Danijela Štajnfeld

Za samo dve nedelje prikazivanja “Ivkove slave”, Šotrino ostvarenje je videlo više od 120.000 gledalaca i na taj način, nezvanično, potuklo rekord proslavljene “Zone Zamfirove”. Novo lice u domaćem filmu je svakako Danijela Štajnfeld, dvadesetjednogodišnja studenkinja FDU u klasi profesora Dragana Petrovića – Peleta. Ona u “Ivkovoj slavi” igra Mariolu, Sikinu kćerku, koja doživljava romansu sa putujućim glumcem, koga tumači Nikola Đuričko.

Na početku razgovora Danijela sa ponosom ističe da nije Beograđanka, već iz Ruskog Krstura, tačnije malog rusinskog mesta u Vojvodini.

Da li ste se potajno nadali da ćete baš vi zaigrati Mariolu, kada su vas pozvali na kasting?

Danijela Štajnfeld: Ne, jednostavno sam se prijavila na audiciju ne znajući o kojoj ulozi je reč. Do tada nisam bila u prilici da vidim scenario, pa sam tek na audiciji saznala da je to uloga “kćerke” Anice Dobre. Zaista se nisam nadala da ću imati sreću da od brojnih prijavljenih kandidatkinja, baš ja budem izabrana. Sreća mi se osmehnula već u prvom pokušaju.

Kakva je bila saradnja sa starijim kolegama na snimanju?

Danijela Štajnfeld: Stekla sam veliko iskustvo, s obzirom da sam još uvek student glume. Prezahvalna sam celokupnoj ekipi i onima koji su me odabrali da zaigram u “Ivkovoj slavi”. Inače, najviše scena u filmu sam imala sa Anicom Dobrom, koja je veliki profesionalac i od nje sam puno naučila. Privatno je veoma prijatna osoba i rado daje savete mlađim kolegama. Posebno mi je pomogla prvog dana snimanja, kada sam se bukvalno našla u čudu. Inače, svi su me na snimanju prihvatili kao ravnopravnog kolegu.

Očekujete li da ćete i vi nakon “Ivkove slave” steći popularnost kao što se to dogodilo Katarini Radivojević nakon “Zone Zamfirove”?

Danijela Štajnfeld: Pošto se u produkciju filma ne razumem, ne znam da li će ostvarenje pomutiti slavu “Zone Zamfirove”, a što se tiče popularnosti - nju ne tražim, ali ako dođe, još bolje. Ne razmišljam puno o tome, već o glumi kao o zanatu, o sledećim ulogama i nadam se lepoj profesionalnoj budućnosti.

Da li vam je bilo teško da savladate dijalekt kojim se govori u filmu?

Danijela Štajnfeld: Sreća je moja što sam sveže završila kurs dikcije na drugoj godini FDU, gde smo prošli sve dijalekte. Niško – leskovački mi je bio najsvežiji. Naravno, imali smo i veliku pomoć lektora, a pošto ja i nemam puno replika, sve je ispalo kako treba.

Šta vam je bilo najteže tokom snimanja?

Danijela Štajnfeld: Pronaći svetlo na licu, ne gledajući u pravcu reflektora, a krećući se kroz kadar, odnosno savladati tehničke stvari. Ali sve je to stvar iskustva koje se vremenom stiče.

Sa kojim kolegama ste nastavili da se družite i nakon završetka snimanja?

Danijela Štajnfeld: Posle filma, otputovala sam privatno u Njujork, kod rođake, da se malo odmorim. Inače, sa svim akterima “Ivkove slave” sam ostala u prijateljskim odnosima, a najčešće se čujem sa: Anicom, Natašom, Cvijom i Mandom.

Uveliko su počela predavanja na fakultetu. Imate li nešto u planu da istovremeno radite na filmu ili u pozorištu?

Danijela Štajnfeld: To se nikada ne zna, jer prilike nailaze u trenu. Jedino što pouzdano znam je da ću u Beogradskom dramskom pozorištu igrati u predstavi “Amadeus” rediteljke Alise Stojanović. Trebalo bi da tumačim suprugu glavnog junaka, koga igra Gordan Kičić. Nadam se da će i ta predstava biti apsolutni hit, kao što je to slučaj i sa “Ivkovom slavom“.