Sentimentalna priča iz prošlog veka o tragičnoj ljubavi Save i Marije, nije mogla da ostavi ravnodušnim gledaoce na premijeri filma „Jesen stiže, Dunjo moja“ u Centru „Sava“. Sjajna glumačka ekipa predvođena mladim snagama kao što su: Branislav Trifunović, Marija Karan, Kalina Kovačević i Igor Đorđević, moći će u potpunosti da parira svetskim glumačkim imenima, jer je ova melodrama naš kandidat u trci za Oskara.
S obzirom da velika dvorana Centra „Sava“ ima oko 4.000 mesta, nešto više ljudi, od te brojke, je bez daha pratilo premijeru filma, koji je u Beograd stigao već ovenčan nagradama sa filmskih festivala u: Herceg Novom, Vrnjačkoj Banji, Nišu, Novom Sadu i bio sjajno prihvaćen na filmskim manifestacijama u Sarajevu i Beču.
Posebno je zanimljivo da je u ostvarenju debitovala i troipogodišnja unuka Ljubiše Samardžića, Marta Uzelac, u ulozi male Dunje. Ona je pobrala i najviše aplauze publike nakon premijere, a primila ih je kao pravi profesionalac, izlazeći čak četiri puta na bis.
Među publikom je bilo dosta poznatih ličnost iz javnog života poput: Ružice Sokić, Juga Radivojevića, Vuka Kostića, Bojane Stefanović, Ljiljane Blagojević, Siniše Kovačevića, Tomislava Trifunovića, Žarka Jokanovića, Nikole Pandilovića, Dragana Stojkovića – Piksija, Duleta Savića, Marine Rajević, Ruške Jakić...
Veselo je bilo i na koktelu, koji je održan u „Interkontinentalu“, posebno kada je jedan od koscenarista, Tonči Matulić, doveo vojvođanske tamburaše. Dvoranom su se začuli zvuci poznate pesme „Jesen stiže, dunjo moja“, razgalivši sve prisutne zvanice među kojima je najdirnutiji bio holivudski producentski mag, čovek naših krajeva, Dan Tana.
Nismo mogli, a da reditelja Samardžića ne upitamo da li mu smetaju neumesni komentari koji prate film od samog početka nastajanja, a posebno od kako je izabran za našeg predstavnika u trci za čuvenog „Oskara“.
Ljubiša Samardžić: Te „upadice“ stižu na potpuno pogrešnu adresu. Pre Beograda, film se prikazivao u Apatinu i Vršcu. Svi ti zlonamernici su pokušavali da me sapletu i u realizaciji samog projekta i tačno je da je film imao sijaset kriznih momenata. Međutim, po proirodi sam veoma uporan čovek, i sve me to nije pokolebalo u nameri da napravim ovu melodramu, i to da je uradim onako kako najbolje umem. Ni od čega ne odustajem lako, šta više uopšte ne odustajem od nečega u šta sam siguran da može da ispadne dobro. Inače, „Jesen stiže, Dunjo moja“ je svojim kvalitetom odbranio sam sebe.
