tu prospe bujica adekvatnih, ?ivopisnih reci koje nisu za novine. Gotovo sve pevacice pevaju isto, imaju iste obline, oblace se isto, ponasaju se isto i pokusavaju da na sebe skrenu pa?nju nekim sporednim stvarima...

Da li vise volite da slusate - Vendi, Karleusu ili Anci?

Tesko pitanje! Volim da gledam sve tri. Znam ko je Karleusa, ali Vendi i Anci bi morale da se potpisu, da bih znao da su to one , a ne neke druge.

Mnogi za vas ka?u da ste karijeru dugu pola veka napravili na samo jednom hitu - pesmi "Kafu mi draga ispeci"?

To je sjajno rekla moja koleginica Zorica Markovic: "Cune je samo jedan hit imao, a ceo ?ivot ?ivi od toga!" Znaci, nije sve u hitovima. Hitovi samo jedno vreme cine neciju popularnost. Hit dodje i prodje. Ako nemate kulturu, vaspitanje, harizmu, gospodstvenost, odoste i vi!

Po vasim recima ispade da je danas na estradi puno nekulturnih i nevaspitanih pevackih zvezda i zvezdica?

To ste vi rekli. Ha, ha,ha...Velika je vestina i veliki uspeh da pevac sa jednom pesmom zavredi pa?nju slusalista do kraja ?ivota! Prosle godine sam obele?io 50-godisnjicu rada. Znate kako se divno osecam kad negde na ulici sretnem "mravlji redic" prvacica koji uciteljice prevode preko ulice, a neko od te divne decice uzvikne:"U, jebote enog ga cika Cune!" Ulicu prelazim po pola sata zbog toga sto obavezno sretnem bar nekoliko ljudi koji bi da popricaju sa mnom. Ali, ja sam uvek shvatio koliku odgovornost kao pevac imam. Eto, ostadoh sam sa vetrenjacama!

Danas je, ipak, neko drugo vreme: Miroslav Ilic mi je rekao da sad dobri pevaci samo smetaju, jer s rdjavim publika mo?e da se identifikuje?

Pa to je Miroslav citirao moju izjavu od pre 30 godina! Uh, dobro pamti taj Mrcajevcanin! Secam se kad su za mene govorili: "Znas, svi ka?u za tog Cuneta Gojkovica da maestralno peva , ma jeste, jebes mu mater, peva al ne mogu s njega da pevam ki s bracu Bajic."

Pa ipak, sla?ete li se sa ocenama Miroslava Ilica?

U potpunosti. Nekada je publika dolazila da slusa i u?iva, a sad da se prazni. Pogledajte,danas pocne pesmu jednom recenicom, isturi mikrofon publici i publika dovrsi pesmu. Znas ono, malo rukice napred, malo nogice gore, dole, malo prsa isturis i pesma je gotova. To su novi maniri, ili smo mi narod koji sve prebrzo upija i prihvata. Kad je letovanje u Grckoj postalo moderno, poceli smo odmah i romanse da igramo...

Budite malo jasniji: mislite da smo mi narod koji brzo upija tudje?

Nas folklor se ?estoko granici s drugim folklorima i mo?da je to i nasa nesreca, etnicka, politicka i etno-muzikoloska. Jer, evo, do Beograda nam se naslanja rumunsko-vlaska muzika, do Ristovca -bugarska, nemacka muzika je tako reci do Panceva, madjarska evo tu, do Zemuna, italijanska je odavno u Zagrebu, Splitu i sirom Jadranskog mora (do Kotora, Budve i Herceg Novog), a u poslednje vreme - zvuci Irana, Iraka, Turske, Saudijske Arabije su, na moju veliku ?alost- sirom Srbije!

Vase izjave, moram priznati, stvarno deluju sumorno i depresivno za sve koji vole kvalitetnu narodnu muziku. Gde je tu nasa muzika?

Nasa muzika? Stvarno gde je? Samo uz tu Moravu, ali desna strana je vlaska, uz levu je tipicno sumadijska i ona barata sa "Oj, Moravo, moje selo ravno" koja je sva u tri tona. Dal nam nedostaje inspiracija, nadahnuce, ne znam. Ali, Betoven od dva tona nije napravio najlepsu simfoniju na svetu, pa Bah... Bice ipak da nismo inventivni...

Koliko znam uvek ste podr?avali mlade estradne poslenike?

