Jednom prilikom kada su hteli da slikaju Desanku Maksimovic, koja je bila u poznim godinama, ona je rekla da to ne cine. Zato sto se ljudi treba da slikaju samo dok su mladji, da ne bi izgledali ruzno. E, tako i ja mislim. Mogu da kazem da se psihicki osecam bolje, medjutim, posto sam penzioner moja materijalna situacija se nije promenila. Penzije i dalje kasne. Mislim da smo mi jedna od retkih porodica u kojoj su tri generacije glumaca. Bilo bi dobro kada bi bilo vise posla za njih. Za mene je lako. Evo, za 55 godina koliko sam beogradski glumac, jos nisam dobio Oktobarsku nagradu. Mislim da sam jedini glumac sa tolikim stazom rada u pozoristu, na filmu televiziji i estradi - koji nije dobio tu nagradu! Ne umem da vam objasnim zasto je to tako. To su velike igre u kojima nisam ucestvovao!

Da li gajite nadu da ce se u Srbiji nesto promeniti i da cete Vi opet dobiti sansu da radite?

Svuda u svetu kada se jednom glumcu onemoguci da radi, mediji se zainteresuju za to. Mora da se cuje i glas naroda, prave se razne ankete. Vi ste me sad to pitali, zatim ce me za par meseci pozvati neki vas kolega, a od toga nikakve koristi. To pitanje treba da pokrene neko od ljudi koji su zaduzeni za kulturnu politiku ove zemlje.

Novi ministar kulture je vas kolega Branislav Lecic. Da li ste u kontaktu sa njim?

Nisam, ali jeste moj sin. Njih dvojica i Boris Tadic su pre septembarskih izbora zajedno obilazili Srbiju. Nisam mogao da idem sa njima iz zdravstvenih razloga, imam slomljen kuk. Ali, to me nije sprecilo da se pojavljujem na Trgu Slobode, gde je bilo najzesce. Nisam se plasio zbog svog eksponiranja, mada su mi cak i pretili. Bili su to anonimni telefonski pozivi i ne znam ko je pretio. Sigurno neki espeesovci i julovci. Moj sin Cedomir ja mnogo bio angazovan politicki uoci poslednjih izbora. Ponekad je govorio u tri mesta u jednom danu, putovao je u nekim pokvarenim kolima. Od kada je promenjena vlast ne bavi se politikom. Iskreno da vam kazem, jedva cekam da moj sin i unuka dobiju sansu da rade ono sto najbolje znaju i zasta su se skolovali, da dobiju glumacke zadatke.

Da li vam nedostaju uloge?

Covek dok je ziv treba da se bori, ali ne znam kako ce oni koji su me godinama ignorisali imati koristi da me pozovu i pogledaju u oci. Mislim na one koji godinama meni, mom sinu i unuci, nisu dali da radimo. Samo zbog njih hocu da se borim, jer je moje proslo, bez obzira sto bih i sam mogao jos mnogo toga da uradim. Nisam siguran da cu u buducnosti dobiti sansu da na nekoj televiziji pricam sve ono kroz sta je moja porodica prolazila. Sve ovo sto sada govorim, pre vas, nikada nikome nisam ispricao. Kome da kazem? Na drugoj strani, opet, nadam se da ce biti bolje, jer bez nade nema ni zivota. Drago mi je sto su optimisti i moj sin i moja unuka i to je ono sto me raduje. Energiju crpim iz moje divne porodice. Moja unuka je pet godina bila angazovana u Jugoslovenskom dramskom pozoristu. Kao sto znate pozoriste je izgorelo, ostala je samo jedna predstava i Jovana je u njoj imala glavnu ulogu, i ta predstava je brzo skinuta sa repertoara.

Da li od ove vlasti ocekujete da zastiti dostojanstvo umetnika?

Naravno, jer bez te nade ni ovaj razgovor ne bi imao smisla. Samo sam za Novu godinu sa porodicom uradio jednu stvar za RTS. Moj sin je adaptirao jednu Nusicevu pricu, snimili smo polusatnu emisiju i to je sve. a, bas imam zelju da radim i da mladjim glumcima pokazem kako se nekad igralo, kada je publika cekala u redovima za kartu vise za neku predstavu.

Sa kim se sada druzite od kolega i pratite li aktuelnu politiku?

Ne. Vecina mojih vrsnjaka je umrla, a za one koji su zivi ne znam gde su i sta rade. Gledam dnevnik, citam novine i to je sve. Uostalom, ja sam umetnik a ne politicar. Uvek sam se borio protiv lopovskog rezima i diktature koja je upropastila ovu lepu Srbiju. Sta mislim to i kazem. Nedavno sam dobio jednu video kasetu od DOS-a na kojoj je zabelezeno ono sto sam govorio na Trgu slobode i pred Skupstinom grada. Na kaseti pise:"Miodragu Petrovicu Ckalji za hrabrost i pozrtvovanje". To je predivan dar. Valjda ce me se uskoro tako setiti i neki mladi reditelji, pa da zaigram nekog dedu namcora, ili dekicu koji voli da se sali, zeza . . . Ha, ha, ha . . .