Pokusavam da ovim projektom iskoracim van granica trece Jugoslavije i stvorim jedan univerzalni evropski film. Prica prati mladog francuskog slikara naseg porekla u potrazi za svojim korenima i pravom ljubavlju. Ujedno, film govori o problemima mladih (od 18 do 30 godina) koji su osvanuli u trecem milenijumu. Verujem da ce biti zanimljiva filmska kombinacija srpsko-francuskog jezika. Konacno, zelim da pokrenem jednu istinu o kojoj mnogi autori i filmski stvaraoci, namerno ili iz neznanja, cute, o povratku mladih koji su se rodili na Zapadu u Srbiju. Posle desetogodisnje diktature, cak i neki intelektualci medju mladima koji su otisli, sada se vracaju.

Ovo je prica o Srbima u inostranstvu i o tim mladim ljudima koji zele da se vrate svojim genima i u svoju postojbinu. Red je da i Zapad konacno shvati pravu istinu o Srbiji, koja se bitno razlikuje od one koju je prikazao Emir Kusturica u svojim filmovima. Ovde ne caruju samo ciganski porivi, pleh muzika, razvrat, blud, prevara, kako nas je Kusturica prikazao (i zato pokupio nagrade od klerikalnih srbomrzaca), vec ima i istinskih intelektualaca koji su razasuti po celom svetu. Gotovo sam siguran da ce posle mog filma "Put u obecanu zemlju" ceo svet steci neku drugu sliku o srpskom narodu...

Filip Nikolic, kroz smesak, kaze da se u Beogradu lepo odmara od napadnih tinejdzerki, koje ga opsedaju sirom Francuske. Isto tako, odmara se od rok muzike, i dok snima film njegova grupa "2B3" je na odmoru. Simpaticna i zgodna Francuskinja Vivijen Burgine raspolozeno kaze:

Beograd je stvarno predivan grad. Bilo mi je grozno gledati neke rusevine NATO-zlikovaca, koje sam sa svojim kolegama osudjivala dok je trajala ta uzasna agresija na vasu zemlju. Uzivam u vasim odlicnim srpskim jelima i dobrom vinu. Verujem da ce film postici svetski uspeh. Do premijere, sta da kazem, osim, ziveli! Odlicno ucim i pamtim boemske izraze. Ha, ha, ha...