Nisam sklon tome da kritikujem mlade. I ja sam bio avangarda, mnogi su me napadali. U vreme kada sam snimio "Kafu", to je bila pornografska pesma! Mnogi su insistirali da umesto reci "... da legnem kraj tebe", pevam "...da kafu popijem". Nisam pristajao na to. Ako je Nada Mamula, od koje sam pesmu cuo, mogla da peva u originalu, sta meni treba da prekrajam da bih bio fin?

Kako ste odreagovali na turbo-folk iliti "turban-folk" talas?

Ne osudjujem mlade pevace koji prilagodjavaju muziku, jer su oni proizvod vremena. Recimo, uz pesme Dragane Mirkovic, Cece Ra?natovic i Lepe Brene igra se u diskotekama i kroz tu muziku se pribli?avamo svetskom stilu. Ali sto je najva?nije , one to rade na srpski nacin. Eto, nasa najcuvenija grupa "Bijelo dugme" oslonila se na tradiciju . Goran Bregovic nije dao nista originalno, vec je napravio naslepsi spoj roka i folka, a tome su na svojn nacin doprinele Dragana Mirkovic, Ceca Ra?natovic i Lepa Brena. Zasto onda blatiti pevace koji se takodje oslanjaju na tradiciju? Ja im se zbog toga na neki nacin zahvaljujem. Za razliku od toga, generalno mislim da je estradno vaspitanje nasih zvezda mo?da diskutabilno i da treba drugacije da se obracaju naciji. Da ne bi bilo zabune, to se odnosi i na izvodjace pop, rok i nekave rejv, hevi-metal,dens muzike... Sve ?ivo je dolazilo u Beograd noseci za sobom svoje navike, a Beograd je jedini grad koji ne insistira na identitetu.

Koga od mladjih kolega cenite?

Cenim Sabana Saulica. On je sjajan pevac, rodonacelnik novog stila. Mnogi su ga kopirali, pokusavali da budu kao on ali su ostali samo blede kopije. Tacnije - karikature. Aleksandar Ilic je "zdrav", odlican pevac. U tu grupu spadaju jos Slavko Banjac, Beki Bekic, Mirko Rondovic... Od koleginica, Merima Njegomir je vec srednja generacija. Brena je neobicno muzikalna ?ena kojoj sve polazi za rukom, Dragana Mirkovic je dobra. Ne smem da zaboravim Vericu Serifovic, Veru Nesic, Danku Stojiljkovic...

Cesto putuujete u Ameriku gde vam ?ivi kcerka Natasa i tamo imate unuku Miu. Rekli ste da ste godinama pri?eljkivali da se vase kcerke Natasa i Katarina udaju i da dobijete unucice i unuke. Amerika umalo da vas kosta karijere?

Od 1966. do 1969. godine sam ?iveo u Americi. Otisao sam u tu zemlju sasvim slucajno, na jedan poziv. Zaljubio sam se u Ameriku. Bila je zima, pred Bo?ic. Sve je izgledalo carobno, glamurozno, raskosno. Ljudi su isli ulicama, opusteni, nasmejani, srecni. Javljali su se jedni drugima sa osmehom, iako se nisu poznavali. Bio sam toliko zadivljen da sam odmah pozvao suprugu sa dvoipogodisnjom kcerkom. Njen brat je vec tada bio hirurg u Cikagu. Pristala je da sa detetom dodje. Ubrzo je ostala u drugom stanju. Onda smo cekali da se Katarina rodi...

Povratak u zemlju je bio i vise nego dramatican, jer ste bili prvi estradni umetnik koji je ozloglasen kao - cetnik?

U Americi sam pustio bradu. Razlog je bio vrlo jednostavan - nagojio sam se. Mislio sam, brada ce da pokrije podvaljak koji sam zaradio jeduci "fast fud", pokrice i obraze, dace sofisticiraniji izgled mome licu. Ali, to je u eks Jugoslaviji dobilo drugu konotaciju - ispadoh glavni cetnik! A u Americi su me smatrali komunistom. Grdne sam muke imao, ali to je moj narod, kakav je, takav je. Predstavljao sam svoj narod i u najlepsem i u najnacionalnijem smislu. Prvi put javno zapevao "Ko to ka?e, ko to la?e, Srbija je mala", "Srpska se truba sa Kosova cuje", "Oj, vojvodo Sindjelicu"... Kako ja koju pesmu otpevam, tako me neko prijavi Slu?bi dr?avne bezbednosti pa me onda neko saceka i privede na informativni razgovor...

