Catherine Deneuve

Francuska diva Catherine Deneuve otvorila je 33. Međunarodni filmski festival u Beogradu. Iako su mnogi očekivali da Fest bude uskraćen za njeno prisustvo, ona se ipak pojavila, ali je svojim nadmenim ponašanjem mnoge beogradske filmske poštovaoce razočarala. Naime, još na aerodromu nije želela da daje izjave, niti da se slika, pa je hitro utrčala u kola, koja su je čekala pred ulazom. Sutradan je još neraspoloženija i vidno nervoznija došla na konferenciju za novinare, ali je odbijala da uđe u salu, dok organizatori nisu uklonili fotoreportere sa ulaza. Kao razlog je navela da joj blicevi fotoaparata smetaju. Slično se ponovilo i u sali pre početka samog presa, a kada se svim njenim kapricima udovoljilo, osornost je prebacila na novinare, pravdajući se da joj većina pitanja nije jasna. Tako je i prevodilac dobijao pomoć prilikom prevođenja pitanja, ali se na kraju ispostavilo da pitanjima ništa nije falilo, već da upitana gošća nije želela na njih da odgovara. Možda je to mogla da učini i na prihvatljiviji način, šarmantno i sa osmehom, a ne arogantno. Koliko je organizator pravio ustupaka poznatoj gošći govori i podatak da je u press sali zabranjeno pušenje, ali to za divu nije važilo.

Inače, Catherine Deneuve (62) je rođena kao Catherine Fabienne Dorléac u pariskoj glumačkoj porodici. I otac i majka, ali i mlađa sestra Fransoaz, bili su glumci. Catherine je svoju prvu veliku i uspešnu ulogu dobila kao sedamnaestogodišnjakinja u filmu “Šerburski kišobrani”. Potom je igrala i u “Lepotici dana”, “Tristani”, “Poslednjem metrou”, “Idokini”, “Istok – Zapad”, “Glad za krvlju”, “Ples u tami”, “Osam žena”, “Zvučnom filmu”, “Trgu Vandom”... Iz kratke romanse sa rediteljem Roger Vadimom ima sina Christiana, a iz veze sa glumcem Marcello Mastroianniom, kćer Chiara. Bila je udata za fotografa Davida Baileya.

S obzirom da je Fest otvoren filmom “Vremena se menjaju” u kome vi tumačite glavnu žensku ulogu, kakva je bila vaša saradnja sa rediteljem André Téchinéom?

Catherine Deneuve: Andrea znam već 20 godina i dobri smo prijatelji. Do sada smo nekoliko filmova radili zajedno i na snimanju je uvek sve funkcionisalo onako kako treba.

Koliko ste se lično promenili od “Šerburskih kišobrana” do “Vremena se menjaju”?

Catherine Deneuve: Vreme čini da se život menja i da sve liči na jednu veliku evoluciju.

Možete li napraviti paralelu između nagrada Cezar i Oskar, jer ste Cezara već imali priliku da držite u svojoj ruci, a za Oskara ste bili nominovani?

Catherine Deneuve: Cezar je svojevrsna francuska imitacija američkog Oskara, a po mom mišljenju veoma bleda kopija. Smatram da iza Oskara stoji velika mašinerija koja je odlično organizovana i da je zaista velika sreća dobiti ga.

Koja holivudska glumica se izdvaja lepotom, ali i talentom?

Catherine Deneuve: Smatram da su većina američkih i australijskih glumica izuzetno lepe. Posebno bih izdvojila Kejt Blanč, Naomi Vodson i Nikol Kidman, koje su ujedno i talentovane.

Da li je po vama gluma stvar nadahnuća ili tehnički zanat?

Catherine Deneuve: I jedno i drugo. Moja profesija je takva da zahteva na svakom projektu rad novog i vanstandardnog. Zbog toga sam veoma koncentrisana kad god snimam film.

Pravite li razliku između festivala takmičarskog i netakmičarskog karaktera?

Catherine Deneuve: Festivali treba da postoje, ne zbog takmičenja, već zbog prikazivanja filmskih ostvarenja. Bitno je da publika ima mogućnost da gleda filmove, koji možda nikada neće stići na redovni bioskopski repertoar.

Kako ste sarađivali sa čuvenim Luisom Bunjuelom, jer ste u njegovom filmu “Lepotica dana” igrali jako kompleksan lik – ženu domaćicu i vernu suprugu koja se u slobodno vreme prostituiše iz dosade?

Catherine Deneuve: Tu rolu nisam dobila direktno od Bunjuela, već su me producenti odabrali. Kada sam počela da radim na filmu, nisam se plašila reditelja, iako su mi mnogi pričali da je on izuzetno zahtevan. Priznajem da je tokom snimanja bilo malih konflikata, ali to je sasvim normalna stvar, jer sam tada bila mlada glumica. Tokom rada na samom filmu nismo puno komunicirali, jer je on reditelj koji dok snima, puno ne priča. Nakon tri godine, igrala sam još u jednom njegovom ostvarenju “Tristani”, koji je bio i ostao moj najomiljeniji film.

Bili ste u prilici da upoznate i našeg reditelja Emira Kusturicu. Da li bi voleli da sarađujete i sa njim?

Catherine Deneuve: Svakako, jer smatram da je on reditelj koji poseduje jaku inventivnost i ogromnu snagu. Velika mi je želja da zaigram u nekom njegovom budućem projektu, mada sam svesna da je raditi sa njim veoma teško, jer on ne priznaje vreme kao realnost. Ono za njega jednostavno ne postoji. Nedavno sam ga slušala i na koncertu “Zabranjenog pušenja”, sa kojima je Emir svirao, i veoma mi se dopala ta vrsta muzike.

Koliko vam je u životu bilo teško da se izborite sa epitetom najlepša žena francuskog filma?

Catherine Deneuve: To je veoma teško breme. Žalim što je spoljna lepota i dalje veoma važna za žene i što one obično u životu imaju probleme zbog fizičkog izgleda. Nažalost, puno je profesija u kojima lepota igra bitnu ulogu. Međutim, izgleda da je tako suđeno i da žene uvek moraju biti te koje zavode muškarce.

Nikada niste igrali u pozorištu. Da li bi ste i pod kojim uslovima ipak prihvatili ulogu na daskama što život znače?

Catherine Deneuve: Iako volim da idem u pozorište, nikada nisam osetila potrebu da zaigram u nekom komadu. Možda razlog leži u tome što na pozornici uvek osećam veliku tremu.

Koji vam je omiljeni partner i sa kojima uvek rado sarađujete?

Catherine Deneuve: Ovo je veoma teško pitanje. Do sada sam snimila preko 100 filmova, ali u poslednjih 10 godina najomiljeniji partneri su mi bili Gérard Depardieu i Daniel Auteuil. I vaša deca, Christian i Chiara, se bave glumom. Da li ste vi uticali na njih?

Catherine Deneuve: Ne, to je bio njihov izbor. Uvek sam mislila da svako treba da živi po sopstvenom osećaju. Upoznala sam teškoće šou biznisa i jedino sam mogla da im ukažem na njih, sve ostalo je prepušteno njima samima.

Postoji li uloga koju ste priželjkivali, a nikada je niste odigrali?

Catherine Deneuve: Osim pozorišnih rola, nikada nisam igrala ni u klasičnim dramama, niti sam dobijala uloge istorijskih heroina, a svakako je da sam ih priželjkivala.