 |
Branislav Trifunović: Igram vajara, Vanju Dragovića, koji je na neki način sinonim savremenih mladih ljudi, sa svim svojim manama i vrlinama. Iako ne uspeva da se upiše ni na jednoj Akademiji u zemlji, vajarstvo mu je na prvom mestu, ali da bi preživeo mora da se bavi poslom koji je ispod njegovog nivoa. Okružen raznoraznim socijalnim problemima, pokušava da životu da neki smisao. U jednom trenutku događa mu se nešto lepo u privatnom životu, mada se ceo svet oko njega ruši. Lik je dosta blizak meni, ali s druge strane i veoma različit. Plašio sam se da se previše ne poistovetim, jer je Vanja ipak junak iz filma, a ne ja privatno. Jednostavno Vukčevićevo ostvarenje govori o ljudima moje generacije i o problemima sa kojima se svakodnevno susreću. Znači li to da postoji ciljna grupa kojoj je ostvarenje namenjeno?
Branislav Trifunović: Ne, mada je film rađen u modernijem fazonu, nego što su se radili projekti proteklih godina. Samim tim će možda u bioskope da privuče pre mlađu publiku, ali u njemu će se pronaći i oni nešto stariji. Po reakciji publike, u Herceg Novom, biće to pravi bioskopski hit.
 |
Branislav Trifunović: Nije mi poznato, ali znam da će do kraja godine biti prikazan na filmskim festivalima u Francuskoj i Nemačkoj.
U “Pogledu sa Ajfelovog tornja” jednu od uloga je ostvario i poznati hrvatski pevač Darko Rundek. Kakva je bila saradnja i da li ste imali zajedničkih scena?
Branislav Trifunović: Na žalost nismo. Međutim, van filma smo se družili. Darko je zaista sjajan čovek. Inače, i ja i reditelj Nikola Vukčević smo odrastali uz njegovu muziku i zato nam je naročito drago što smo imali priliku da se nađemo u njegovom društvu. Nikada neću zaboraviti završetak poslednje klape, kada je Rundek uzeo gitaru i samo za ekipu odsvirao nekoliko svojih hitova. Bilo je fenomenalno!
 |
Branislav Trifunović: Jedan od razloga je taj što me nema stalno na in mestima. Uzdržavam se čak i od davanja čestih intervjua, pa to činim samo onda kada imam dobar razlog. Takođe nisam ni skandal – majstor, pa me na sreću paparaci i žuta štampa ostavljaju na miru.
Zbog čega vas nema u reklamama?
Branislav Trifunović: U tom poslu se troši lice, pa je zato bolje da ga ne radim. Poznajem dosta kolega koji su već snimili nekoliko reklama i znam da je to veoma rizičan posao, naročito kada se radi za male pare.
Da li se i dalje u slobodno vreme rekreativno bavite sportom?
Branislav Trifunović: Apsolutno. Čim imam slobodnog vremena iskoristim ga za fudbal, košarku ili tenis. Smatram da se sportom uvek treba baviti.
 |
Branislav Trifunović: Možda deluje neskromno, ali je meni sujeta potpuno strana. Mislim da njoj podležu samo glumci koji ne rade.