Niste bili skinuti sa svih programa i potpuno "ukinuti" kao Vice Vukov. Uspeli ste da se "izvlacite"?

Nikada nisam bio sovinista. U dijaspori sam pevao Jugoslovenima, i ni u kom pogledu nisam vredjao bilo koju naciju. Nikome nije na licu pisalo da li je cetnik, ustasa, partizan ili ko zna sta. Svima nam je bilo lepo - u?ivali smo zajedno u pesmi. A ovde je ispala frka! Na srecu, uvek bi se nasao neki fini covek koji bi smatrao da me ne treba maltretirati bez razloga.

Da li ova novokomponovana "patriotska" pesma mo?e da opstane?

Isuvise se na njoj insistira i zato opstaje...

Ko to insistira?

Beznadje! Kod svih sa prostora bivse Jugoslavije, koji forsiraju takve pesme ( i u Zagrebu, Sarajevu, Sloveniji, Skoplju...). Totalno beznadje. Sad svi pote?emo naciju i sad smo svi kao veliki nacionalisti!?

I dalje ste apoliticni?

Nikada nisam pripadao nikome - samo narodu. Umetnik zaista pripada samo narodu. Bio sam clan samo pionirske organizacije i narodnog fronta. Mi nismo toliko demokratsko drustvo da tolerisemo razlicite stavove. Jednom sam u Torontu bio na koncertu Tota Kotunja i Andrijana Celentana - mega zvezda italijanske kancone ali i Evrope. Docekalo ih je oko 5.000 Italijana. Kotunjo je bio u vrhu komunisticke partije, a Celentano je bio ortodoksni fasista. To Italijane uopste nije interesovalo. A kod nas bi bio haos!

Kakva je po vasem misljenju buducnost nase muzike i estradne scene?

Sve je ovo prolazno. Svima nam izgleda da to traje u?asno dugo, umorni smo od ovakve "muzike". Cak su i dojucerasnji mladi umorni od danasnjih mladih! Rekoh, cini nam se da predugo traje, ali za istoriju je to samo tren! Dobar znak je to sto pevaci srednje generacije kopaju po starim pesmama. Tesko im je, vide i oni sta su uradili. Sada tra?e mesto u drustvu, jer nije lako vratiti se starim zanatima. A sve su to divni zanati i mi ne bismo mogli bez mehanicara, molera, elektricara, vodoinstalatera... Sta bi im falilo da novac koji su zaradili upotrebe da svoje stare poslove podignu na visi nivo? U svetu je to redovna pojava. Recimo, pevac koji je pri kraju karijere otvara restoran! Kod takvih se po nekoliko meseci unapred rezervise vecera!

Izgleda isuvise romanticno. Mislite da bi to proslo i ovde?

Znam da nema sanse. Nas covek bi rekao: "Ma, mani cicu nego hajdemo mi na splav. Tamo peva ona cica sto joj suknjicu ni ne vidis, kao da je ni nema!" Nas narod je usmeren na gledanje, a ne na slusanje. Ali, rekoh vam, proci ce sve ovo!

Vi znate najmanje 4.000 pesama, a ima se utisak da ove vase novokomponovane kolege ne znaju ni deset?

Ma, niste u pravu, znaju oni i svih 110, ali ovih svojih, stare pesme ne znaju. ?ao mi je, ali pomalo sam ljut i na Sabana Saulica, Miroslava Ilica i Marinka Rokvica sto ne prihvate da uz svoje hit pesme uvrste po neku staru i pravu narodnu. Buducnosti radi i za svoja pokolenja i unuke. Cak bih im na teret svalio i odgovornost, jer ako me ne poslusaju ostace gresni pred istorijom nase muzike i muzickog nasledja. I ja sam pevao hitove, ali nikad nisam zaboravio na izvornu pesmu. I Lepa Lukic ne zaboravlja, ubaci po koju...

Dokle ovako Cune?

Kako dokle!? Dokle god me noge dr?e i dok mogu usta da otvorim i da pevam koliko mi srcu drago. Jos cemo mi da pravimo razgovora i intervjua - i za novine i za internet. Ovo je moja druga mladost. Has,ha,ha...