Bane Jelić

Gitarista Bane Jelić nekada je svirao u “Osvajačima”, ali je nakon epizode s Čipijem i Banetom rešio da se vrati svojoj staroj ljubavi, instrumentalnoj muzici. Ubrzo po njegovom odlasku grupa se i raspala, a Jelić je objavio album instrumentalne muzike za PGP, koji je katastrofalno propraćen u medijima. Nedavno je snimio novi album, ali je ovog puta rešio da ga izda samostalno. Da li su mu se smučile stare priče s domaćim izdavačkim kućama, otkriva na početku razgovora:

Bane Jelić: Prvi instrumentalni album objavio sam pre desetak godina, a trebalo je da sviram u “Osvajačima” da bi mi neko kasnije uopšte objavio takav album. Generalno je kod nas problem za bilo kakvo umetničko izražavanje. Ko god se žrtvuje da nešto uradi uvek ima glavobolju. Izdavačke kuće po pravilu nemaju sluha za tako nešto, a ja imam tri neobjavljena albuma s instrumentalnom muzikom. Sada planiram da uradim i vokalni album, i verovatno ću taj album objaviti za PGP u septembru.

Kako neki polu-narodnjaci plaćaju da bi objavili svoje projekte, izgleda da i ti moraš da platiš da bi objavio instrumentalni album?

Bane Jelić: Očigledno da je tako! Objaviću sam taj album “Ultraextrime”, na kome sam uglavnom svirao Paganinijeve kaprice. Tu su i neka moja dela, među kojima i snimak kada sam imao 15 godina i kako sam tada svirao.

U “Osvajačima” si bio u periodu “Vina crvenog” kada ste se ubijali od tezgi i posla?

Bane Jelić: Tri godine sam proveo sa njima. Tada sam bio u priči koja je donosila puno para, a bio sam i u grupi “Viktorija” kada je bila na vrhuncu. Pesma “Rat i mir” koju sam ja uradio bila je apsolutni hit godine u to vreme. Neke od pesama su ostale hitovi do danas. Rešio sam da guram priču koju volim, a to je definitivno instrumentalna muzika.

Zašto si otišao iz “Osvajača”?

Bane Jelić: Najkraći odgovor koji bih mogao da ti dam je da se nismo baš dobro našli u finansijskom smislu. A, razlog više da idem je i taj mač sa dve oštrice, gde se baviš rok muzikom, a u isto vreme javno i “Osvajačima”. Kada sam ušao u ovu grupu, većina je to dočekala sa “A, prodao se”! To su ljudi koji neshvataju da ja nemam tatu ministra i da živim od svojih 10 prstiju.

Priča se da daješ pesme drugima uz adekvatno novčanu nadoknadu i da se uopšte i ne potpišeš?

Bane Jelić: To rade mnogi pa i ja! To se radi i u svetu! Nije to ništa strano. Možda iza neke pesme ne bih ja lično stao, ali ću je zbog sopstevne egzistencije prodati, ne želeći da se zna da je to moja pesma. I ta pesma bude neki hit, ali me to ne zanima. Nisam radio narodnjake, ali sam radio za razne pop izvođače.

U Srbiji se teško može živeti od bavljenja instrumentalnom muzikom?

Bane Jelić: To je tačno! Ja se ovim bavim od petnaeste godine, gotovo dve decenije, a nekada sve ovo nije bilo ovako. Ako si znao da radiš svoj posao na kvalitetan način, mogao si da prođeš. Danas se sve izokrenulo i izopačilo, na žalost. Često se i ne nazire izlaz. Sve je to strašno i deprimirajuće, ali, ako čovek odustane od onoga što jeste, na kraju mu ništa i ne ostaje.

Šta te sprečava da uradiš solo album za opštenarodne mase i zaradiš brdo para?

Bane Jelić: Imam neke granice do kojih mogu da idem. Jedno je kad sviraš gitaru u “Osvajačima” i tu si običan radnik, a drugo je ako ja treba da snimim projekat kao Karleuša na muški vokal. Ja iza toga ne bih mogao da stanem. U moje vreme je 97 posto ljudi slušalo rok muziku, a tri posto narodnjake i to neki koji su došli sa sela. Danas je taj odnos suprotan.

Saznali smo da si bio jedan od prvih mladića glumice Bojane Maljević, i da je mnogo patila posle raskida?

Bane Jelić: Pa dobro, to je tačno! Patili smo oboje! To je bilo pre deset godina u vreme kada sam svirao u “Nevernim bebama”, a zajedno smo bili u vezi godinu i po dana. Bilo nekad, danas je ostala tek po neka uspomena.