Boris Bizetić

Pesme “Ako jednom vidiš Mariju”, “Tema za dvoje”, “Ljubavi, mladosti moja”, “Crveno vino”, “Seti se”, “Narcisi plaču ljubavi”, “Kako da ti kažem”, “Volim te više od muzike”, “Ne verujem”... postale su deo jedne raspevane mladosti, ali i zaštitni znak “večitog mladića”, kantautora Borisa Bizetića. Ipak, svojevremeno je za mnoge bilo nemalo iznenađenje kada je Boris zašao u sferu folka i oformio šaljivo folkreski sastav “Rokeri s Moravu” koji je imao priličnog uspeha na estradi. Devedesetih godina počeo je i sa radom na televiziji. Njegove autorske emisije “Folk liga”, “B. B. vizija” i “B. B. šou” (prikazivane na TV Pinku) stekle su popularnost među gledaocima, a onda su u leto 2002. godine ukinite . Posle toga Borisu je ponuđen angažman na “Kanalu D”, na kome i sada radi emisiju “Slike iz detinjstva” u kojoj poznate ličnosti pričaju o svom detinjstvu... O svemu tome on kaže:

Boris Bizetić: Od kada su ukinute moje emisije krenuo sam u “pročišćavanje duše”, koja je do tada bila usmerena samo u humorističkom pravcu. Prihvatio sam ponudu “Kanala D” i do sada sam intervjuisao preko 50 poznatih ličnosti.

Osim što radite na dečjem kanalu, ima vas i na “Naxi “ radiju...

Boris Bizetić: Ovih dana sam zastupljen na pomenutoj radio stanici sa tri emisije “Slike iz detinjstva”, “Evergrin svetske pop muzike” i “B. B. šou”.

Ipak stiče se utisak da ste ipak svoju prvu ljubav - pop muziku - pomalo zapostavili?

Boris Bizetić: Nedavno sam objavio deo svojih hitova u novim aranžmanima, a planiram da do kraja godine objavim drugi deo hitova. Istovremeno u muzičkoj arhivi imam stotinak pesama, koje su se nakupile proteklih godina, dok sam se bavio samo šou programima. Počeo sam kao autor i kantautor i tačno je da sam to pomalo stavio u zapećak, kada sam se okrenuo komičarskom fahu i estradi. Srećom, imam talenat da pravim pesme koje se pevaju i pamte. Imaju smisla i “udaraju u dušu”. Melanholične su, sentimentalne i drago mi je što su postale hitovi. Do kraja leta pokušaću da objavim i CD sa novim pesmama koje ljudi još nisu čuli.

S obzirom na to da ste već sugo u muzičkim vodama, ko su prema vašem mišljenju, naši najbolji pevači?

Boris Bizetić: Umesto pop, kod nas su zastupljeniji folk pevači. Ima 10-ak pevača svetskog formata, koji pevaju narodnjake poput Šabana Šaulića, Cuneta Gojkovića, Ane Bekute, Marinka Rokvića, Lepe Lukić... To govorim sa pozicije nekoga ko se razume u muziku. Međutim, kao slušalac volim narodnjake poput Tome Zdravkovića, Kvake, Tozovca, Lepe Lukić, Silvane Armenulić, koji su pokrenuli razmišljanje o narodnoj muzici. Kasnih 70-ih i 80-ih godina nastupio je novi stil, a za devedesete tvrdim da je nastao pravi pakao sa stilovima i pravcima, koji su se izmešali. Što se tiče stranih pevača, rado slušam Frenka Sinatru i Dina Martina. Naš dom je diskofilska kuća u kojoj imamo muziku iz celog sveta. Ponosan sam na svoju zbirku diskova i ploča kojih je preko 6.000.

Kako ste sakupili toliko ploča i CD-ova?

Boris Bizetić: Najviše sam kupovao kada sam putovao u inostranstvo, prilikom gostovanja “Rokera s Moravu”. Tada sam znao da sa turneje donesem čak i do 80 LP ploča. Dok su drugi štedeli pare ili kupovali garderobu, ja sam sve ulagao u nosače zvuka.

Sa kćerkama Anitom i Doris sarađivali ste u “B. B. šou”. Šta sada one rade?

Boris Bizetić: Anita (22) je završila montažu i veoma sam ponosan na nju što je od svoje 13. godine bila uključena u proces televizijske proizvodnje. Još u vreme kada sam radio “B. B. viziju” bila mi je veliki pomoćnik, asistirala na snimanju, ali i u montaži. Potom je otišla na Akademiju i prošlog leta diplomirala. Poslednja kreacija joj je montaža 12 spotova za moju muzičku emisiju “Seti se”, koja je emitovana u okviru novogodišnjeg programa. Doris (18) je takođe samnom sarađivala kao devojčica u pomenutim emisijama, a sada mi je pomagala na snimanju pesama i stasala je u pravog tonca. Dok je Anita moj video, Doris je moj muzički i tonski pomagač. Sreća je što su obe genetski nasledile talente supruge Magdalene i mene, i u okviru tih talenata imaju slična interesovanja. Takođe su stekle i radne navike i nikada ništa nisu radile zato što su morale, već samo zato što su to zaista volele.

Šta bi za vas bila najveća radost?

Boris Bizetić: Što se tiče dece svakako bih želeo da obe osnuju porodice i nađu životne saputnike sa kojima bi se potpuno razumele. Poodavno sam shvatio da kruna uspešnog života leži u porodičnoj harmoniji. A što se tiče Magdalene i mene voleo bih da sebi priuštimo kuću na moru. Ne obožavam more radi sunčanja, već uživanja u morskim mirisima, šumu talasa, jer sve to u meni budi lepe trenutke. Slično razmišlja i moja žena, pa se nadam da će nam se ta želja ispuniti.